Над нашом државом је 1999. извршена највећа војна агресија од Другог светског рата. Без дозволе Савета безбедности бомбардовани су цивилни и војни циљеви у Југославији од 24. марта до 10. јуна 1999. године, седамдесет осам дана и ноћи. Бомбардовање Југославије представља врхунац доминације Северноатланског савеза над остатком света. Никада у историји човечанства и људске историје није се десио толико неравноправан и толико несразмеран војни сукоб. Највећи и најмоћнији војни, али и политички савез, напао је једну слободну и суверену државу. Имали смо 240 авиона, а НАТО снаге су нас напале хиљаду тридесет једним авионом, што је преко четрдесет одсто капацитета целокупне авиације свих НАТО земаља. Површина Савезне Републике Југославије била је око 101000 квадратних километара, а површина земаља које су нас напале била је преко двадесет милона квадратних километара. Број војника НАТО пакта био је хиљаду пута већи од броја војника које би Србија могла да мобилише у случају опште мобилизације, а војни буџет 680 пута већи.
Да би се оправдао рат, измишљен је термин хуманитарна криза. Наводно, српска полиција извршила је злочине над албанским становништвом на Косову и Метохији у циљу етничког чишћења јужне српске покрајне, што је изазвало хуманитарну катастрофу. Након НАТО агресије, свет се променио, ништа више није остало исто. Своју спољну политику промениле су и Русија, и Кина, и од тог тренутка равнотежа сила у свету се мења.
Током бомбардовања Југославије, срушена је Кинеска амбасада. Поједини НАТО генерали предлагали су поделу Руске федерације и заузимање Сибира који би постао протекторат западних сила. НАТО базе су постављене на самим границама Русије, у Финској, Естонији, нешто касније и у Украјини. Русија је опкољена. Велике земље које су биле у саставу руског царства које су руски цареви ослобађали и присаједињавали царству, Русија је изгубила, пре свих Казахстан, Белорусију, и Грузију.
Руска јавност је 1999. разумела да су они следећи и променила је свој однос према западном свету. Већ 2004. председник Русије Владимир Путин се отворено супротставља западној доминацији. 209 Данас, од три највеће светске силе: Сједињених Америчких Држава, Русије и Кине, две стоје чврсто на нашој страни, на нашем становишту и не признају насилну и нелегитимну самосталност наше јужне покрајине, као и европске земље, важне чланице Европске уније, пре свих Шпанија, али и Румунија, и Словачка.
Не може се бомбардовати једна суверена држава усред Европе, која постоји преко хиљаду година и чија је култура и цивилизација уграђена у темеље нашег света. Може, али онда свет после тога више не може бити исти.
Наши савезници из два светска рата су одличили да у сукобу Срба и Албанаца на Косову и Метохији подрже Албанце. Као и данас, политички Запад стоји на позицијама на којима су пре сто година били Беч и Берлин, аустроугарско и пруско, касније немачко царство. У циљу удаљавања Русије од топлог Средоземног мора, било је потребно да се Србија, као традиционално православна, словенска земља одувек повезана са Русијом јаким везама, буде удаљена од Јадранског мора. Било је потребно да се област од Истре и Словеније, па до албанских планина, стави под директну контролу Северноатланског пакта, укључујући и Косово Метохију, и Црну Гору.
Уништене су школе, цркве, болнице, зграда телевизије, мостови, торањ на Авали… Влада Југославије проценила је штету нанету бомбардовањем на 100 милијарди евра. Потпуно су уништени Сурдулица и Алексинац. Готово три хиљаде цивила, Срба и Црногораца је убијено, а 1002 припадника војске и полиције. Тринаест хиљада људи је рањено, а то је читав један град величине Ћуприје или Велике Плане. Убијено је 89 детета, Косово и Метохију је напустило преко триста хиљада људи, десио се егзодус Срба и неалбанског становништва са Косова, 60000 домова је уништено, као и 150 фабрика. Уништена је трећина електро-енергетског капацитета земље. Бачене су касетне бомбе које су забрањене међународном конвенцијом, између осталог 7. маја и на нишку пијацу препуну људи, која никако не може бити војни циљ. Тада је погинуло петнаесторо људи, између осталог девојчица од тринаест година, на чијем телу је пронађено преко тридесет рана од касетне бомбе.
