Свети владико Николаје,
ево нас сабраних у твоме Лелићу,
над твојим светим моштима,
у којима је благодат
и љубав твоја у Господу
за све нас,
за сву Цркву Српску и Васељенску
и сав народ Божији
Промисао Божији, те свети владико
после дугог странствовања
опет нама у Србију,
у твој Лелић врати,
да се од тебе учимо животу у Христу
- Једином Човекољупцу,
и да народ наш путем вере
Животу Вечном приводиш,
како и певамо у Тропару
Светог Оца Саве,
наше свесрпске Славе
Ти свети владико Николаје,
Пастиру пастира
и Оче отаца читаве Цркве Српске
и свега Православља,
Бог те од младости изабра
да будеш светило
и град који на гори стоји
да нам у Христу Господу пута осветљаваш
који нас не земаљском
већ Небеском Царству води,
ономе Царству које наш народ
српски и распети и крсноваскрсли
на Косову изабра,
и речима светог цара Лазара,
великомученика косовског,
у Завет га преточи
Ти свети владико Николаје,
учећи се у светим Ћелијама,
Ваљеву, Београду, Оксфорду
и на другим местима,
стече велика знања
и докторске титуле
из теологије и философије,
али се после свега у Србију врати
и поста пастир народа свога,
и као што си и сам писао,
ту у дубини откри Тајну Христа,
тајну смиреног служења
Богу и ближњима,
Тајну Христа Који се скрива
у чистоти срца
и чистоти народне душе,
више него на великим универзитетима
и у научним кабинетима,
јер је Православље не слово које убија,
већ Дух Који у Христу оживљава,
ти си ту Истину преносио
служећи као пастир у Жичи и Охриду,
у Европи и далекој Америци,
те си Христа Господа
животом својим и учењем посведочио
и "Јелинима и Јудејима",
па ко је имао очи да види, видео је
и уши да чује, чуо је
Свети владико,
знамо да Бог не оставља
и не заборавља народ Свој,
па и нас Србе није заборавио
иако као људи падамо и несавршени смо,
али се и кајемо
и вером у Распетог и Васкрслог Господа
устајемо и васкрсавамо,
да нас Србе Господ није оставио
најбоље видимо
по томе што нам овде, у срцу Србије,
два светлосна стуба подиже,
тебе Свети владико Николаје,
свесрпски, свенародни пастиру
и Светога авву Јустина Ћелијскога
- Српског Јеремију,
затвореника, пустињака и боговидца,
који нам Житија Светих написа,
да Срби њиховим путем ходе,
путем Истине и Живота,
свети Авва нам написа и остави
учење Православне Цркве
- своју Догматику,
којом ни за јоту не скрену
од учења Христовог и Јеванђеља
светих Апостола, Отаца
и светих Сабора Цркве Православне
Свети владико,
манастире Лелић и Ћелије,
ова света места
ми Срби можемо само упоредити
са светињама нашим
са Цетињем и светим Острогом,
над којима два светлосна стуба стоје:
Свети Петар Цетињски,
чудотворац, господар
и учитељ Црне Горе
и Свети Василије пастир Острошки,
слава му и милост!
који и данас под Острогом
библијска чудеса чини,
болесне исцељује, демоне прогони
- Православље свето чувајући,
ове 4 свесрпске Светиње
се крстолико
са свих страна света виде,
са копна и са мора,
оне себи призивају
и тајну спасења света
у Христу откривају
Ти си свети владико
пастир добри свога народа био,
Богу и Цркви Православној служећи
- свету веру у народу утврђујући,
али они који се
Христу и Крсту не поклонише,
већ се поклонише
човеку и његовом знаку
- петокраки (пентаграму),
они тебе прогонише,
јер не могаше твојих речи слушати,
нити поуке усвојити,
служећи другом господару,
а ти Јеванђеље Христово сведочећи
у највећем тадашњем стратишту
- Логору Дахау заврши,
заједно са Патријархом Српским
Гаврилом Дожићем,
и ти свети владико
из Дахауа кроз тамнички прозор настави
Србима Јеванђеље Христово проповедати,
позивајући га да остане веран
Завету Лазаревом и Косовском,
подсећајући на двосекли мач речи
- клетве и благослова са Газиместана:
- Ко је Србин и српскога рода...,
... јер се у муци познају јунаци
Ти свети владико Николаје,
по европским центрима
мудрост учећи - мудрост задоби
и дипломе стече,
сам учећи, друге си учио
да је циљ човековог живота
задобити Духа Светога
и у Христа се обући,
и да је то могуће једино
у Православној Цркви,
која до дана данашњег
оста верна светом Предању
и вери једном од Господа
и Апостола Цркви преданој,
тиме си био и остао равноапостолни
и исповедник вере,
да наведемо само пример,
када си у Катедрали Светог Павла у Лондону
препуној људи
који су дошли да те слушају,
светло си угасио
и потом си га упалио и свима рекао:
- Ово је Православље
међу хришћанским верама,
јер Православљем у Христу живимо
Ти си свети владико
за Европу и европске народе рекао:
- Европа има три авети
- Дарвина, Ничеа и Маркса,
Дарвин је темеље зла поставио
јер је Европу стару, демократску и културну
- животињском царству вратио
својом антитеистичком теоријом,
окренувши се од Бога
- Извора сваке мудрости и добра,
окренуо се животињској теорији
о пореклу врста
и тиме, од божанског мира, истине и правде
окренуо се рату, лажи и неправди,
јер његова богоборна теорија
о пореклу врста каже,
