Ни 34. наставак конститутивне седнице за формирање деветог сазива Скупштине Косова није успео.
Као и у претходних 25 покушаја, председавајући Авни Дехари наставио је седницу према дневном реду који је сам утврдио, а који је предвиђао формирање парламентарне комисије за тајно гласање за избор председника Скупштине Косова.
Међутим, посланици странака које су до скоро биле у опозицији ни овај пут нису предложили чланове комисије, нити су учествовали у гласању, чиме је онемогућено доношење одлука.
У сали је било присутно 102 посланика.
За формирање овог одбора гласао је 51 посланик, док је један био против.
Наредна седница биће одржана у суботу у 10.30 часова.
Харадинај: „Курти преварант који Косово држи као таоца“
Председник Алијансе за будућност Косова (ААК) Рамуш Харадинај назвао је Куртија „преварантом“, казавши да држи „Косово као таоца“.
Харадинај је медијима у Приштини, преноси Коха, рекао да грађани плаћају цену „што су поверовали једном преваранту“, те истакао да институционална блокада мора да се оконча.
„…Преварант. Нажалост, плаћамо цену што смо поверовали једном преваранту. За мене то није изненађење. И овој ситуацији мора доћи крај. Преварант не може у недоглед да се игра с једном земљом. Држи Косово као таоца и то не сме да траје бесконачно. Његови састанци и бајке су спрдња. Један човек држи Косово као таоца. Нисам изненађен. Нека се једном за свагда опамете“, рекао је Харадинај.
Сага
Пет месеци је од одржаних избора на Косову. У марту су потврђени и коначни изборни резултати, али је косовска скупштина и даље без председника и потпредседника, а Косово без нове владе.
Разлог – опозиција одбија да за председника Скупштине изгласа кандидата на ком инсистира Самоопредељење, Аљбуљену Хаџију.
ЛДК предлаже формирање прелазне јединствене владе, ПДК захтева промену кандидата за председника Скупштине, док ААК саопштава да ће гласати за особу која ће да уједини све странке.
Са седницама се започело 15. априла, а од тада су 34 пута прекидане и одлагане у већини на по 48 сати. Од треће седнице застој је због Хаџију, која не добија довољан број гласова (чак шест пута није била изабрана), а на више од 20 последњих Самоопредељење захтева да се пређе на тактику тајног гласања – за шта такође не добијају већину.
У решавање политичке кризе се укључила и косовска председница, Вјоса Османи. Она се након шеснаестог неуспелог покушаја конституисања косовске скупштине састала са лидерима највећих албанских странака на Косову, а потом и представницима мањинских заједница, у покушају решавања институционалне кризе у Приштини. Међутим, за сада изостају конкретни резултати.
Косовски премијер у оставци Аљбин Курти казао је да ће обезбедити 61 глас за владу, али да је претходно потребно да се конституише Скупштина. Са друге стране, остао је при томе да је Хаџију добар кандидат, те да излаз из кризе не води кроз „наметање предлога“.
Међународни званичници за то време позивају политичке лидере да превазиђу партијске поделе и омогуће функционалност институција.
Уз политичку бокаду и уставна празнина
Устав Косова предвиђа да рад скупштине започиње избором председника скупштине. Конститутивна седница скупштине не може да се заврши док се не изаберу председник и потпредседници исте, и уколико се прекине, наставак мора да уследи у року од 48 сати.
За избор председника потребна је већина од 61 посланика, што Самоопредељење нема.
Освојили су 48 од 120 посланичких места, док опозициони блок – ПДК, ЛДК и ААК – заједно броји 53 посланика, и то без преосталих 20 загарантованих места за невећинске заједнице. Самоопредељење је успевало да обезбеди највише 57 гласа, да би онда прешао на тактику тајног гласања, не би ли успео (и даље безуспешно) да добије још четири гласа за просту већину.
Тренутну кризу компликује и то што се нови ванредни избори не могу расписати док се не исцрпе све могућности за формирање власти у постојећем сазиву, а то подразумева управо избор председника Скупштине и формирање владе.
На све то, заказани су и локални избори за 16. октобар, уз припреме и за избор председника Косова, за кога се гласа у скупштини и то већином у првом кругу од 80 посланика, а најкасније до почетка марта наредне 2026.
Осим очигледне политичке блокаде, постоји и уставна празнина јер Уставни суд није јасно дефинисао шта се дешава ако победник избора не успе да изабере председника Скупштине. Још увек се није суштински затражила помоћ Уставног суда за додатним тумачењем, као што се догодило 2014. године, када је након првих избора од једнострано проглашене независности Косова у јуну, Косово добило владу тек у децембру захваљујући управо уставном тумачењу, из крајњи компромис две највеће странке тада (ПДК-ЛДК), и међународни притисак.