За други дан Васкрса, погођен је путнички воз на прузи Београд – Солун, број мртвих никада није објављен, неки се још увек воде као нестали. Када је погођен, воз се налазио у Грделичкој клисури, погинуо је шестогодишњи Бранимир.
За Свету Тројицу, бомбардован је варварински мост, након литургије, док је у Варварину трајао вашар. Спасавајући рањене људе из Мораве, погинуо је свештеник у комплетној свештеничкој одежди, али и малолетна Сања Миленковић, победница Математичке олимпијаде…
У Мердару је страдала двогодишња девојчица Бојана Тошовић, најмлађа жртва бомбардовања, нађена је у наручју свог оца који је покушао телом да је заштити.
У Батајници, у породичном стану, на ноши, од гелера је погинула Милица Ракић, један од симбола страдања српског народа на крају двадесетог века. Мајка ју је оставила на тренутак у купатилу, да би јој наместила кревет у суседној соби. Кревет у који мала Милица више никада није легла. Бомба је пала у непосредном суседству, а у стан су улетели комади гвожђа, разбили стакло и плочице у купатилу. Миличин отац је затекао своју ћеркицу потпуно крваву на поду купатила, узео ју је у наручје и рекао мајци: „Изгубили смо је.“
Бачено је, по званичним подацима НАТО лобиста, око петнаест тона осиромашеног уранијума, који ће се распасти за 45 милијарди година. Тачан број бачених бомби као и тачан број жртава никада нећемо сазнати. Замислите тај број: 45000000000. Када бисмо бројали до милијарду, требало би нам преко тридесет година. За цео људски век не прође ни три милијарде секунди. Последице бомбардовања су око педест хиљада оболелих Срба и Црногораца од канцера до 2016. године и преко 400000 Албанаца који су напустили Косово и Метохију управо због обољења од канцера. 2025. се очекује врхунац обољевања од леукемије међу косовским Албанцима, посебно међу њиховом децом.
У историографији ће остати забележено да је српски народ први народ који се супротставио Северноатланском пакту и НАТО окупацији, први народ који се супротставио ономе што називамо новим светским поретком. Најпре у Босни и Херцеговини, а затим и у Србији и Црној Гори. Једини бели човек, Европљанин, који је пуцао у америчког војника био је Србин. Нашавши се у процесу страшног разбијања државе Југославије коју смо два пута формирали у прошлом веку, Срби су покушали да се супротставе страној окупацији. Данас постоји Орбан, постоји Путин, постоје Кина и Русија, само због тога јер смо се ми тада супротставили политичком Западу.
НАТО генерали су били изненађени херојским отпором југословенске војске и цивила. На планини Паштрик, на Кошарама, у немогућим условима Срби су пружали отпор незамисливој сили са незамисливом технологијом. Јунаштво је било епско, равно отпору Спартанаца код Термопила. Равно славним биткама на Куманову и Церу. Наше војно оружје и техника на крају рата били су потпуно сачувани. Сачувана је и војска, и људство, у мери у којој је то било могуће.
Пошто се југословенска војска није предавала, НАТО је почео да крши права и обичаје рата и да чини злочине против човечности. Планирано је да се нападне летина у Војводини и затрује вода и да се потпуно уништи град за градом у Србији, почевши од половине јуна. За крај године планирана је интервенција копненим снагама. Југославија тада није капитулирала, није доживела победу, али и није поражена, иако је против себе имала 26 најмоћнијих земаља света. Агресија није била рат, већ злочин, над нама је извршен злочин.
