Косово је највише критиковано због ситуације у области слободе изражавања, где није било напретка, и због акција на северу, које су, како се и у овом извештају наводи, биле у супротности са обавезама Косова према ЕУ и процесом нормализације односа.
Истакнута је подељена домаћа политика и конфронтационе кампање уочи општих избора 9. фебруара 2025. године након чега је уследио политички застој због немогућности или недостатка воље политичких странака да пронађу излаз ка стварању институција.
Оцењује се да је Косово остварило ограничен или никакав напредак у протеклој години, углавном због политичке поларизације настале током избора 9. фебруара и политичког застоја који је уследио.
„Период који покрива извештај био је погођен подељеном домаћом политиком и конфронтационим кампањама уочи општих избора 9. фебруара 2025. године. Након тога је уследио политички застој због немогућности или невољности политичких странака да пронађу пут напред ка успостављању институција. Влада је била у статусу привремене владе од 23. марта, са само ограниченим извршним функцијама за обављање свакодневних послова“, наводи се у нацрту извештаја.
У одељку о односима Косова са ЕУ помиње се да грађани Косова већ уживају у либерализацији визног режима, да је Косово усвојило и Агенду реформи у оквиру Плана раста. Међутим, наводи се да Косово није могло да искористи прве исплате, јер није било у могућности да ратификује релевантни споразум са ЕУ за средства и кредите.
Укидање мера када се успостави пренос власти на северу
Такође се наводи да је током овог периода дошло до наставка казнених мера ЕУ против Косова, на чијем укидању је Комисија почела да ради од маја ове године.
„Даљи кораци су условљени одрживим деескалацијом на северу. Комисија намерава да додатно укине финансијске мере ако се постигне уредан пренос власти на северу након другог круга локалних избора и деескалација буде одржива“, наводи се у тексту.
Велики део извештаја је ове године посвећен процесу нормализације односа између Косова и Србије, уз поновно наглашавање да је испуњавање обавеза из овог дијалога предуслов и за Косово и за Србију у процесу европских интеграција, али и за користи од Плана раста за Западни Балкан.
У одељку о испуњавању обавеза понавља се позив Косову да покрене оснивање Заједнице општина са српском већином, док се Србији намеће да призна косовска документа и симболе. Захтева се да Косово покрене процедуру преиспитивањем „европског нацрта“ статута ЗСО, пише Коха.
У извештају се наводи да је напредак у нормализацији односа отежан политичком ситуацијом и на Косову и у Србији, као и недостатком мера Србије против починилаца напада у Бањској.
Понавља се да је одлазак Срба из косовских институција 2022. и њихов бојкот локалних избора у априлу 2023. означио „озбиљан корак уназад“ у обавезама Србије према споразумима о дијалогу. Међутим, поздравља се и учешће Срба на парламентарним изборима 9. фебруара и недавно одржаним локалним изборима, који се сматрају почетком њиховог повратка у косовске институције.
„ЕУ понавља да повратак косовских Срба у косовске институције, укључујући правосуђе и органе за спровођење закона, мора бити спроведен у складу са споразумима из дијалога и уз пуно поштовање косовског правног оквира“, наводи се у тексту.
Ангажовање Србије против Косова на међународним форумима такође је критиковано. Поновљен је позив Косову и Србији да спроведу обавезе из Бриселског споразума и анекса за његову имплементацију, и да се са већом вољом ангажују ка нормализацији односа, избегавајући притом језик који је супротан духу нормализације. Поновљено је да „формалности“ које окружују споразуме не треба схватити као изговор за њихово неспровођење.
Нема напретка у слободи изражавања
Очекује се да ће Комисија утврдити да није постигнут никакав напредак у погледу слободе изражавања.
„Иако је медијско окружење плуралистичко, суочава се са изазовима везаним за транспарентност власништва над медијима и финансијску одрживост“, наводи се у нацрту извештаја и понављају се препоруке из претходне године за побољшање услова за новинаре, јачање професионалног извештавања и унапређење капацитета за решавање случајева напада на новинаре. Током периода извештавања, пријављено је 70 случајева физичких и вербалних напада, као и претњи новинарима, укључујући ометање новинара и медијских радника у обављању њиховог посла“, наводи се у извештају.
Напомиње се да су током предизборне кампање високи косовски званичници, укључујући премијера, користили увредљив језик према медијима.
„Косово је препознато по значајном економском расту током периода који покрива овај извештај. Међутим, примећује се да је трговина неуравнотежена, при чему увоз расте у поређењу са извозом“, додаје се.
Тамара Марковић
