Само два дана након што је Европска унија први пут јавно довела у питање законитост одлука косовских институција којима је практично заустављен процес повратка српских тужилаца у правосуђе, а у ишчекивању одлуке и за судије, и дан након што је заједно са амбасадама Немачке и Велике Британије изразила забринутост због рушења објеката на подручју Газивода, у Звечану је данас одржан састанак представника Европске уније са градоначелницима четири општине на северу Косова.
Према саопштењу Српске листе, састанку су присуствовали градоначелници Северне Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића, представници Канцеларије Европске уније које је предводила вршилац дужности шефа Канцеларије ЕУ Ева Палатова, представници ЕУЛЕX-а, као и амбасадори држава чланица Европске уније.
Иако из Европске уније за сада нема званичног саопштења о састанку, према наводима градоначелника, разговарало се о односу централних институција према локалним самоуправама, поштовању њихових законских надлежности и остваривању права грађана.
Састанак долази у тренутку када се у свега неколико дана отворило више спорних питања између Приштине и српске заједнице на северу, од којих су два већ после дужег времена изазвала неуобичајено оштре реакције Брисела и појединих држава чланица Европске уније, док је треће поново отворило питање положаја српских институција на Косову.
Два пута позивање на владавину права
Први пут Европска унија реаговала је почетком седмице на одлуке Косовског тужилачког савета и вршитељке дужности председнице Косова Аљбуљене Хаџију о разрешењу седам српских тужилаца, оценивши да се оне „чине неспојивим са законом, правилним поступком и укупним захтевима владавине права на Косову“.
Брисел је тада први пут јавно довео у питање законитост одлука косовских институција у процесу који је претходно требало да омогући реинтеграцију српских судија, тужилаца и другог правосудног особља које је напустило институције 2022. године.
Европска унија истовремено је позвала све надлежне институције да се уздрже од потеза који би спречили повратак српског правосудног кадра у косовски правосудни систем.
Дан касније реаговала је и Велика Британија, која није улазила у оцену законитости одлука, али је изразила забринутост због развоја догађаја и подсетила на Споразум о правосуђу из 2015. године, оцењујући да је очување мултиетничког правосуђа од кључног значаја за поверење грађана у институције владавине права.
Све то догађа се у истом дану заказане седнице Судског савета Косова, на којој би требало да буде одлучивано о захтевима српских судија за повлачење оставки, након што је покушај повратка тужилаца практично заустављен одлукама Тужилачког савета и декретима Аљбуљене Хаџију.
Газиводе отвориле ново питање
Готово истовремено уследила је и друга серија међународних реакција, овог пута због рушења објеката на подручју језера Газиводе.
Европска унија оценила је да одлуке о рушењу делују неспојиво са начелима владавине права и позвала на поштовање законских процедура, укључујући право на правичан поступак и делотворан правни лек.
Убрзо потом забринутост су изразиле и амбасаде Немачке и Велике Британије у Приштини.
Берлин је позвао на хитну обуставу даљих рушења и проналажење транспарентних и законитих решења, док је Лондон указао да је посебно забринут због навода да су активности настављене док су правни поступци још били у току, уз позив косовским властима да избегну потезе који би могли додатно нарушити међуетничко поверење.
На међународне реакције надовезале су се и оне из Београда, као и из Приштине.
Министар правде Србије Ненад Вујић оценио је да је угрожено право својине и владавина права, уз позив Европској комисији да преиспита функционисање правосудног система на Косову.
Истовремено, министар за заједнице и повратак у техничком мандату у косовској влади Ненад Рашић позвао је грађане који су због рушења остали без стамбеног простора да се обрате његовом министарству ради решавања стамбеног питања, истовремено оцењујући да грађани не смеју бити ти који ће сносити последице вишегодишњег нерешеног статуса објеката.
Питање Газивода отворено је претходних дана и пред Светском банком, којој је пет организација цивилног друштва са севера Косова упутило захтев да пре евентуалне нове подршке Јавном предузећу „Ибар-Лепенац“ спроведе додатну процену његовог поступања, док је о ситуацији разговарано и на састанку представника Општине Зубин Поток са КФОР-ом.
У међувремену поново отворено и питање Универзитета
Док су међународне реакције биле усмерене на правосуђе и Газиводе, последњих дана поново је отворено и питање Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Ректор Универзитета „Хасан Приштина“ Арбен Хајрулаху поновио је захтев да се врате универзитетски објекти у Северној Митровици и оптужио Универзитет у Косовској Митровици да „краде идентитет“ Универзитета у Приштини, чиме је поново актуелизован спор који је први пут отворен почетком фебруара захтевом Факултету техничких наука да напусти зграду у којој ради.
На те изјаве први пут су данас јавно одговориле две професорке Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, оцењујући да се питање не може свести на имовинско-правни спор, већ да задире у академски континуитет, одговорност универзитета и положај српске заједнице на Косову.
Моћ општине?
Истовремено, претходних дана отворен је и нови спор између Општине Северна Митровица и Министарства за локалну самоуправу Косова око мурала патријарха Павла у центру града. Након што је Министарство затражило да се обустави уклањање мурала до окончања поступка, Општина Северна Митровица одбацила је тај захтев као „правно неоснован“, уз образложење да Министарство није надлежни орган у том поступку. Тиме је и ово питање постало део шире расправе о надлежностима институција, законитости поступања и односу централних и локалних власти на северу Косова.
Шта су градоначелници пренели европским представницима
Према саопштењу Српске листе, градоначелници су европским представницима указали да су последњих месеци учестали једнострани потези централних институција који, како наводе, отежавају функционисање локалних самоуправа и доводе у питање њихове законске надлежности.
Као посебно забрињавајући издвојили су случајеве рушења објеката без правоснажних судских одлука и без сагласности надлежних општинских органа, оцењујући да таква пракса нарушава принципе владавине права и правне сигурности.
Указали су и на, како наводе, озбиљна институционална ограничења са којима се општине суочавају – немогућност запошљавања стручног кадра, ограничен приступ буџетским средствима, као и блокаде у реализацији капиталних инвестиција и инфраструктурних пројеката, за које тврде да директно утичу на квалитет јавних услуга и развој локалних заједница.
Градоначелници су, према истом саопштењу, изразили спремност да наставе сарадњу са међународним партнерима и унапређују рад локалних самоуправа, али су истакли да је за то неопходно да централне институције и Косовска полиција поступају у складу са законом, поштују надлежности општина и омогуће њихово несметано функционисање.
На крају су захвалили представницима Европске уније на, како су навели, „јасној реакцији на недавне догађаје“.