Кумановским споразумом Косово и Метохија остају у саставу Југославије, чији је правни наследник Србија, али су југословенска војска и полиција морале да се повуку са простора јужне српске покрајине, која је стављена под НАТО окупацију, што је је и био основни циљ агресије. НАТО генерали су се обавезали да ће разоружати терористе из такозване ослободилачке војске Косова и омогућити да сви становници на Косову и Метохији живе заједно у миру. То се никада није десило. Резолуција 1244 гарантује територијални интегритет и суверенитет Југославије и касније Србије на Косову и Метохији.
Данас 137000 Срба, наших сународника, живи на Косову и Метохији, у земљи под страном окупацијом. Они који живе јужно од Ибра, у Великој Хочи, Ораховцу, Гораждевцу, живе у гету. Не смемо да заборавимо шта се десило са Србима у северној Албанији, нестали су, силом су им промењена имена и презимена, силом су асимилирани.
Зато нам је потребно буђење и отрежњење.
Србија је данас једина мултиетничка држава на Балкану и с друге стране, једина која је оптужена за геноцид, који је у ствари извршен над њеним народом. Хрватска је етнички очишћена од Срба. Светиње у Црној Гори нам одузимају због истог циља, удаљавања Срба од Средоземља.
Уместо косовског мита данас нам се нуди холивудски мит. Управо од оних који су извршили злочин над нама, али и геноцид на свом континенту. Не смемо мењати наше Србе, наше Косово за илузије које нам долазе из Холивуда, за мит Европске уније. Налазимо се у процесу културне колонизације, у којем нас медији убеђују да смо ми цивилизацијски инфериорнији од становника западне Европе и Америке.
Због тога морамо да памтимо малу Милицу, Сању и Бојану, јунаке са Кошара, све запаљене цркве и срушене мостове, све жртве бомбардовања, да памтимо да нам се не би поновило. Да не бисмо дозволили да се више никада над нама не изврши геноцид.
The Bombing of the Federal Republic of Yugoslavia 1999.
In 1999, our country was being subjected to the largest military aggression since the Second World War. Without the permission of the UN Security Council, civilian and military targets in Yugoslavia were being bombed from March 24th to June 10th 1999. seventy-eight days and nights. The bombing of Yugoslavia represents the peak of the dominance of the North Atlantic Alliance over the rest of the world. Such unequal and so disproportionate military conflict has never happened in the human history before : The largest and most powerful military and political alliance attacked a free and sovereign state. Our 240 planes were being confronted with 1031 NATO planes which was over forty percent of the entire aviation capacity of all NATO countries. The area of The Federal Republic of Yugoslavia was about 101000 square kilometers, and the area of the countries that had attacked us was over twenty million square kilometers. The number of soldiers of the Alliance was a thousand times greater than the number of soldiers that Serbia could have mobilized in case of general mobilization while their military budget was 680 times greater than ours.
In order to justify the war, the term humanitarian crisis was being invented. Allegedly, the Serbian police had committed crimes against the Albanian population in Kosovo and Metohija in order to ethnically clean the southern Serbian province, which caused a humanitarian disaster. After the NATO aggression, the world had altered and nothing remained the same. Both Russia and China had changed their foreign policy and from that moment the balance of power in the world has been changing , too.
During the bombing of Yugoslavia, the Chinese embassy was demolished. Certain NATO generals proposed the division of the Russian Federation and the occupation of Siberia, which would become a protectorate of the Western powers. NATO bases were set up on the very borders of Russia, in Finland, Estonia, and a little later in Ukraine. Russia was being surrounded. Large countries that were part of the Russian Empire, liberated and annexed by the Russian emperors, were lost, first of all Kazakhstan, Belarus, Georgia…
In 1999, the Russian public understood that they were next and changed attitude towards the Western world. As early as 2004, Russian President Vladimir Putin openly opposes Western domination. Today, of the three largest world powers: the United States, Russia and China, two stand firmly on our side, on our point of view and do not recognize the violent and illegitimate independence of our southern province. As well as European countries, important members of the European Union, above all Spain, but also Romania and Slovakia…
One cannot bomb a sovereign country in the middle of Europe, the country that has existed for over a thousand of years and whose culture and civilization are embedded in the foundations of our world. It can, but then the world can’t be the same after that.