да само најјачи треба да опстану
и да све друге врсте могу да истребе,
Ниче - философ нихилизма
је друга европска авет
који нихилизмом темеље фашизму
и нацизму постави,
и тако удружени
дарвинизам и нихилизам
сугубо зло Европи и свету донесоше,
а то су ратови, плач, ридање
и шкргут зуба,
смрт, смрт одасвуда
а све са циљем
да та револуција смрти
изнедри - надчовека,
каква Ничеова философија би,
тако и он заврши
- у лудилу, безумљу, а не у Истини,
по теби је свети владико Николаје
Маркс трећа европска авет био
и тога смо ми Срби
а и сви словенски народи свесни,
јер је Маркс руковођен дарвинизмом
анти-Божију економију осмислио,
којом се Бог из историје прогони,
а људима се, радницима и сиромашнима
као социјална правда
и највећа хуманост представља,
марксистичка теорија без Бога,
а са циљем да се устоличи
јеврејски месија,
последица деловања у Европи
ове три авети:
Дарвина, Ничеа и Маркса
су три рата: Први и Други рат
и рат деведесетих година на Балкану,
ови ратови су читав свет
у црно завили и милионе, милионе
људских жртава однели,
па није случајно
да је свети Нил Мироточиви - Светогорац
у својим пророчким списима 20. век назвао
- веком апокалипсе и последњих збивања
Ти свети владико
свима си био све,
да би кога за Христа задобио,
тако си се највише бринуо
о богомољачком покрету,
да би тај богобојажљиви и добри народ
што више оцрквенио,
ти си их својом
богомољном војском називао
и хвала Богу,
од њих велики плодови осташе,
јер неки у женске или мушке
манастире отидоше,
а други честите хришћанске
породице засноваше
и оне до дана данашњег
такве остадоше,
ти си се свети владико Николаје
својим богословским делом
у просветитеље српске уписао,
твој Охридски Пролог је
Настолнаја књига
у свакој српској кући постала,
да Срби читају Житија Светих
јер су Свети огледало Цркве
и ми за њима треба да ходимо,
својим Омилијама си
сво Свето Писмо протумачио
језиком светих Отаца
али и језиком који народ
разумети може,
у својим Мисионарским писмима
писао си о владарима
и убогим тежацима,
и једнима и другима пишући
да у Христу и у Крсту
смисао живота проналазе,
и зато те свети владико наш народ
- свенародним владиком назва,
јер ниси правио разлику међу људима,
свима си говорио реч спасења,
реч јеванђелске утехе
и да нема другог имена под небом
којим се људи могу спасити,
осим Имена Исуса Христа,
Распетог и Васкрслог
Ти си свети владико Николаје
животом својим и учењем показао
да све можемо у Христу
Који нам моћ даје,
стигао си до Свете Горе,
до царске лавре Хиландара,
помажући у то доба
да се општежиће у манастиру установи,
до Српске Босне си стизао
и ту храмове освећивао
и богомољце сабирао,
на Далматинском Косову си био
и ту са владиком Иринејем Ђорђевићем
у Лазарици служио,
у нашој Црној Гори о највећем
српском пјеснику Његошу си писао,
и о томе да смо један народ
ти си говорио,
а Шћепани Мали
данас другачије говоре,
да смо ми ми, а они они,
ал' даће Бог да то буде
као што је вековима било
и Срби ће то да схвате,
кад се истински Богу и себи врате,
ти си свети владико
са великим архијерејима Српске Цркве
Србију од Конкордата заштитио,
он би, не дао Бог,
до данас од Србије
- Нову Украјину учинио,
али богомудре главе то препознаше
и по цену жртава и страдања
Православље свето у Србији сачуваше,
као што нам наш први просветитељ
и учитељ Свети Сава
у својој Жичкој беседи1221. г. рече,
да Православље свето чувамо,
веру Сабора и Отаца
и да тако живећи душе своје спасавамо
Свети владико Николаје,
свесрпски и свенародни,
ево ми овде данас
у твом Лелићу сабрани,
да твој Празник празнујемо,
из дубине душе теби и свима Светима
из Небеске Србије вапијемо,
да не заборавите народа свога
распетог и прогоњеног и страдалног,
падамо али устајемо,
јер нас ваша житија и учења
из мртвих подижу,
помози свети владико Николаје
и сви Свети из рода нашега
да Косово и Метохију своју сачувамо,
наш свети Јерусалим,
Косово је Колевка
из које се нови живот чека,
Косово су Светиње,
Косово је Завет,
и све друге Српске земље
не заборавите:
Републику Српску
која свето Православље чува
и Црну Гору
која српски народ Небесима узводи,
а круна ће бити
кад се капела на Ловћен опет врати,
да свети Петар Цетињски
тамо пребива
и све Српске земље отуд благосиља,
свети владико Николаје
и сви Свети,
сачувајте Васељенско Православље
у саборности и јединству,
јер моћници овога света
Православље хоће да разделе
и својим непријатељем га прогласише,
а наше оружје су само Крст и Јеванђеље,
јер добро знамо
да Бог није у сили него у правди,
свети владико Николаје,
не заборави нас
у својим небеским молитвама,
да наш народ остане
на својим вековним огњиштима,
да се Богу и Цркви вратимо
и љубављу према Богу и ближњему
- пут спасења тражимо
и Царство Небеско задобијемо,
твојим светим молитвама
и молитвама свих Светих
из рода нашега
Амин
Бијељина, Свети владика Николај Српски
3. мај 2025.
