На гробљу Орловача у Београду парастосом је обележено 28 година од масовног киднаповања, протеривања и убиства 84 Срба на подручју општине Ораховац.
У присуству чланова породица и Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову, помен свим пострадалим Србима на подручју општине Ораховац у цркви Светог Прокопија на Орловачи служио је епископ новобрдски Иларион са протојерејем Хаџи Бранком Митровићем, пренео је ТВ Мост.
Након парастоса делегација Удружења са породицама 25 сахрањених Срба положила је цвеће и венац свим жртвама поред спомен плоче: „За незаборав“.
У име Канцеларије за КиМ венце је положио Веселин Кочановић, заменик директора Канцеларије за КиМ.
За време оружаног напада ОВК на подручју општине Ораховац, од 17. до 22. јула 1998. године, киднаповано је око 100 српских цивила.
Олгица Божанић је навела да је за све породице данашњи дан јако тежак и тужан јер, како је рекла, се сећају 18. јула 1998. године, дана када је ОВК напала Ораховац и околна села.
Божанић је казала да је у Ораховцу рођена и удата, а да је са својом породицом преживела напад у свом стану.
„Жива сам и данас, Бог ме је сачувао да говорим о онима који су насилно отргнути из наших загрљаја. Навикли смо на нека разочарења и нисмо много осетили ту неку приврженост да се уваже, да се једнако третирају све жртве, као и других народа. За српски народ до сада, са Косова и Метохије, нико није био оптужен нити осуђиван“, истакла је Божанић.
Како је навела, страхује и са резервом чека пресуду некадашњим лидерима ОВК у Хагу која је најављена за 16. септембар.
„Очекујем тај датум, шта ће бити речено. Волела бих да их праведно осуде, ако постоји имало људскости“, казала је Божанић.
Подсетила је на тај стравичан злочин када је и на мртве бачен експлозив.
„Бацили су и на мртве експлозив, да уништите и посмртне остатке. Њихове посмртне остатке у блату. Имала сам прилику да видим. Молила сам Бога да и ја тог дана завршим, јер је Лазарев имендан био имендан мога брата, 28 година од дана када су наши најближи протерани, заробљени, и након 20 година од сахране њихових посмртних остатака, нико није осуђен за тај злочин“, испричала је Божанић.
Дана 18. јула 1998. године протерано је сво српско становништво из села Ретимље и Оптеруша, а цивили су задржани у приватним затворима и логорима.
Један број њих ослобођен је одлуком команданата ОВК. Група од 35 заробљених цивила, заједно са монасима у манастиру Свети Врачи у Зочишту, ослобођена је 22. јула 1998. године посредством делегације МКЦК у Приштини, наводи се у саопштењу Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.
(ТВ Мост/Косово онлајн, 18.07.2026)