Our allies from the two world wars distinguished themselves by supporting the Albanians in the conflict between Serbs and Albanians in Kosovo and Metohija. As it is today, the political West stands in the same positions were Vienna and Berlin, Austria-Hungary and Prussia, later the German Empire, were standing a hundred years ago. In order to cut off Russia from the warm Mediterranean Sea, it was necessary to distance Serbia, as a traditionally Orthodox, Slavic country with strong ties to Russia, from the Adriatic Sea. It was necessary to place the area from Istria and Slovenia to the Albanian mountains under the direct control of the North Atlantic Treaty, including Kosovo and Metohija and Montenegro.
Schools, churches, hospitals, the television building, bridges, and the tower on Avala were being destroyed. The Government of Yugoslavia has estimated the damage caused by the bombing at 100 billion euro. Surdulica and Aleksinac were being completely destroyed. Almost three thousand civilians, Serbs and Montenegrins were being killed, and 1002 members of the army and police. Thirteen thousand people were being wounded, and that is a city size of Ćuprija or Velika Plana. 89 children were being killed, over three hundred thousand people had left Kosovo and Metohija, there was an exodus of Serbs and non-Albanian population from Kosovo, 60000 homes were being destroyed and 150 factories. A third of the country’s power capacity was destroyed. Cluster bombs, prohibited by international convention, were being launched ,among other targets, on the market in the city Niš, on May 7th, full of people, which could not possibly be a military objective. Fifteen people had died then, including a thirteen-year-old girl, whose body was found with more than thirty wounds from a cluster bomb .
On the second day of Easter a passenger train , on the Belgrade-Thessalonica railway, was being hit , the number of dead has never been announced, some are still missing. When the train was hit, it was in the Grdelica Gorge, six-year-old Branimir was killed.
For the Holy Trinity, the bridge in the city Varvarin was bombed, after the liturgy, while the city fair was still ongoing . While rescuing wounded people from Morava river, a priest in full priestly vestments and minor Sanja Milenković, winner of the mathematics Olympiad, died…
Two-year-old girl Bojana Tošović, the youngest victim of the bombing, died in Merdar. She was found in the arms of her father, who tried to protect her with his body.
In Batajnica, in the family apartment, Milica Rakić, one of the symbols of the suffering of the Serbian people at the end of the twentieth century, was killed by shrapnel while sitting on her baby potty. Her mother left her in the bathroom for a moment, to make her bed in the next room. The bed that little Milica never slept in again. The bomb fell in the immediate neighborhood and pieces of iron flew into the apartment, breaking the glass and tiles in the bathroom. Milica’s father found his daughter bleeding on the bathroom floor, he took her in his arms and told her mother: we lost her.
According to the official data of NATO lobbyists, about fifteen tons of depleted uranium, which will decay in 45 billion years, were being thrown away. We will never know the exact number of bombs dropped and the exact number of victims. Just imagine that number: 45000000000. If we count up to a billion, it would take us over thirty years. In the entire human lifetime, not even three billion seconds pass. The consequences of the bombing are about fifty thousand sick Serbs and Montenegrins from cancer until 2016 and over 400000 Albanians who left Kosovo and Metohija precisely because of cancer . In 2025, the peak incidence of leukemia is expected among Kosovo Albanians, especially among their children.
It will be recorded in historiography that the Serbian people were the first people to oppose the North Atlantic Treaty and the NATO occupation, the first people to oppose what we call the new world order. First in Bosnia and Herzegovina, and then in Serbia and Montenegro. The only white man, an European who fired at American soldiers was a Serb. Finding themselves in the process of the terrible destruction of the state of Yugoslavia, which we formed twice in the last century, the Serbs tried to oppose the foreign occupation. Today, there is Orban, there is Putin, China and Russia, only because we opposed the political West back then.
