Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Александар Митић оцењује за Косово онлајн да претходна година није била за озбиљнији политички дијалог Београда и Приштине и да је специјални изасланик Европске уније за дијалог Петер Соренсен добио мандат у тренутку који није био једноставан за њега.
Митић наводи да Соренсен није дипломата високог профила и да је очигледно желео да ради „испод радара“, а да су такве биле и околности.
„Чињеница је да у Приштини није било у потпуности функционалне власти и да је изборна кампања практично била перманентна. С друге стране политика дискриминације Срба настављала се током читаве године и у неку руку је делимично одблокирана у последњем кварталу 2025. локалним изборима и одлуком у Бриселу да се најави укидање рестриктивних мера. Дакле, није била година за озбиљнији политички дијалог. Чини се да су у неку руку постојали контакти са Београдом и да су они били коректни, али осим техничких није било посебних политичких помака“, каже Митић.
Добро је, сматра, што се нису стварале вештачке динамике тамо где их нема и где их не може бити.
„Бојим се да се сада у овим другачијим околностима, када имамо другачију ситуацију у Приштини, не дође у ситуацију у којој ће се правити нека врста вештачке динамике и покушаја притисака на Београд који се већ налази под притиском око многих других питања, а који ће вероватно бити у изборној години“, наводи он.
Соренсен, према мишљењу нашег саговорника, има врло мало механизама у рукама помоћу којих би могао да приволи обе стране да спроводе већ постигнуте споразуме.
„Чињеница је да његова улога није тог профила коју је имао Лајчак у претходном периоду и чини се да он нема инструменте притиска које су можда постојали у претходном периоду. Његова шефица Каја Калас је у огромној мери окренута решавају других питања, пре свега сукоба у Украјини и или нема интересовања или нема довољно времена да се бави овим питањем“, каже Митић.
Остаје да се види, додаје, како ће изгледати 2026. година, поготово у случају да дође до споразума око сукоба у Украјини и пребацивања фокуса нешто више на наш регион.
„Показало се да Брисел има одређене методе притиска, да су оне слабашне, али да могу делимично у сарадњи са Вашингтоном да направе неки притисак. Можда је на Приштину много већи утицај оставила одлука Вашингтона да суспендује такозвани стратешки дијалог, него оно што ЕУ и Соренсен имају у свом рукаву“, истиче он.
На Београд, како оцењује, тешко да може да се оствари утицај већи од оног који већ постоји и који је садржан у оценама Европске комисије у вези са отварањем кластера 3 и генерално у вези са напретком у европским интеграцијама.
„Како ће изгледати ситуација након формирања нових власти у Приштини остаје да се види, да ли ћемо се вратити на период од пре 2025. године и наставку политике једностраних потеза Аљбина Куртија и ескалације или ће се продужити овај период неке релативне деескалације“, наводи Митић.
