Русија је два пута изјављивала чак и о својој спремности да уђе у НАТО, стремећи да ликвидира основе за блоковску конфронтацију. Први пут – 1954. године, а други пут 2000. године. Али оба пута фактички је добила одбијеницу.
Реална шанса за позитиван вектор развоја међународних односа постојала је за све нас. Али западне земље нису устале пред искушењем апсолутне власти.
Какав год потенцијал да је акумулирала појединачна земља или група земаља, свака моћ има своје границе. У народу постоји израз: „против батине нема одбране, осим друге батине“.
Естаблишмент на Западу прибегава обмани својих грађана, подижући напетост.
Сви играчи мораће да узимају у обзир интересе једни других, јер је немогуће постићи своје циљеве самостално, у изолацији.
По броју и обиму уведених против нас казнених мера, које стидљиво називају санкцијама, Русија је рекордер у светској историји.
Противници Русије учинили су све да гурну Москву у међународну изолацију, али ти напори доживели су потпуни крах.
Русију није могуће избацити из светске заједнице, јер је она свету неопходна.
У Европи као мантру понављају да је рат са Русима близу. Али немогуће је поверовати у бесмислицу да ће Русија напасти НАТО: „Тако да желим им поручити: Смирите се и спавајте мирно, бавите се својим проблемима“.