NATO generals were surprised by the heroic resistance of the Yugoslav army and civilians. On Mount Paštrik, on Košare, in impossible conditions, the Serbs resisted an unimaginable force with unimaginable technology. The heroism was epic, equal to the resistance of the Spartans at Thermopylae, equal to the famous battles on Kumanovo and Cer. Our military weapons and equipment came out of the war completely preserved. Both the army and the people were saved to the maximum extent possible.
Since the Yugoslav Army did not surrender, NATO began to violate the laws and customs of war and to commit crimes against humanity. It was planned to attack the crops in Vojvodina and poison the water, and to completely destroy town after town in Serbia starting from mid-June. An intervention by ground forces was planned for the end of the year. Yugoslavia did not capitulate then, it did not experience victory, but also was not defeated, even though it had 26 of the world’s most powerful countries against it. The aggression was not the war, but a crime, the crime was committed against us.
With the Kumanovo Agreement, Kosovo and Metohija remained the part of S.R. Yugoslavia, whose legal heir is Serbia, but the Yugoslav army and police had to withdraw from the territory of the southern Serbian province, which was placed under NATO occupation, which was the main goal of the aggression. NATO generals pledged to disarm terrorists from the so-called Kosovo Liberation Army and enable all residents of Kosovo and Metohija to live together in peace. That never happened. Resolution 1244 guarantees the territorial integrity and sovereignty of Yugoslavia and later Serbia in Kosovo and Metohija.
Today, 137000 Serbs, our compatriots, live in Kosovo and Metohija, in a country under foreign occupation. Those who live south of the Ibar, in Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac, live in ghettos, in reserves, like the North American Indians, without the basic conditions for life. Should we leave our people from Kosovo and Metohija to Greater Albania, Thaci and Haradinaj? We must not forget what happened to the Serbs in northern Albania, they disappeared, their names and surnames were changed by force, they were assimilated by force.
That is why we need awakening, sobering up.
Today, Serbia is the only multi-ethnic country in the Balkans and, on the other hand, the only one accused of genocide, which was actually committed against us. Croatia is ethnically cleansed of Serbs. The sanctuaries in Montenegro are being taken away from us for the same purpose, distancing the Serbs from the Mediterranean.
Today, instead of the Kosovo myth, we are being offered a Hollywood myth from those who committed ,not only the crime against us, but the genocide on their own continent as well. We must not exchange our Serbs, our Kosovo for the illusions that come to us from Hollywood, for the myth of the European Union. We are in the process of cultural colonization, where the media convinces us that we are civilizationally inferior to the inhabitants of Western Europe and America.
That’s why we have to remember little Milica, Sanja and Bojana, the heroes from Košare, all the burned churches and collapsed bridges, all the victims of the bombing, to remember so that it doesn’t happen again. We have to remember so that we would never allow genocide against us ever again.
(превела Ивана Токић)
Le bombardement de la République fédérale de Yougoslavie
En 1999, notre pays a été soumis à la plus grande agression militaire depuis la Seconde Guerre mondiale. Sans la permission du Conseil de sécurité, des cibles civiles et militaires ont été bombardées en Yougoslavie à partir du 24 mars au 10 juin 1999, donc, soixante-dix-huit jours et nuits. Le bombardement de la Yougoslavie marque l’apogée de la domination de l’Alliance atlantique sur le reste du monde. Jamais dans l’histoire de l’humanité et de l’histoire humaine un conflit militaire aussi inégal et disproportionné ne s’est pas produit: l’alliance militaire la plus grande et la plus puissante, mais aussi politique, a attaqué un état libre et souverain.Nous avions nos 240 avions, et les forces de l’OTAN nous ont attaqués avec 1 031 avions, ce qui représente plus de quarante pour cent de la capacité aérienne totale de tous les pays de l’OTAN. La superficie de la République fédérale de Yougoslavie était d’environ 101 000 kilomètres carrés et la surface des pays qui nous ont attaqués dépassait les vingt millions de kilomètres carrés. Le nombre de soldats de l’OTAN était mille fois supérieur à celui que la Serbie pourrait mobiliser en cas de mobilisation générale. Et le budget militaire était 680 fois plus grand.
