Митрополит Фотије: Гласање за једнога

ГЛАСАЊЕ ЗА ЈЕДНОГА
 
Ових дана се све за нешто гласа,
а ми се упитасмо,
може ли од тога нека песма бити,
не да се пева при гласању,
него да ли гласање уопште може
у неку песму стати,
да ли се песмом може обухватити,
зна се да је сва демократија у гласању,
гласам и то је то,
своје сам право искористио
и сад слушам ехо,
ко је шта рекао,
а како и шта чини,
а прочитах недавно,
да је код нас Срба у 19-ом веку
гласање било јавно,
гласач дође и каже,
гласам за тога и тога,
то је моје право
 
Гласање није феномен од јуче,
одувек се гласало,
у књизи Дела Апостолских
наводи се пример,
како су Апостоли
на место отпалог Јуде 
бирали између два кандидата
 – Матије и Јуста,
и коцка паде на Матију и он би
Дванаесторици Апостола прибројан,
гласало се и у Римским сенатима,
(Већу стараца),
скупштинама држава-градова
и то гласање је увек било
повезано са демократијом,
коју грчки философи
нису баш уважавали,
не само због могућих злоупотреба,
него највише из разлога
што су демократију сматрали и називали
 – законом улице,
која у једном тренутку може задобити
бесловесно лице,
прерасти у линч, у улични суд,
на коме може да пострада невин човек,
као што је то био
највећи антички философ – Сократ
 
Читајући о историји гласања
сазнајемо да је од почетка
оно могло бити злоупотребљено,
док су једни доносили правила гласања,
други су смишљали
како да та правила злоупотребе
и вољу грађана приграбе за себе,
то ме подсетило на одељке
из апокалиптичке литературе
где се каже следеће:
 – Још је ово и добро
док не дође време
да се на свету гласа за једнога,
и то ће бити – он,
човек са пет ја,
ја, ја, ја, ја, и ја
 
Ово Ја гласање
показује нажалост
ка чему иду сва савремена гласања,
јер ће њихов врхунац бити
 – гласање за једнога,
и то за онога
за кога се неће знати
ни ко је, ни шта је, ни откуда је,
ни какву науку доноси,
а народ ће гласати са заносом
и одушевљењем,
и сви ће рећи:
 – Ево коначно да изаберемо једнога,
како на земљи више не би било
ни сукоба, ни ратова,
да лав и јагње могу заједно бити,
међутим, биће то што је Писано
 
Немојмо се онда чудити
ако се сад почне гласати и за оно
за шта се гласати не може,
за истину,
да ли ми постојимо или не?
да ли они који гласају
знају за наше страдање,
прогоне и муке?
знају ли за јаме безданке
из којих се, колико до јуче,
чуше јауци и вапаји,
ако то они не чуше,
зна се како ће и гласати,
неће гласати по истини и правди,
него ће гласати
као кад дође време
да се гласа за једнога,
о коме неће ништа знати,
а одушевљено ће – За гласати,
а биће као што је Писано
 
Митрополит Фотије

(Епархија зворничко-тузланска, 28.11.2025)