- Министар Драган Краповић дао је изјаве везане за брод “Јадран” и логор Морињ, што је довело до погоршања дипломатских односа са Хрватском.
- Хрватска и Црна Гора суочавају се са изазовима у међусобним односима због неслагања око отворених питања и историјских тема.
Отправница послова у Амбасади Црне Горе у Хрватској Јелена Ражнатовић присуствовала је јучерашњој војној паради у Загребу поводом 30. годишњице операције “Олуја”, док су Министарство одбране и Војска Црне Горе добили позив да учествују у том догађају, али је министар Драган Краповић одлучио да представници његовог ресора и војске не иду у главни град Хрватске.
Како преносе подгоричке “Вијести”, њима су из Министарства рекли да је Краповић одлуку донео “уважавајући целокупан историјски и регионални контекст”, као и “посебну осетљивост коју ова тема носи у црногорском друштву”.
– Министарство одбране и Војска Црне Горе јесу примили позив за учешће на војној паради поводом обележавања 30. годишњице операције “Олуја”. Након сагледавања свих релевантних околности, министар одбране донео је одлуку да представници Министарства, као ни припадници Војске Црне Горе, неће учествовати у овом догађају – казали су.
Из Краповићевог ресора поручили су да Црна Гора “остаје посвећена сарадњи са свим партнерима и пријатељским државама”, укључујући и Хрватску, кроз, како су навели, формате који афирмишу стабилност, мир и заједничку европску будућност региона.
Из Министарства спољних послова, на чијем је челу Ервин Ибрахимовић (Бошњачка странка), Вијестима су рекли да су тај ресор и Амбасада у Загребу добили с више адреса позив да присуствују обележавању Дана победе и домовинске захвалности, Дана хрватских бранитеља и 30. годишњице војно – полицијске операције “Олуја”.
Навели су да су позивнице упутили председник Хрватске Зоран Милановић, први човек Хрватског сабора Гордан Јандроковић и премијер Андреј Пленковић. Додали су и да су их Пленковић, потпредседник Владе и министар хрватских бранитеља Томо Медвед, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Давор Божиновић и потпредседник Владе и министар одбране Иван Анушић позвали да присуствују и догађају који ће се организовати 5. августа у Книну.
– Обележавању ових догађаја присуствоваће отправница послова у Амбасади Црне Горе у Републици Хрватској, Јелена Ражнатовић – казали су из Министарства спољних послова.
(Фото: Нина/Танјуг)
Хрватски “Индекс” је објавио да је управо због изјава црногорског министра обране Драгана Краповића о броду Јадран и плочи у логору Морињ дошло до погоршања дипломатских односа Хрватске и Црне Горе у јануару 2024. године.
Тада је, приликом посета Црној Гори, хрватски министар одбране Иван Анушић отказао планирани сусрет с Краповићем, због, како је тада навео Анушић, његових изјава “пре свега о школском броду Јадран, те изјавама о спомен-плочи у бившем логору Морињ”.
– Те изјаве су у супротности с нашим ставовима и за нас су потпуно неприхватљиве, те смо јасно дали до знања да за сада нема смисла одржавати тај састанак. Наши ставови о тим темама, које су за Хрватску веома важне, нису се мењали годинама, али је проблем у томе што су се ставови одређених званичника из Владе Црне Горе променили” – саопштио је тада Анушић.
Краповић је претходно у једној телевизијској емисији изјавио да, у складу са потписаним споразумима након распада Југославије, Хрватска нема право да тражи школски брод Јадран и да нису спремни да преговарају о власништву.
У вези са спомен – плочом у бившем војном логору Морињ, Краповић је рекао да је постављена на погрешан начин, да натпис не одговара чињеницама те да би плочу требало заменити другом с одговарајућим текстом.
Камен спотицања и резолуција у Јасеновцу
Након тог дипломатског инцидента, Црна Гора је средином прошле године усвојила Резолуцију о геноциду у логорима Јасеновац, Дацхау и Маутхаусен.
На ту одлуку Хрватска је реагирала низом дипломатских нота, а тројица црногорских високих званичника председник парламента и деснице Андрија Мандић, Милан Кнежевић и потпредседник црногорске владе Алекса Бечић – проглашени су непожељнима у Хрватској.
Ситуација је кулминирала у децембру прошле године када је службени Загреб блокирао затварање поглавља 31 (вањска, сигурносна и обрамбена политика) у преговорима Црне Горе с Еуропском унијом, те је у облику нон-папера изнео захтееве за решавање неколико питања која сматра отворенима и за која тврди да нарушавају међусобне односе двију држава.
(Вијести/Индекс/Блиц, 02.08.2025)
