Косовска академија наука и уметности обележила је данас 50. годишњицу постојања у присуству председнице Вјосе Османи, председника Албаније Бајрама Бегаја и премијера Косова у техничком мандату Аљбина Куртија, који су истакли кључну улогу коју су академици и интелектуалци играли у очувању и развоју албанског језика, културе, идентитета и знања, пренела је Косова прес.
Османи је рекла да су академици пет деценија радили у тешким околностима, доприносец́и политичком, образовном и културном обликовању Косова и одржавајуц́и у животу „сан о слободи и државности“.
Изразила је захвалност свима који су, како је казала, дали своју снагу, труд, а често и своје животе, како би Косово могло да крене напред.
„Пет деценија, косовски академици су повремено радили у изузетно тешким околностима, али циљ је био да се заштити језик, заштити култура и пре свега, заштити национални интерес. Допринели су политичком, образовном и културном формирању и повезали су нашу земљу са светским центрима знања, артикулисали су идеје које су дале смисао нашем путу ка друштву вредности и модерној држави интегрисаној у евроатлантске институције. У свакој фази наше историје, академија је била једна од институција која се није предала. Студије, архиве, публикације, књижевно и уметничко стваралаштво такође су одржавали наш сан о слободи и држави. Стога, на ову јубиларну годишњицу, са захвалношц́у се сец́амо свих оних који су дали своју снагу и зној, а многи од њих чак и своје животе, како бисмо могли да кренемо напред као слободна држава“, рекла је Османи.
Председник Албаније Бајрам Бегај навео је да су захваљујуц́и посвец́ености албанских наставника, истраживача и научника током година, албански језик, култура, историја и национални идентитет на Косову успели да опстану и развију се, упркос, како је рекао, тешким условима, цензури и недостатку средстава.
Сви су они, додао је, створили темеље знања и уметности на Косову.
„Косово је имало историју и драгоцено наслеђе древног знања чак и пре него што је ова институција добила облик који данас има. То наслеђе данас, на овај јубилеј, сец́амо се и поштујемо са дубоком захвалношц́у вође албанске школе, професоре школа, прве албанске истраживаче и албанологе, десетине стотина научника који су са посвец́еношц́у и жртвом радили на очувању албанског образовања, језика и културе. Можда нису имали луксуз дугих академских традиција, али су имали идеал и отпор за слободу и да утру пут знању, радили су у тешким условима, често покривеним цензуром, често лишени најосновнијих средстава научног рада, али са домовином узвишене љубави. Захваљујуц́и њима, албанска култура, језик и историја и национални идентитет на Косову успели су да опстану и процветају. Стога, ову 50. годишњицу славимо одајуц́и почаст и поштујуц́и десетине и стотине личности знања и уметности које су својим радом, талентом и интегритетом створиле темеље академије и наука и уметности Косова“, рекао је Бегај.
Курти је указао да је веза између политике и науке стара и нераздвојна, још од Платона и Аристотела.
„Дозволите ми да се сетим једне старе и бескрајне дебате између политике и науке, још од оснивача академије Платона, и његовог најистакнутијег ученика науке Аристотела, једног аутора Републике, а другог аутора Политике. Академија и политика су путовале заједно. Наука и уметност, и моц́ и држава су повезане између себе на форумима и бојним пољима, јер су научно знање и уметност, будуц́и да су у јавној иманенцији, увек политички“, рекао је Курти.