Pour justifier la guerre, le terme de crise humanitaire a été inventé. La police serbe aurait soi-disant commis des atrocités sur la population albanaise du Kosovo-et-Métochieà des fins de nettoyage ethnique de la province du sud de la Serbie, provoquant une catastrophe humanitaire.
Après l’agression de l’OTAN, le monde a changé, rien n’est resté le même. La Russie et la Chine ont changé leur politique étrangère et depuis lors, l’équilibre des pouvoirs dans le monde a changé.
Lors du bombardement de la Yougoslavie, l’ambassade de Chine a été démolie. Certains généraux de l’OTAN ont suggéré de diviser la Fédération de Russie et de s’emparer de la Sibérie, qui deviendrait un protectorat des puissances occidentales. Des bases de l’OTAN ont été installées aux frontières de la Russie, de la Finlande, de l’Estonie et plus tard en Ukraine. La Russie est assiégée. Les grands pays qui faisaient partie de l’empire russe et qui ont été libéré et annexé par les empereurs russes, la Russie les a perdu, surtout le Kazakhstan, la Biélorussie, la Géorgie…
En 1999, le public russe a compris qu’ils étaient les prochains et il a changé son attitude envers le monde occidental. Déjà en 2004, le président russe Vladimir Poutine s’est ouvertement opposé à la domination occidentale. Aujourd’hui, des trois plus grandes puissances du monde, les États-Unis, la Russie et la Chine, deux d’entre eux se tiennent fermement de notre côté, de notre point de vue, et ne reconnaissent pas l’indépendance violente et illégitime de notre province du sud. Tout comme les pays européens, les membres importants de l’Union européenne, surtout l’Espagne, mais aussi la Roumanie et la Slovaquie….
Un État souverain ne peut pas être bombardé au milieu de l’Europe, qui existe depuis plus de mille ans et dont la culture et la civilisation sont ancrées dans les fondements de notre monde. C’est possible, oui, mais le monde ne peut plus rester le même après ça.
Nos alliés des deux guerres mondiales ont décidé de soutenir les Albains dans le conflit entre les Serbes et les Albanais au Kosovo-et-Métochie. Même aujourd’hui, l’Occident politique se trouve dans des positions où se trouvaient Vienne et Berlin d’il y a cent ans, ces empires austro-hongrois et prussien, plus tard l’empire germanique. Afin de repousser la Russie de la mer chaude, la mer Méditerranée, il était nécessaire que la Serbie, en tant qu’un pays slave traditionnellement orthodoxe ayant des liens étroits avec la Russie, soit éloignée de la mer Adriatique. La zone allant de l’Istrie et de la Slovénie jusq’aux montagnes albanaises devait être placée sous le contrôle direct du Traité de l’Atlantique Nord, y compris le Kosovo-et-Métochie et le Monténégro.
Des écoles, des églises, des hôpitaux, le bâtiment de la télévision, des ponts et la tour d’Avala ont été détruits. Le gouvernement de la Yougoslavie a estimé les dommages causés par le bombardement à 100 milliards d’euros. Surdulica et Aleksinac ont été complètement détruits.
