Грађани Косова сутра поново излазе на биралишта – пети пут за 16 месеци. Трећи пут, након 9. фебруара и 28. децембра прошле године, гласаће на парламентарним изборима, али питање је да ли ће након сутрашњег гласања Косово успети да превазиђе институционалну кризу будући да аналитичари очекују сличне резултате и неизвесност око политичког договора у вези са избором председника који је и до сада изостајао.
На гласачком листићу наћи ће се укупно 21 политички субјекат – три коалиције, 17 политичких странака и један независан кандидат.
Централна изборна комисија утврдила је жребом редослед политичких субјеката, па ће се сутра на гласачким листићима наћи ПСА, Нова демократска иницијатива Косова ИРДК, Демократски савез Косова, Јединствена горанска партија, Социјалдемократска унија, Самоопредељење, КНРП, Нова демократска странка, Српска листа, независни кандидат Есмир Каси, Уједињене Ашкалије, Турска демократска партија Косова КДТП, Прогресивни покрет косовских Рома, Партија Фјала,Демократска партија Косова, Коалиција Вакат, Партија За слободу правду и опстанак, Алијанса, Социјалдемократска партија, Уједињена ромска партија Косова, Египатска либерална партија.
Повратак Османи у ДСК и оштра реторика
Председница парламента у претходном сазиву Аљбуљена Хаџију расписала је ванредне изборе за 7. јун јер посланици нису успели да изаберу председника Косова у предвиђеном року.
Изборна кампања званично је започела 28. маја и траје до сутра пред отварање биралишта – у 6.59. Ипак, странке и кандидати кампању практично нису ни прекидали готово годину дана.
Кампању је, између осталог, обележио повратак Вјосе Османи „старом јату“ – Демократском савезу Косова који је напустила 2021. године, оснивајући Листу Гуџо и приближавајући се Аљбину Куртију, са чијим је Самоопредељењем направила коалицију и постала председица.
Након што није добила Куртију подршку за реизбор, окренула се бившим страначким колегама и сада је званично кандидат за председника ДСК.
Поред тога, кампањом су доминирале оштра реторика, оптужбе и пребацивање одговорности за неуспех у избору председника и још један изборни процес, на шта су указивали и аналитичари, сагласни у оцени да је кампања обиловала говором мржње, али не и конкретним програмима.
Ипак, обећања нису недостајала, али судећи по реакцијама грађана Приштине – бирачи им нису баш много поверовали.
Притисци на Србе
И ови избори се, као и сви претходни циклуси, одржавају у атмосфери притисака на Србе и Српску листу, најјачу српску странку на Косову.
Током кампање ухапшено је седморо директора здравствених и образовних институција које функционишу у српском систему, под оптужбом за „повреду слободне воље бирача“. У Српској листи немају сумње да је све део унапред припремљене кампање застрашивања која се води из Приштине.
Два дана пред изборе ухапшен је и активиста Српске листе из Угљара, којем је одређен притвор до 30 дана, а јуче су приведени па пуштени градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић и председник Скупштине те општине Иван Запорожац, након што је општинска инспекција покушала да уклони знак „Волим Митровицу“ на основу одлуке локалног парламента.
Недавно су и службеници Министарства економије Косова упали у објекте Инфраструктуре железнице Србије у Звечану, Лепосавићу, Лешку, Ибарској Слатини, и са њих скинули ћириличке натписе, постављајући табле исписане на албанском, а онда и на српском језику.
Поред Српске листе, из српске заједнице на изборима учествује и странка За слободу правду и опстанак, којој је после претходних избора припао један од 10 мандата загарантованих за Србе. Подаци Централне изборне комисије показали су, пак, да је та странка значајан број гласова добила у албанским срединама у којима нема Срба.
Српска листа позвала је Србе на Косову да буду јединствени. Председник Српске листе професор др Залатан Елек поручио да се не сме дозволити да други одлучују у име Срба. И са данашње завршне конвенције порука – да је сутра најважнији дан – када се бира будућност и брани опстанак и останак, уз молбу гласачима да покажу мудрост, храброст и јединство.
И највиши званичници Србије позвали су Србе да гласају за Српску листу, наводећи да је она једини прави представник Срба на Косову који ће се истински борити за њихове интересе.
Србија је позвала и интерно расељене да изађу на изборе.
Скоро 16.000 бирача више него на претходним изборима
Право гласа има 2.092.174 бирача, што је 15.884 бирача више у односу на ванредне парламентарне изборе одржане 28. децембра прошле године. На овим изборима 22.685 грађана гласаће први пут.
Од тог броја, 1.959.962 грађана моц́и ц́е да гласа на бирачким местима унутар Косова, док је 132.212 грађана регистровано за гласање у иностранству.
На Косову ће се гласати у 949 бирачких центара са укупно 2.550 бирачких места. Од тог броја – 911 центара са 2.498 бирачких места предвиђено је за редовно гласање, док ће у свакој општини бити по један бирачки центар, са укупно 52 бирачка места, како би се омогућило условно гласање.
