Митрополит Фотије: Кочић – Кроз мећаву

КОЧИЋ –  КРОЗ МЕЋАВУ
 
Ми западни Крајишници,
родом са Змијања и Мањаче,
прво што смо чули
било је име Петра Кочића,
писца, књижевника и песника
који је био слуга слободе
и етно – народни мученик
са Змијања и Крајине,
Петар Кочић се упокојио у 39-ој години,
он се није просто упокојио,
већ је сагорео у борби
за слободу свога родног краја
и Змијања свога завичаја
 
Петар Кочић је написао
познату приповетку – Кроз мећаву,
која не описује само живот Крајишника Реље
и његовог синовца Вује,
који су се ходећи кроз мећаву борили,
али су се на крају обојица смрзли,
њих двојица су прототип
крајишког човека уопште,
ход крајишког Србина
био је увек кроз мећаву,
односно у борби за слободу
и живот достојан човека,
управо је сам аутор Петар Кочић тај
који је кроз живот ходио као кроз мећаву,
не само крајишких врлети,
већ је то више била његова духовна борба,
национална и политичка
са освајачима Аустроугарске монархије
која је желела Крајину поробити
и Србина кметом учинити
 
У символичком смислу од 1877,
када се родио па све до 1916. године,
када се упокојио,
Кочић је цели живот кроз мећаву ходио,
писао, вапио,
часописе за просвету свога народа покретао,
када је бивао прогоњен у Бањалуци,
одлазио би у Сарајево,
када би мећава у Сарајеву за њега почињала
у Београд би бежао, одакле је у Беч отишао
на даље школовање,
где се тада школовала сва српска елита
 
Школујући се у Бечу,
Кочић је и даље певао химну о слободи
и његошевским језиком речено,
Кочић је непрестано род свој будио
како не би сном мртвијем заспао,
јер тако кроз мећаву проћи неће,
Кочић је својим животом и делом
крајишки и сав српски народ
духовно и национално будио,
јер се једино тако српски род спасити могао
да не би сви кметови постали,
јер је човек, човек ако је слободан,
а никако кмет,
што је суштина учења
крајишког песника и философа
Петра Кочића
 

(Епархија зворничко-тузланска, 12.01.2026)