Он је навео да се снаге и позиција КФОР‑а периодично преиспитују и прилагођавају, у складу с променама околности, како би мисија остала примерена својој сврси.
РСЕ се обратио НАТО‑у за појашњење након извештаја америчког листа Политицо, који је, позивајући се на четири дипломатска извора из алијансе, објавио да Сједињене Америчке Државе траже од НАТО‑а смањење екстерних активности, укључујући и у мировној мисији на Косову – КФОР‑у.
У одговору НАТО‑овог званичника споменуто је да САД имају кључну улогу у одржавању стабилне безбедности на Косову и у целом региону, пише исти медиј.
Међутим, додао је да су америчке институције адреса за све детаљније информације о њиховом доприносу. РСЕ је већ затражио додатна појашњења од америчког Министарства одбране, Амбасаде САД у Приштини, Владе Косова и Министарства одбране, и чека одговоре.
Такође је нагласио да САД тренутно имају око 600 војника ангажованих у мисији КФОР‑а и да предводе Регионалну команду Исток.
Регионална команда Исток доприноси свакодневним активностима КФОР‑а, укључујући патролирања, војне вежбе, контакте с представницима свих локалних заједница те подршку пројектима реконструкције и економског развоја.
Шта наводи Политицо?
Према писању Политица, последњих месеци Вашингтон је лобирао за смањење мировне мисије НАТО‑а на Косову (КФОР), како би се затворила мисија у Ираку и како би савезници из Индо‑Пацифика изостали са годишњег самита алијансе који се у јулу одржава у Анкари.
Овај извештај долази након што су прошле године у европским државама постојала страховања да би се САД могле потпуно повући из Европе. Амерички секретар одбране, Пит Хегсет, тада је поручио Европи да се мора припремити на преиспитивање и евентуално смањење америчке војне присутности, подсећа РСЕ.
Потпуно повлачење се ипак није десило, али су САД у октобру најавиле повлачење дела трупа из Румуније, што је образложено ширим стратешким фокусом САД‑а на Индо‑Пацифик.
САД тренутно имају 590 војника у оквиру мировне мисије КФОР‑а.
У контексту забринутости за евентуално повлачење америчких трупа из Европе, америчко Министарство одбране у марту 2025. године рекло је за РСЕ да „за сада нема никаквих промена у распореду снага које би требало објавити“.
Од око 50.000 војника колико је било распоређено 1999. године, након завршетка рата, данас у Косову делује 4.767 припадника КФОР‑а из 33 различите земље. Од тог броја, 590 су амерички војници.
Камп Бондстил, који се налази код Урошевца, и даље је највећа америчка војна база на Балкану.
Косово сматра савез са Сједињеним Државама кључним, јер су САД дале пресудан допринос његовој независности и изградњи државних институција, пише Радио Слободна Европа.
КФОР је трећи сигурносни одговор на Косову, после Полиције Косова и Мисије ЕУ за владавину права (ЕУЛЕX). Ова мировна мисија НАТО‑а, пише даље РСЕ, одговорна је и за „сигурност на граници између Косова и Србије“.
НАТО је повећао присуство на Косову током 2023. године, након раста тензија на северу Косова, који је већински насељен Србима, а које су кулминирале нападом на косовску полицију у Бањској код Звечана у септембру те године.
Зоран Савић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
