За новог европског посредника у дијалогу Београда и Приштине питање несталих је приоритет. Скоро па цитат његовог претходника, Мирослава Лајчака који по овом питању није успео готово ништа. За породице несталих и киднапованих, различитих презимена и вера – иста болна рана која предуго не зараста. До решења ће се доћи када проблем несталих престане да буде политичко и постане искључиво хуманитарно питање, поручују саговорници Косово онлајна.
Пише: Ђорђе Баровић
„Расветљавање судбине преосталих несталих особа је хуманитарна потреба. Породице које још чекају да сазнају о својим најмилијима заслужују да дочекају епилог. Зато су нестале особе за мене приоритет у дијалогу“, навео је у среду Петер Соренсен.
Само два месеца раније, 23. децембра тадашњи европски посредник Мирослав Лајчак изјавио је да га охрабрују „мали кораци напред“.
„Охрабрују ме недавни мали кораци напред, као што је успостављање Заједничке комисије за нестала лица. Крајње је време да се пружи мир породицама и најмилијима оних чија је судбина још увек непозната. Заједничка комисија треба да пружи преко потребан политички притисак“, написао је Лајчак на Фејсбуку.
Од тога на крају није било ништа.
Писмо без одговора
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић открива за Косово онлајн да је већ писао новом европском посреднику Петеру Соренсену како би му изложио све проблеме, али да није добио никакав одговор.
„После одласка Лајчака, када сам га замолио да Соренсена упозна са свим овим стварима и када сам схватио да то није урадио, написао сам писмо господину Соренсену и указао му на све о чему причам и указао му на потенцијални проблем. Надам се да ће се из сусрета које треба да обави у Београду и Приштини код њега створити једна нова платформа где ће дефинисати приоритете“, каже Одаловић.
Мада од новог европског посредника није добио никакав одговор очекује да ће га чути током његове прве посете Београду.
„Надам да ће ова посета која ће уследити и Београду бити прилика да врло отворено разговарамо на ту тему. Да просто изађемо са чињеницама. Поновићу да су чињенице нешто што смо ни од господина Лајчака или било ког другог нисмо крили или их нисмо најтранспарентније представили. Представићемо и њему и захтеваћемо од њега да дијалог који он води и тему коју има, врати у оквире онога што је написано и договорено. Нема новог оквира“, истиче Одаловић.
Прецизира да је питање несталих на Косову „веома осетљиво и тешко питање које је додатно закомпликовано у Бриселу“.
„Надао сам се пре две године да ће, када је усаглашена Декларација о несталим лицима између председника Вучића и Аљбина Куртија то бити неки нови ветар у леђа, да ћемо породицама које са правом од нас очекују одговоре дати нешто више од онога што смо до тада давали. Пет година процес у Бриселу је буквално замрзнут, заробљен. Захваљујући односу Приштине и Аљбина Куртија који дијалог уопште не види као место где ће о било ком питању, па и несталима, разговарати са Београдом“, упозорава Одаловић.
Уверен је да ће нови европски посредник ипак урадити више него његов предходник Мирослав Лајчак.
„Више пута сам Мирославу Лајчаку рекао: ’Не сумњам да си желео, али ако не схваташ, ниси имао подршку’. И то је његова мисија по питању несталих која се на крају ипак завршила неуспешно. Ми се нисмо помакли даље иако је он обећавао да ћемо одређеним његовим интерпретативним изјавама и тумачењима неких спорних ствари, омогућити да кренемо да радимо. Али, очигледно је да он нити је имао снаге, нећу рећи да није желео, али није урадио. И то је сада тачка која је тачка спорења и спотицања у старту почетка мандата Соренсена по питању несталих лица“, каже Одаловић.
Објашњава да је кључан проблем у тумачењу Декларације о несталима која је предвидела формирање заједничке комисије на нивоу ЕУ и у којој би учествовали представници Београда, Приштине и Међународног комитета Црвеног крста.
Према његовим речима, то тело је требало да буде „помоћно средство“ којим би се пружила помоћ Радној групи као једином механизму у процесу решења питања несталих.
„И ту је тачка спорења. Приштина је захваљујући подршкама из неких центара то разумела да се формира ново тело које би требало да искључи рад Радне групе што је за нас апсолутно неприхватљиво и тако на крају крајева тако не пише ни у Декларацији, нити пише у било ком документу. Они су једноставно неко ко неће Радну групу, неће је из разлога што је она формирана под покровитељством специјалног представника генералног секретара УН и све што је везано за УН Приштина апсолутно нити жели, нити види као механизам“, навео је Одаловић.
Подсећа да су све владе у Приштини, до доласка Аљбина Куртија, сарађивале у решавању питања несталих што је за резултат имало откривање судбине 1.800 несталих.
„Курти не дозвољава нашим колегама из Приштине са којима се ми редовно срећемо, али кроз један други механизам у оквиру Берлинског процеса, седимо са њима. Али он им не да да се састану у оквиру Радне групе. И то је оно што треба да буде јасно и Соренсену и читавој међународној заједници која овај процес подржава и мора да врати у оквире у којима и функционише и по правилима који су врло јасна“, прецизира Одаловић.