Près de trois mille civils, Serbes et Monténégrins, ont été tués, tout bien que 1002 membres de l’armée et de la police. Treize mille personnes ont été blessées, et c’est comme une ville de la taille de Cuprija ou Velika Plana. 89 enfants ont été tués, plus de trois cent mille personnes ont quitté le Kosovo-et-Métochie. Un exode de Serbes et de la population non albanaise du Kosovo s’est produit, 60 000 maisons sont détruites, 150 usines. Un tiers de la capacité électrique du pays a été détruit. Des bombes à fragmentation interdites par la convention internationale ont été lancées. Entre autres, les bombes sont lancées sur le marché à Nis, le 7 mai, qui était plein de monde, ce qui ne pouvait en aucun cas être un objectif militaire. Quinze personnes ont alors été tuées, dont une fille de treize ans, dont le corps a été retrouvé avec plus de trente blessures causées par la bombe à fragmentation.
Le deuxième jour de Pâques, un train de voyageurs sur le chemin de fer à destination Belgrade – Thessalonique a été touché, le nombre de morts n’a jamais été annoncé, certains sont toujours portés disparus. Lorsqu’il a été touché, le train était dans les gorges de Grdelica, un petit Branimir de six ans est mort.
A l’occasion de la Sainte-Trinité, le pont de Varvarin a été bombardé après la liturgie, lors de la foire qui était en cours dans la ville de Varvarin. Sauvant les blessés de Morava, un prêtre en tenue de prêtre a été tué, mais aussi mineureSanjaMilenkovic, vainqueur de l’Olympiade mathématique …
Une fillette de deux ans, BojanaTosovic, la plus jeune victime du bombardement, a été retrouvée morte à Merdar. Elle a été retrouvée dans les bras de son père, qui tentait de la protéger avec son corps.
À Batajnica, dans son appartement familial, MilicaRakicest morte. Elle se trouvait sur son pot pour bébé à ce moment-là où une partie de la bombe l’a tuée. Milica est l’un des symboles de la souffrance du peuple serbe à la fin du XXè siècle. Sa mère l’a laissée dans la salle de bain pendant un moment pour faire son lit dans la pièce voisine. Le lit dans lequel la petite Milica ne s’est reposée plus jamais. Une bombe est tombée dans le voisinage et des morceaux de fer ont fait irruption dans l’appartement, brisé du verre et du carrelage dans la salle de bain. Le père de Milica a trouvé sa fille sanglante sur le sol de la salle de bain, il l’a prise dans ses bras et il a dit à sa mère: nous l’avons perdue…
Selon des lobbyistes de l’OTAN, une quinzaine de tonnes d’uranium appauvri ont été déversées, qui se désintégreront dans 45 milliards d’années. Le nombre exact de bombes lancées et le nombre exact de victimes ne seront jamais connus.
Imaginez ce nombre: 45 000 000 000. Si nous coptions jusqu’à un milliard,il nous faudrait plus de trente ans. Il ne passe même pas trois milliards de secondes pour toute la vie humaine.
Les résultats du bombardement sont environ cinquante mille Serbes et Monténégrins malades du cancer jusqu’en 2016. Et plus de 400 000 Albanais qui ont quitté le Kosovo-et-Métochie à cause de la maladie du cancer. Le pic de leucémie est attendu chez les Albanais du Kosovo en 2025, en particulier chez leurs enfants.
L’historiographie notera que le peuple serbe est le premier peuple à s’opposer au Traité de l’Atlantique Nord et à l’occupation de l’OTAN, le premier peuple à s’opposer à ce que nous appelons le nouvel ordre mondial. D’abord en Bosnie-Herzégovine puis en Serbie et
au Monténégro. Le seul homme blanc, un Européen qui a tiré sur un soldat américain, était un Serbe. Se trouvant dans le processus de l’effondrement terrible de l’état de Yougoslavie, que nous avons formé deux fois durant le siècle dernier, les Serbes ont tenté de résister à l’occupation étrangère. Aujourd’hui, il y a Orban, il y a Poutine, la Chine et la Russie, justement parce que nous étions opposés à l’Occident politique à cette époque-là.
