У суботу уочи Митровдана, на православном гробљу у Јужној Митровици, где су се до краја рата 1999. године сахрањивали Срби и на којем је порушено, оскрнављено или уништено више од 90 одсто надгробних споменика, и ове године су молитвом и паљењем свећа за упокојене обележене Митровске задушнице.
Од раних јутарњих часова, мештани Митровице и околине пристизали су на старо градско гробље.
Грађанима из Северне Митровице био је омогућен организовани превоз, а ове године ка гробљу у јужном делу кренуо је један аутобус. Више десетина грађана пристизало је и приватним возилима, што, како су истакли, више не представља проблем.
Јереј Ненад Стојановић објаснио је да су јесење, митровданске задушнице важне јер се тада верници сећају и обилазе гробове својих предака, чије душе, како каже, живе на небу.
„Долазимо да обиђемо наше претке, наше сроднике, наше родитеље и да се помолимо Богу за њих, да окадимо њихов гроб, да запалимо свећу, да прочитамо молитву и да се сетимо наших предака. Они су живе душе које живе на небу и њима је потребна наша молитва, свећа коју им запалимо. Често људи, када не долазе често на гробље и не помену своје ближње, онда их сањају и то је знак да треба да одемо на гробље, да обиђемо њихов гроб, да окадимо и прочитамо молитву. Ако не можемо на гробљу, можемо у цркву да одемо, да споменемо њихово име, то је веома важно, јер то је њима јако потребно, а то је наша обавеза. Ето, и ове године ми заједно са народом излазимо у јужном делу Косовске Митровице, овде на наше старо гробље, да заједно обиђемо наше гробове, наше претке и да се помолимо Богу за њих“, рекао је Стојановић.
Како истиче, и даље је доста споменика порушено и у лошем стању, али људи се самостално организују и обнављају гробове својих предака, па је ситуација, по његовом виђењу, нешто боља него претходних година.
„Ето, то је наша велика жалост и наша велика туга. То нас још више погађа и на неки начин нам прави тежину, али доста људи је самостално, уз помоћ других, обновило своје гробове, подигло своје споменике, тако да мислим да је ипак слика за нијансу боља него што је била раније“, рекао је свештеник.
Митровчанка Славица Јаргић каже да се слика девастираног гробља мало променила од фебруара јер су људи самоиницијативно почели да обнављају надгробне споменике најмилијих, али да оно што је обновљено није све дочекало Митровске задушнице.
„Платили смо колико је требало, подигли смо споменике наших драгих. Све то што је надгробно, није страшно што се сруши, то може да се направи, важно је да се не дира земља, кости и остало. Приметила сам данас, ово је ново, скоро, били су наоколо стубићи, два су остала, све остало порушено, поломљено. То ми је много жао. Још један споменик је био подигнут, па је срушен. Они нека руше, ми ћемо да дижемо, то нека одговарају Богу тамо кад иду на истину“, рекла је Јаргић.
Како је додала, последњих година на гробље долази чешће јер је сада могуће доћи и када није организован превоз.
„Нико те не дира, можеш да дођеш кад хоћеш, да обиђеш, али тужно је, народа је много мање него за Духове, кад су биле душице. Овог пута исто тако, не знам шта је. Да ли се људи плаше… Тужна слика је то, сама слика говори. Ја лично, кад дођем на гробље, буде ми лепо, чини ми се да сам одужила неки дуг, али онда цео дан, кад дођем кући, једноставно се осећам лоше“, искрена је Јаргић.
Један од мештана који је ове суботе дошао на гробље, Небојша Милановић, истиче да је стање непромењено, иако има појединачних акција обнове споменика.
„Стање је непромењено, то је тако како је. Ми, индивидуално, видим да Митровчани које углавном познајем, сами подижемо и рестаурирамо то што може да се уради, али нажалост, људи је све мање и мање. Некада су по два-три аутобуса долазила, данас не знам да ли је један аутобус. Додуше, људи долазе и колима, али добро, стање је такво какво је. Надам се да ћемо уз помоћ Бога и мало мира успети да средимо и да дођемо до оног стања какво је било, да мртви почивају у миру“, рекао је Милановић.
Радмила Јездимировић, родом из Митровице, на задушнице је дошла из Врњачке Бање.
„Долазим стално. Тако кад дођем, не знам шта да вам кажем, стварно је туга, жалост, видите. Ја једва и пронађем споменик оцу и фамилији, браћи. Стварно је страшно. Надам се да ће се вратити све на то наше старо стање, да можемо слободно да дођемо, да дођем кад могу и кад хоћу, као кад идем у Рударе, да могу да дођем и овде. Надам се да ће тако бити, даће Бог, има Бога“, рекла је Јездимировић.
Милица Касаловић са породицом редовно обилази гробове предака.
„Чини ми се да је људи нешто мање него протеклих година и ја се заиста надам да ће се то у будућности променити и да ће се број нас Срба овде, на Косову и Метохији, повећати и да ћемо сваке године у све већем броју обилазити остатке наших предака“, истакла је Касаловић.
