„Докле год се у Пећкој патријаршији, Дечанима, Грачаници, Љевишкој, Девичу, Архангелима и другим светињама служи света литургија и узноси молитва, наш народ добро зна да није остављен. Косово и Метохију можемо изгубити само ако га се, не дао Бог, сами одрекнемо“, поручио је митрополит Теодосије на обележавању 22. годишњице мартовског погрома.
„Мартовски погром није само један у низу историјских догађаја које памтимо по страдању, већ и горко сведочење о људској неправди, али истовремено и сведочанство о снази духовног подвига којим је наш народ вековима одолевао искушењима“, казао је митрополит на Комеморативној академији у Грачаници.
Обраћајући се присутнима у пуној сали Дома културе, митрополит Теодосије је казао да рана коју су ти дани оставили протоком времена није постала мања.
„Ми се данас не сећамо само једног трагичног датума, него се првенствено сећамо страдања људи, паљења домова, рушења светиња и страха који је у два дана захватио читав наш народ на Косову и Метохији. Пред очима света и поред великог међународног присуства направљен је покушај да се избришу трагови нашег вековног постојања и да се преостали наш народ заувек заплаши и протера. Зато је мартовски погром остао дубоко урезан у наше колективно памћење као један од најтужнијих и најтежих тренутака наше новије историје“, казао је митрополит Теодосије.
Сећање на погром 2004. године, каже, није сећање ради освете нити ради продубљивања мржње међу људима.
„На ову трагедију не гледамо са горчином, него са болом у срцу и свешћу да је она за нас велика духовна опомена. Мартовски погром није само један у низу историјских догађаја које памтимо по страдању, већ и горко сведочење о људској неправди, али истовремено и сведочанство о снази духовног подвига којим је наш народ вековима одолевао искушењима. Ако изгубимо истину о ономе што се догодило, онда ћемо изгубити способност да разликујемо правду од неправде и добро од зла. Посебно нас боли то што и после толико година многи прогнани нису дочекали повратак својим домовима“, казао је.
Међутим, митрополит је указао и на садашње недаће и искушења српског народа.
„Још пре више од деценије упозоравао сам да је повратак готово заустављен, а да су многи наши људи стално под притиском да продају своју земљу и напусте огњишта. И заиста, и данас нам је тешко због чињенице да су наши градови на Косову и Метохији остали без Срба који су у њима живели пре рата и пре погрома. Зато обнова за нас никада није значила само подизање зидова и поправку кровова. Иако смо до сада много тога порушеног изградили и обновили, наше светиње нису споменици и музеји. Обнова пре свега значи повратак молитве, повратак народа, обнова литургијског живота…“
Казао је да оно што је обновљено сведочи да никакво зло и насиље не може да нас натера да се одрекнемо наслеђа које су нам оставили преци.
„Докле год се у Пећкој патријаршији, Дечанима, Грачаници, Љевишкој, Девичу, Архангелима и другим светињама служи света литургија и узноси молитва, наш народ добро зна да није остављен. Косово и Метохију можемо изгубити само ако га се, не дао Бог, сами одрекнемо“, поручио је митрополит Теодосије.
О самом злочину говорили су они који су га преживели.
Зоран Симјоновић из Липљана и његова породица једва су се евакуисали. У ноћи 17. марта спаљена му је кућа.
„Затворили смо прозоре, каменовани смо више пута, нападани и једноставно нисмо хтели да одемо. У једном тренутку изађемо супруга и ја и видимо – гори цела улица. Све гори око нас, не знамо шта да радимо“, причао је Симјоновић, који и данас живи у Липљану.
После погрома и сељакања по више кућа, поново је пронашао свој дом у Липљану.
На догађаје 17. и 18. марта подсетио је и Горан Станковић из Липљана. Указао је да Обилић данас није ни налик оном од пре више од две деценије.
„Веровали смо међународној заједници, веровали смо нашој држави. Мислим, и данас верујемо, али полако нас сви обмањују. Од 8.500 људи колико је било у самом граду Обилићу, остало је осморо. До пре десетак дана било је деветоро, а данас живи само њих осморо. Седморо живи у згради Школског центра. Нажалост, људи који су остали сада доживљавају да општинско руководство хоће ту зграду да руши и да ту гради парк“, каже Станковић.
Помоћница директора Канцеларије за КиМ, Милена Парлић, казала је да је Мартовски погром живо сећање да “страдање није почело на данашњи дан, нити се данашњим даном завршило”.
“Погроми које смо доживели били су и остали врхунац једне мржње, симболи ћутања света и трајно сведочанство историјске неправде учињене једној земљи”.
Парлићева каже да овај датум симбол страдања “душе Србије”.
“И сви смо сведоци чињенице да је та душа током прошлости превише страдала и да је истински напаћена. Истовремено, овај датум је и данас доказ непоколебљиве вере и храбрости пред којима је континуитет уништавања и мржње немоћан. Године крвавог страдања су за нама, године искушења су пред нама”, рекла је она на Комеморативној академији поводом 22. годишњице Мартовског погрома одржаној у Грачаници.