Крај или продужетак агоније
Да ли ће сутрашњи избори разрешити политички галиматијас на Косову упитно је.
Договор о избору новог председника Косова изостао је јер ниједна партија или коалиција није могла да обезбеди двотрећинску подршку, односно 80 гласова у парламенту, за неког од кандидата.
Аналитичари су у сусрет новим изборима указивали да ће управо то остати проблем и након ових избора, јер ниједна странка неће моћи да обезбеди 80 гласова посланика за избор новог председника.
Познаваоци прилика у анализи Косово онлајна предвиђали су исти распоред снага између власти и опозиције, али очекују мању излазност, указујући на умор бирача, с обзиром на пети изборни циклус у мање од годину и по дана.
Да Косово мора да превазиђе институционалну кризу, јасни су и сигнали међународних партнера.
Вршилац дужности косовског председника Аљбуљена Хаџију јуче је из Тивта, где је одржан Самит ЕУ-Западни Балкан пренела да је важно да Косово што пре конституише парламент, изабере владу и председника, јер се у разговорима који су се водили указивало на недостатак стабилних институција.
И страни дипломатски представници на Косову у више наврата су указивали да је неопходно превазићи политичку блокаду, а сличне поруке стигле су и из Брисела.
Бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава на Косову Џефри Ховенијер оценио је пре неколико дана у интервјуу за Косово онлајн да је углед Косова у Вашингтону озбиљно нарушен током протеклих 16 месеци због политичке нестабилности, поновљених избора и институционалног застоја, те да САД од нове владе очекују да преузме улогу у смањењу тензија – како унутар Косова тако и у региону.
Институционални чвор замршен још после 9. фебруара прошле године
Парламентарни избори одржани 9. фебруара прошле године били су једини редовни. Обележило их је то што је по затварању биралишта – пао сајт Централне изборне комисије и није био у функцији неколико дана.
Комисији је било потребно више од месец да прогласи коначне резултате, а они су били такви да ниједна партија није имала убедљиву већину за формирање владе.
Месеци су били потребни да парламент добије председника, јер Самоопредељење са несрпским мањинама и једним српским послаником из странке Ненада Рашића ипак није имало довољно гласова да на ту позицију изабере свог кандидата – Аљбуљену Хаџију.
Скупштина Косова конституисана је у осам месеци након избора и након више од педсет покушаја, а председник парламента постао је Димаљ Баша.
Али, онда се наишло на нову препреку – недостатак већине за формирање владе. Мандат је тадашња председница прво поверила лидеру Самоопредељења Аљбину Куртију. Представио је експозе, али је остао без подршке. Шансу је затим добио његов страначки саборац Гљаук Коњуфца, али ни он није имао успеха.
Епилог су били ванредни избори 28. децембра. Тај датум годио је Самоопредељењу које је очекивало долазак дијаспоре због новогодишњих празника, а опозиција је замерала Вјоси Османи што је одабрала тај датум посматрајући то као подршку Аљбину Куртију.
Иста мета, исто одстојање
Ни ти избори нису прошли глатко. Њих су обележиле манипулације са гласовима кандидата, због чега је Комисија одлучила да се сви гласови поново преброје у 28 општина. Коначни резултати проглашени су 43 дана након избора – Самоопредељење је обезбедило 57 мандата, ДПК – 22, ДСК – 15, а Алијанса за будућности Косова шест мандата.
Чинило се у први мах да ће блокада која је трајала целу једну годину бити разрешена. Релативно брзо, после бројних критика из међународне заједнице и потребе за усвајањем важних закона и споразума који се односе на План раста ЕУ, парламент је добио председника – Аљбуљену Хаџију, а Косово нову владу на челу са Аљбином Куртијем.
Међутим, недуго затим питање избора председника Косова, с обзиром да је Вјоси Османи истицао мандат 5. априла показало се као непремостива препрека.
И поред неколико рунди разговора лидера Самоопредељења Аљбина Куртија и две највеће опозиционе странке Бедрија Хамзе и Љумира Абдижикуа решења није било па се овај својеврсни косовски политички галиматијас додатно закомпликовао.
Османи је 6. марта донела декрет о распуштању парламента, након што посланици дан раније, односно 30 дана пре истека њеног мандата, нису изабрали новог председника Косова.
Уставни суд је, међутим, одлучио да тај декрет „не производи никакво правно дејство“ и посланицима дао рок до 28. априла да изаберу председника.
Агонија се наставила, међусобне оптужбе власти и опозиције су се низале, пребацивала се одговорност.
Тек, у ноћи између 28. и 29. априла постало је јасно да Косово неће добити новог председника и да ће грађани поново на гласање.
Неколико дана касније, Хаџију је расписала нове ванредне парламентарне изборе који ће бити одржани сутра.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
