Премијер у одласку Аљбин Курти поздравио је и изразио подршку владе за интервенцију у Венецуели. Он је изјавио да „Република Косово подржава анти-наркотичку операцију Сједињених Америчких Држава, коју предводи председник Доналд Трамп, у Венецуели“. Да је овакву реакцију дала нека од партија које континуирано подржавају политику САД-а, као што су ДСК, ДПК и АБК, не би постојала никаква потреба да се пише овај текст. То би било потпуно нормално. Подржавали смо и подржаћемо америчку политику јер су нас ослободили и омогућили нам државу.
Међутим, годинама уназад, Аљбин Курти је неговао имиџ левог интелектуалца који се не покорава диктату великих сила и који се представља као заштитник државног суверенитета и права народа на самоодређење. Његова подршка америчкој интервенцији у Венецуели представља чин који показује дубок политички опортунизам и непоштовање принципа на којима је изградио своју политичку каријеру.
Име његове странке, Самоопредељење, имплицира право народа да сам одлучује о својој судбини без спољног мешања. Међутим, када је у питању Венецуела, Курти изгледа да је заборавио овај принцип. Како лидер који је критиковао сваку форму међународне интервенције на Косову може подржати интервенцију суперсиле у унутрашњим пословима друге државе? Није изговорио ни реч о поштовању међународног права, што су наглашавали високи званичници ЕУ и други светски лидери. Није рекао ни реч о суверенитету државе, што је главни аргумент на којем је Курти раније градио политику једностраних акција, често у супротности са америчким захтевима. Да ли је ово двоструки стандард? Да ли Самоопредељење и суверенитет служе само као „политичка фраза“ за стицање и одржавање моћи, а не као универзални морални и правни принципи?
Покрет Самоопредељење члан је Социјалистичке интернационале, а прошлог октобра је, заједно са Српском странком за слободу и правду, постао придружени члан Европске партије социјалиста. У интелектуалним круговима глобалне левице, где се Курти често види и држи ватрене говоре, америчке интервенције у Латинској Америци и другим државама сматрају се империјалистичком политиком. Подржавајући интервенцију у Венецуели, Курти изгледа да је заборавио леву идеологију којој тврди да припада.
Реакција Социјалистичке интернационале, чији је члан и Самоопредељење, била је потпуно другачија од Куртијеве. Она је захтевала поштовање међународног права и принципа Повеље УН, наглашавајући да непоштовање ових норми може створити опасан преседан за глобалну и регионалну безбедност. Такође је нагласила да се ситуација у Венецуели мора решити на демократски и миран начин, уз поштовање воље народа и људских права. Дакле, потпуно другачије од изјаве косовског левог социјалистичког лидера, који је, изгледа, пожурио да „пољуби руку“ председнику Трампу и прогласи Мадура наркокриминалцем, иако судски процес још није ни започет.
Да ли је ово принципијелно када леви лидер, који је некада критиковао опозицију због сервилности према „Америци, Америци“, данас поступа у потпуној супротности са ставовима светске левице?
Нажалост, Курти ствара утисак да је „левичар“ и „суверениста“ само када критикује унутрашње противнике или мобилизује масе реториком против елита, или „игра на снагу“ када нема ризик. У супротном, како објаснити да је лидер спреман да жртвује било који леви идеал и своје политичке принципе зарад осмеха из Вашингтона? Курти јавно показује покушај да придобије америчку наклоност тврдећи да подржава интервенцију у Венецуели. Ово је наивна калкулација. Спољашња политика великих сила не функционише преко „лајкова“ на друштвеним мрежама или сервилних изјава. Лидери се мере делима, а не речима. Није Бела кућа толико наивна да поверује да је Курти, који је 2020. отворено критиковао Трампа и позивао дијаспору да подржи кандидатуру Џоа Бајдена, сада одједном „заљубљен“ у Трампа.
Још горе, да ли Курти прихвата да се и Косово може третирати као геополитичка играчка којом велике силе могу манипулисати по својој вољи, а не као држава изграђена на принципима слободе и самоодређења? Такође, подржавајући интервенцију у име борбе против наркотика, да ли Курти не даје пример да и друге државе могу интервенисати на Косову, под изговором борбе против криминала? Где је тада суверенитет Косова и право његовог народа на самоодређење? Ако леви лидер подржава интервенције великих сила у малим државама, да ли губи морално право да се жали када други интервенишу у пословима Косова?
Пише за Национал: Роберт Мухареми, професор међународног права
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
(Национале/Косово онлајн, 11.01.2026)
