Радио Гораждевац обележио је јуче 25 година рада и постојања. Програм је започет обраћањем главног уредника овог медија, Дарка Димитријевића, који је пожелео добродошлицу присутнима, а потом и једним од две панел дискусије : „Зашто су нам потребни локални медији када имамо друштвене мреже“.
Програм је водио медијски експерт, Иљир Гаши, а говорили су Ардита Зејнулаху из Асоцијације електронских медија Косова, новинарка Душица Томовић као и Ана Марија Ивковић из Алтернативне.
Ардита Зејнулаху сматра да би без локалних медија заједнице биле изложене великом броју дезинформација, наводећи као пример Радио Гораждевац.
„Рецимо да Радио Гораждевац овде није присутан и да не производи вести за локалну заједницу, сигурно да би се људи окренули према социјалним медијима. Тамо имате различитих лажних вести и дезинформација. Просечан грађанин из неке заједнице свакако не би проверавао да ли су то тачне вести“, сматра Ардита.
Ана Марија Ивковић је казала да неки догађаји о којима локални медији извештавају превазилазе локално новинарство, помињући дешавања у Бањској прошле године.
„Морамо бити свесни ситуације да смо сви ми који се називамо локалним медијима превазишли локалне медије јер догађаји који се дешавају на северу Косова су далеко од локалних. Последњи догађај је Бањска. Замислите мене, ја радим у новинарству већ десетак година и никад нисам ишла на неки курс за извештавање у кризним ситуацијама и била сам запрепашћена када сам видела колегу који носи заштитни прслук. То је било мало смешно за мене, а у ствари је врло нормално да се тако ради, јер ако смо били далеко од Бањске, ми смо и даље могли да чујемо пуцњаву и носимо велику одговорност. Иако нисмо били обучени за тако нешто ми чинимо оно што најбоље знамо“.
Она тврди да захваљујући локалним медијима многи национални или регионални медији могу извештавати о ономе што се дешава на терену.
Душица Томовић каже да су локални медији више укључени и видљивији на тржишту у односу на пре 15-ак година.
„Ми из националних медија морамо често тражити помоћ од локалних медија како би проверили неку вест или добили неку додатну информацију, слику или видео запис, покушавајући да признамо значај поузданости, вештинама и поштовању професионалних стандарда новинарства“, рекла је Душица Томовић, пише Радио Гораждевац.
Извештавање између ровова
„На другој по реду панел-дискусији саговорници су били Анђелка Ћуп и Сербезе Хаџиај (Хаxхиај) као и Беким Бљакај (Блакај) који се обратио путем видео снимка. Панел под називом „извештавање између ровова“ водила је Јелена Петковић.
Беким Бљакај је у својој видео поруци рекао да смо сведоци да су током историје медији били коришћени као оружје у рукама диктатора и ауторитативних власти.
“У многим случајевима медији нису били само посматрачи и преносиоци информација већ и активни учесници у процесу сегрегације, манипулације и дехуманизације одређених етничких група. Кроз пропаганду, непримерено извештавање и контролу друштва, медији могу играти кључну улогу у обликовању јавног мњења оправдавајући насиље, дискриминације и неправду. Примери су бројни, од нацистичке пропаганде која је припремила терен за холокауст, до извештавања које је допринело геноциду у Руанди. У таквим ситуацијама медији постају оруђе за политизацију друштва где се одређене етничке групе третирају као ‘они други’ као и за њихову постепену дехуманизацију у очима већинске популације”, испричао је Бљакај.
Сербезе Хаџиај сматра да медији на Косову недовољно извештавају о другим заједницама.
“Медији на албанском језику нуде врло мало информација о другој заједници. Они извештавају само када се ради о инцидентима, злочинима и када се говори о нечему о чему немају довољно информација. Слична је ситуација некад и у српским медијима, због језика и притиска немају довољно информација. Иако је прошло доста времена од свих сукоба, ти начини комуникације постају све слабији”, тврди Хаџиај, пренео је Радио Гораждевац.
Анђелка Ћуп мисли да је нормализација односа међу грађанима давно успостављена упркос другачијем позиву власти.
“Ја желим да мислим и мислим да сам у праву кад кажем да је та нормализација односа међу грађанима одавно успостављена. То што она није на политичком нивоу и што они, зависи како се ко смењује на власти, непрекидно позивају на друго, то је друга прича. Ми који радимо у медијима не бисмо смели да будемо одвојени”, каже Ћуп.
(РГ/КоССев, 11.10.2024)
