Митрополит Фотије: Љепоте као на змијању

Сваки човјек који на Змијање дође,
он у срцу тамо и остане,
јер љепоте као на Змијању
такве нигдје на свијету нема,
иако нам оно сада и опустје,
без Срба и народа оста,
ал’ љепоту коју јој Бог даде,
људска рука узети не може

Ој Змијање опустјело,
ој Змијање оцрњено,
љепота твоја, она те одбрани,
јер не рече случајно велики Достојевски
да ће љепота спасити свијет,
тако се и ми на Змијању рођени
љепотама њеним ми враћамо,
да живимо као што смо живјели,
цвјетајући к’о зумбули бијели

Сад ми туга у срцу завлада
кад поменух љепоту Змијања,
нити пјевати нити туговати,
ал' се треба за Змијање своје борити,
за Змијање које нам је Кочић опјевао
и љубави нас према завичају своме научио,
на Змијању ће Крајишници опет запјевати,
на Мањачи пјесму довршити,
да сви чују, да сви знају,
да се живот враћа у Крајину
и своме лијепом Змијању,
да се опет на Цвијети - цвијећем умивамо
и то цвијеће на кровове кућа изливамо,
да би свака српска кућа
цвијећем мирисала,
а и Бога Створитеља Свога
непрестано у срцу призивала