У данашњој емисији Наше хероине разговарали смо са Аном Остојић, мајком четворо деце из Осојана. Ана је активна у образовању и културном животу своје заједнице, а у разговору се осврнула на бројне изазове, али и лепоту живота у мањој средини као што је место у којем живи са породицом.
На питање ко су хероине у местима у којим живимо, Ана је истакла да су то пре свега жене које су у постратним годинама остале са децом и опстале упркос бројним тешкоћама.
„Мислим да су праве хероине Метохије у ствари, све оне жене које су у тим послератним годинама са својом децом биле овде и мучиле неке велике муке, које су данас много мање, да будемо реални. А са друге стране, мислим да је њихова највећа победа чињеница да њихови унуци данас шетају овим подручјима. И мислим да је то највећа срећа просечне жене из, рецимо, 2005, 2004. године, када није било лако бити са својом децом у Осојану, Гораждевцу, Црколезу и тако даље“, рекла је Ана, додајући да је то симбол наде и опстанка.
Када је питање о томе како изгледа живот мајке данас у Осојану, Ана је искрено поделила да живот са четворо деце није лак, али да доноси бројне предности.
„Ја сам мама четворо деце и било би смешно да кажем да је то све лагано. Наравно да није. Међутим, има одређених предности живот у Осојану, поготово одрастање деце у Осојану. Сматрам да су деца много ближа, имају већу емпатију једни према другима и тако. Много су мање разлике међу децом“, казала је Ана. С обзиром на то да је посесивна мама, она наглашава да би се вероватно много нервирала да су њена деца у окружењу у којем постоје велике разлике у материјалним условима, што није случај у мањој средини као што је Осојане.
Ана такође истиче значај образовања и културних активности у Осојану. Када је реч о образовању, каже да Осојане има све што је потребно за основну заштиту и едукацију.
„Ми, у ствари, имамо све што је основно за један, да кажем, пристојан живот. Имамо Дом здравља, који увек пружа основну медицинску заштиту, а за све што је озбиљније, добијамо упут за Митровицу, али то је потпуно океј. Тако људи и у већим срединама иду, у већим градовима, за веће потребе и тако даље. Тако да, океј је то“, нагласила је она.
Што се тиче културног живота, Ана се поноси оним што су постигли.
„Ми се много трудимо да културни живот у Осојану буде на задовољавајућем нивоу. Много смо захвални културном центру из Грачанице, који врло често дође код нас, са представама, филмовима и тако даље. Поред тога, трудимо се и да ми пружимо што више културних догађаја“, рекла је.
Осим тога, нагласила је успех базара који су више пута организовали, уз велики одзив људи.
„На последњем базару смо сакупили преко 3.000 евра, и то је за нас било огромно изненађење. Испоставило се да Осојане не треба потцењивати, јер је на базару продато више од 50 књига, ликовних радова и фотографија које су деца осликала и снимила“, поносно је истакла.
Такође, Ана је споменула како су деца почела да иду на балет у Грачаницу и како се културна понуда за децу шири кроз различите секције и активности.
Када је реч о породичном животу, Ана признаје да је тешко пронаћи време за себе, посебно са четворо деце.
„Па, ја не знам да ли постоји мама са четворо деце која има довољно времена за себе. Искрено, да будемо искрени, у том тренутку када сам одлучила да имам децу, све своје жеље сам ставила по страни, и то ће ми бити сигурно приоритет, све док деца не порасту и мама више није преко потребна“, искрено је поделила.
Ипак, упркос свакодневним изазовима, нагласила је како сви чланови породице сарађују, па и деца, која уживају у љубави према животињама и раду на фарми оваца коју има њена породица.
„Ми волимо да будемо уз њега. И ја, и деца, и сви имају неког свог љубимца — девојчице много воле мачке, а синчић воли кучиће. Тако да их пуштамо да развијају своје љубави и да учествујемо у њиховом одрастању“, додала је Ана.
На крају, Ана се осврнула на будућност у мањим срединама као што је Осојане, која је, према њеним речима, пуна изазова, али и наде.
„Мислим да морамо бити реални када је наша ситуација у питању. Да ли је пуна изазова? Јесте. Да ли је потребно много труда и рада? Сигурно да јесте. Али ми смо ту да нашој деци пружимо све најбоље. Не сме се одустати, не волим да чујем када се људи жале, кукају и тако даље, јер све што можемо да променимо, треба да променимо. Наша деца виде свет нашим очима. Дајте им што више љубави и пажње“, закључила је Ана, додајући да се труде да деца што мање времена проводе испред телевизора и да им нуде занимљиве и корисне активности.