Les généraux de l’OTAN ont été surpris de la résistance héroïque de l’armée yougoslave et des civils. Sur la montagne Pashtrik, à Baskara, dans des conditions impossibles, les Serbes ont résisté à une force inimaginable dotée d’une technologie inimaginable. L’héroïsme était épique, au niveau de la résistance des Spartiates aux Thermopyles. C’était au niveau des fameuses batailles de Kumanovo et Cer. Nos armes et technologies militaires sont sorties de la guerre complètement préservées. L’armée et les gens ont été préservés le plus que possible.
L’armée yougoslave n’ayant pas capitulé, l’OTAN a commencé à violer les droits et les coutumes de la guerre, et à commettre des crimes contre l’humanité. Il est prévu d’attaquer la récolte en Voïvodine et d’empoisonner l’eau. Ils voulaient détruire complètement ville après ville en Serbie à partir de la mi-juin. Une intervention des forces terrestres est prévue pour la fin de l’année. La Yougoslavie n’a pas capitulé à l’époque, n’a pas connu de victoire, mais elle n’a pas été vaincue non plus, même si 26 des pays les plus puissants du monde étaient contre elle. L’agression n’était pas une guerre mais un crime. Un crime a été commis contre nous.
Aux termes de l’accord de Kumanovo, le Kosovo-et-Métochie faisait toujours partie de la République fédérale de Yougoslavie, dont le successeur légal est la Serbie, mais l’armée et la police yougoslaves ont dû se retirer de la province du sud de la Serbie, qui était placée sous l’occupation de l’OTAN, ce qui était l’objectif principal de l’agression. Les généraux de l’OTAN ont promis à désarmer les terroristes de la soi-disant armée de libération du Kosovo et à permettre à tous les résidents du Kosovo-et-Métochiede vivre ensemble en paix. Cela n’est jamais arrivé. La résolution 1244 garantit l’intégrité territoriale et la souveraineté de la Yougoslavie, puis de la Serbie, au Kosovo-et-Métochie.
Aujourd’hui, 137 000 Serbes, nos compatriotes, vivent au Kosovo-et-Métochie, dans un pays occupé par des étrangers. Ceux qui vivent au sud d’Ibar, à Velika Hoca, Orahovac, Gorazdevac, vivent dans le ghetto, dans des réserves, comme les Indiens d’Amérique du Nord, sans conditions de vie de base. Faut-il laisser notre peuple du Kosovo-et-Métochieà la Grande Albanie, à Thaçi et à Haradinaj? Il ne faut pas oublier ce qui est arrivé aux Serbes du nord de l’Albanie, ils ont disparu, leurs noms et prénoms ont été changés de force, ils ont été assimilés par la force.
C’est pourquoi nous devons nous réveiller, nous désenivrer.
La Serbie est aujourd’hui le seul état multiethnique des Balkans et, d’autre part, le seul accusé de génocide, qui a effectivement été commis contre nous. La Croatie est nettoyée ethniquement des Serbes. Les sanctuaires du Monténégro dépouillent de nous dans le même but : l’expulsion des Serbes de la Méditerranée.
Au lieu du mythe du Kosovo, on nous propose aujourd’hui le mythe hollywoodien. Elle vient de ceux qui ont commis des crimes contre nous et un génocide sur son continent. Nous ne devons pas échanger nos Serbes, notre Kosovo,pour les illusions qui nous viennent d’Hollywood, pour le mythe de l’Union européenne. Nous sommes dans le processus de la colonisationde la culture, où les médias nous convainquent que nous sommes inférieurs comme la civilisation aux habitants d’Europe occidentale et d’Amérique.
C’est pourquoi nous devons nous souvenir de la petite Milica, de Sanja et de Bojan, des héros du Kosara, de toutes les églises allumées et des ponts abattus, de toutes les victimes du bombardement, pour se rappeler que cela ne se reproduira plus. Nous devons nous rappeler pour ne pas permettre qu’un génocide soit commis plus jamais contre nous.
(превела Драгана Вучковић)
