Владајућа партија Самоопредељење Аљбина Куртија победила је на изборима на Косову одржаним 7. јуна 2026. освојивши 43 одсто гласова. Следе Демократска партија Косова са 21 одсто и Демократска лига Косова са 18 одсто, наводи Франкфуртер алгемајне цајтунг преносећи извештај агенције Ројтерс.
Одзив бирача пао је на само 37 одсто. На Косову је право гласа имало око 2,1 милион људи. То је више од 1,6 милиона становника, што се приписује бројној дијаспори. Она претежно живи у западној Европи и углавном подржава Куртијеву партију.
Ово су били трећи парламентарни избори у последњих 18 месеци.
Међутим, упитно је да ли ће дуготрајна политичка криза сада бити окончана, будући да је претходни парламент распуштен јер странке нису могле да се договоре око кандидата за председника.
Куртију су и даље потребни коалициони партнери како би формирао нову владу, као и компромис са опозицијом ради обезбеђивања двотрећинске већине потребне за избор новог председника.
Косово тежи придруживању Европској унији, али стални превремени избори одлажу неопходне реформе и исплату финансијских средстава из фондова ЕУ, наводи франкфуртски лист.
Османи и Курти
Берлински Тагесцајтунг сматра да је за шефа владе Куртија овај резултат ипак лични успех и да он остаје убедљиво најпопуларнији политичар у земљи, али да исход уједно показује и границе његове моћи.
Политичка сцена је подељена на три табора: Самоопредељење се залаже за левичарски реформски курс и оштру линију према Србији, док опозиционе ПДК и ЛДК представљају традиционални политички естаблишмент. Одлучујући фактор поново би могле да постану мање партије и представници мањина који су и раније, из прагматичних разлога, сарађивали са Куртијем.
Посебно занимљив остаје однос између Куртија и бивше председнице Вљосе Османи, пише аутор. Посматрачи указују на личне ривалитете и различите представе у спољној политици – док Османи решење види у блиском контакту са Доналдом Трампом, Курти инсистира на одбрани независности насупрот Вашингтону и Москви.
Сада је отворено неколико сценарија: мањинска влада уз подршку мањих партија, тежак договор са ЛДК или поновна политичка блокада, пише Тагесцајтунг .
Улога Брисела
Франкфуртер рундшау преноси оцене стручњака за Балкан Бода Вебера, који наводи да Куртијев кабинет влада релативно ауторитарно, док већина опозиционих странака пати од дубоких унутарпартијских криза. Вебер стога предвиђа најгори сценарио – наставак трајне институционалне блокаде и нове изборе.
Једино решење за овај застој био би озбиљан покушај посредовања споља, али Вебер упозорава да је ЕУ последњих година потпуно изгубила кредибилитет на Косову. Разлог за то су једностране санкције које је Брисел увео Приштини након немира на северу Косова 2023. године, док је Србија прошла некажњено.
„Политички дијалог под вођством ЕУ је фактички мртав већ више од пола деценије, а главну одговорност за то сноси сама ЕУ. Наставак трајне кризе на Косову ће само прикрити главну одговорност Брисела“, наводи Франкфуртер рундшау.
Зидојче цајтунг закључује да је Вљоса Османи изјавила да је и даље на располагању за други мандат, али ако се у парламенту не пронађе двотрећинска већина за избор председника, Косову убрзо предстоје следећи нови избори.
Зоран Косановић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
