Грађани Северне Митровице у анкети Контакт Плуса различито гледају на исход ванредних парламентарних избора на Косову – док једни очекују стабилизацију, други верују да ће се криза продужити.
Косовска председница, Вјоса Османи, најавила је за 28. децембар одржавање ванредних парламентарних избора на Косову. Претходно је председничким декретом распустила парламент. Пре потписивања декрета о распуштању Скупштине, Османи је по последњи пут покушала да врати партије у парламент како би се усвојиле буџетске продужнице и пакет од пет међународних споразума вредан милијарду евра. Ипак, како каже, за то није било политичке воље.
Уочи других овогодишњих парламентарних избора, односно четвртих ако се рачунају и два круга локалних избора, грађани Северне Митровице имају подељена очекивања о томе да ли ће политичка сцена након гласања ући у фазу стабилизације или ће институционална криза бити настављена.
Први саговорник Контакт Плуса оцењује да је ситуација „комплексна“, посебно „месец дана уочи предизборне кампање и самог изборног процеса“. Наводи да је косовско друштво добило „поруку из америчке администрације“ која, према његовим речима, гласи: „Ми ћемо и даље подржавати народе Косова, али не желимо ову власт.“ Сматра да би, како каже, „Албанци из ината гласали ову владу премијера Куртија, односно његову политичку опцију“, али да су све опције и даље отворене. Ипак, верује да ће након избора уследити стабилизација.
„Курти је завршио своју улогу, разбио је статус qуо… тако да сада следи период стабилизације“, наводи саговорник, додајући да би нова влада могла бити „миксована – актуелна власт плус један опозициони субјект“.
Као другу могућност, види формирање власти коју би чиниле опозиционе партије „укључујући и Српску листу и све независне посланике из мањинских заједница“.
Наша следећа саговорница сматра да ће након избора доћи до стабилизације. Објашњава да се стабилизација очекује јер се, како каже, „апсолутно види колико је народ овде у Митровици остао и опстао и остаће“. Истиче и важност изласка на изборе.
„Врло је битно да свако од нас изађе и битан је сваки глас. А ја мислим да су Срби једном схватили и да треба да испоштују тако нешто.“
Старији Митровчанин поручује кратко и оптимистички: „Ја ћу бити кратак. Рећи ћу да ће бити све океј за обе заједнице.“ На питање да ли верује у стабилизацију, одговара: „Деведесет девет одсто, да вам искрено кажем.“ Потврдио је да ће изаћи на изборе.
Још једна наша суграђанка такође очекује позитиван исход од предстојећих ванредних парламентарних избора на Косову. Као разлог наводи жељу за нормалним животом.
„Да имамо слободу, да живимо нормално, примања добра да имамо и да смо слободни да се крећемо.“
На питање да ли ће изаћи на изборе, каже да ће обавезно изаћи уколико јој бирчко место буде у близини и уколико јој болест то дозволи.
Да ће ситуација након избора бити јаснија него раније, сматра још један наш суграђанин.
„Мислим да ће ипак да се мало искристалише боље него што је до сада било искристалисано. И што се тиче српских странака, мислим да ће поново да победи Српска листа, ако су у питању парламентарни избори. А што се тиче албанских партија, мислим да ће Куртијева странка да буде горе позиционирана него што је била сада. У сваком случају, стабилизоваће се та политичка сцена по мени. Мислим да је потребно да сви изађемо, да ипак воља народа буде та која ће да буде и у будућности главни ослонац овде нама на овим просторима”, поручује.
Наш последњи саговорник, међутим, не дели оптимизам појединих својих суграђана.
„Ја мислим да не очекујемо ништа“, каже, додајући да ће се „опет… исто као и пре“ поновити ситуација у којој се игнорисао положај Срба. Разлог за песимизам објашњава речима: „Неће јер они неће да нам дају те општине које су наменили Србима… Не можемо да подигнемо ни паре, мораш да идеш у Рашку… Они ће све више и више да одужују само да не би ми могли да живимо нормално.“
На изборе ће, ипак, изаћи: „Јесам, излазио сам на изборе и на ове ћу да излађем.“
Иако различито гледају на политичку будућност Косова, сви саговорници истичу важност изласка на изборе, док се њихове процене крећу од потпуне вере у стабилизацију до уверења да се „ништа неће променити“.