Оптимизам и санкције
И у Приштини оцењују да је тема несталих хуманитарно, а не политичко питање.
Директор Фонда за хуманитарно право на Косову Беким Бљакај сматра да ће нови европски посредник у дијалогу Београда и Приштине Петер Соренсен имати далеко проактивнију улогу од свог претходника.
„Соренсон је најавио да ће прво питање којим ће се бавити бити питање несталих лица, нешто што је договорено много раније и за шта су премијер Курти и председник Вучић имали заједничку Декларацију. Верујем да ће Соренсен бити много проактивнији по том питању јер странке очито да и даље виде ово питање као политичко, а не хуманитарно“, каже Бљакај за Косово онлајн.
Оптимиста је да ће доћи до помака и зато што договор о питању несталих предвиђа медијатора из ЕУ и могућност санкција за страну која не сарађује.
„Предвиђено је да медијатор из ЕУ може да користи чак и неке санкције уколико утврди да једна или друга страна, или обе стране, не спроводе, немају воље да спроводе договорено. Надам се да ће он (Питер Соренсен), посебно што је недавно преузео ову функцију, искористити свој мандат да гура напред питање несталих, односно решавање питања несталих лица“, наглашава Бљакај.
Подсећа да је пре две године потписана Декларација о несталима и да је то био прави тренутак да ово питање почне да се решава, али да се то није догодило.
„Чини ми се да је то био погодан тренутак за обе стране, и за пређашњег посредника, да то прикажу као неки успех у дијалогу који је дуго пре тога био у неком ’статусу Кво’. Мислим да су стране потписале тај договор само да би показали да су нешто постигли, а нажалост, после тога нисмо видели неке позитивне помаке у решању несталих особа и малтене ништа од договореног није спроведено у пракси“, подсећа директор Фонда за хуманитарно право.
Успех у наставку решавања питања несталих зависи од обе стране.
„Али, до сада нисмо видели помака. И тачно се види да се то питање и даље третира као политичко питање. Наравно, тај неспоразум од стране косовске стране да не сарађује са Одаловићем, то је једна препрека. Али друга препрека је и то да српска страна врло често повезује ово питање са дневно-политичким дешавањима на терену“, закључује Бљакај.
Отварање архива
И члан Извршног одбора Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ Славиша Вуксановић сматра да је кључан проблем политизација питања несталих и да је „лоптица“ у Приштини, а да ЕУ и САД имају начина да изврше притисак да се то промени.
„Сматрам да европска заједница и САД, као једини одговорни за целокупну ситуацију која се дешава на Косову и Метохији могу преко својих надлежних институција и људи да изврше конкретан притисак на Приштину да дође до деполитизације процеса тражења несталих лица на простору Косова и Метохије“, наглашава Вуксановић за Косово онлајн.
Подсећа да је према ранијим договорима Радних група у Бриселу одлучено да и Београд и Приштина отворе све своје архиве како би се олакшала потрага за несталима.
И док је Београд то учинио, каже да Приштина одбија да отвори своје архиве, посебно када је реч о бившим припадницима ОВК.
„Став нашег удружења је да се отворе све архиве, како домаћих институција, тако и међународних организација, да се не гледа националност или вера, већ да статус жртава буде једнак, да се посматра из угла хуманитарног права јер процес проналаска несталих и ексхумације представља хуманитарно питање и само тако се и треба посматрати без обзира што је тај проблем тренутно унет у политичке воде између Београда и Приштине“, истиче Вуксановић.
Уверен је да постоји могућност проналаска решења и изласка из ситуације у којој је процес ексхумације и несталих са Косова, али и Албаније у фази „стагнације“.
„Такође инсистирамо и на поштовању имплементације свих потписаних споразума и докумената између Беграда и Приштине који су потврђени од стране европске заједнице. То је од великог значаја за процес остваривања права породица на истину, правду, репарацију и меморијализацију“, поручио је Вуксановић.
Докази Дел Понте
Потпуно другачије размишља италијанска новинарка и истраживач Марија Лина Века која је дуго година истраживала питање несталих на Косову, укључујући и оптужбе да су многи заробљени били жртве трговине органима.
„Не очекујем да ће се нови европски посредник у дијалогу Београда и Приштине Петер Соренсен бавити питањем несталих на Косову, као што то не очекујем ни од било ког другог европског званичника. Једноставно, то им више није важно“, каже Лина Века за Косово онлајн.
Поставља и додатно питање: због чега се одустало од инсистирања на процесуирању одговорних за трговину људским органима током и после рата на Косову.
„Неко сигурно зна где су тела несталих, али нико није истински заинтересован да упита шта се догодило тим људима. Нестали људи су имали пуно среће зато што су одмах страдали, али ту срећу нису имали они који су скончали као жртве трговине органима“, каже Лина Века.
Додаје да је то мислила и некадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте која је о трговини органима на Косову писала у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци“.
„Навела је да постоје докази о најмање 300 Срба којима су извађени органи. Али, ја мислим да их је много више. Пре више година сам разговарала са породицама жртава и они знају да је ово тачно, да су њихови најмилији били жртве трговине органима. И нико о томе не жели да говори. Не очекујем да ће ико из европских институција проговорити о томе“, закључује Лина Века.
