Литургијом и резањем славског колача, пред великим бројем окупљених верника, у Липљану је обележена храмовна слава Ваведење Пресвете Богородице и Дан Општине.
Литургију у храму Ваведење Пресвете Богородице служио је парох Драгиша Јеринић, уз саслужење косовопољског пароха Николе Драгићевића и урошевачког Трајка Влајковића.
Липљански парох Драгиша Јеринић је у беседи истакао да се у храму Ваведења Пресвете Богородице име Божије слави већ седам векова.
„Благодаримо и данашњим свечарима који су се потрудили да се окупимо овде и прославимо име Божије. Благодаримо старим и новим колачарима. Поред Општине која прославља славу Ваведење Пресвете Богородице на челу са својим председником Миланом, овде имамо увек једног колачара по црквеној слави, прошле године је колач узео и припремио Александар Марковић са својом породицом, а за наредну годину се пријавио наш фрескописац Ђорђе Миланковић који нам је живописао храм Светих Флора и Лавра“, рекао је у беседи отац Драгиша Јеринић.
Председник Привременог органа општине Липљан Милан Јоксимовић честитао је данашњи празник и истакао да су Липљанци пример за храброст и пожртвовање.
„Желим да, пре свега, честитам данашњи празник Ваведење Пресвете Богородице свим верницима, а посебно Липљанцима којима је данас сабор и да им пожелим да остану што дуже на својим огњиштима, Липљанцима који су пример за опстанак на Косову и Метохији, и пример како се чува своје огњиште. Пуно ми је срце када видим данас пуну порту овде у Липљану, ово је иначе једино место где се Липљанци окупљају, али и сви они који дођу да посете Липљан“, рекао је Јоксимовић.
Ваведење Пресвете Богородице за Липљанце велики је дан. Зоран Симијоновић срећан је што данас у порти храма види пуно верника, посебно младих људи, што је како каже, назнака боље будућности.
„Слика није сјајна, остало нас је између 400 и 500 људи. Није лако. Пре 1999. године је било 4.000 Срба у граду, сада је веома мали број. Живимо како можемо, морамо, надамо се бољем. Неких већих ексцеса нема. Уназад две године видите да нема места у овој цркви из 13. века за вернике“, истакао је Симијоновић, напомињући да се у цркви Светих Флора и Лавра која се налази у истој порти сваке недеље служи литургија.
Ретки су дани када је порта цркве препуна верника, истиче Липљанац Милош Жорић. Срба је овом граду, напомиње, ипак све мање.
„То је проблематично, једино што нам је остало је црква где се окупљамо сваке недеље. Долазимо на литургију, верујућег народа има доста, после литургије седнемо, проговоримо, договарамо се око цркве, живљења, организовања на који начин да преживимо ово тешко време“, рекао је Жорић.
Ђорђе Миланковић је ове године био један од колачара за празник Светих Флора и Лавра, храма који се налази поред цркве Ваведње Пресвете Богородице, па је, како каже, осетио дужност да испоштује и старију цркву.
„Сви смо овде уједињени око ових светиња, трудимо се колико можемо и како можемо да овде помогнемо и да овде константно и врло често долазимо у што већем броју“, рекао је Миланковић који је фрескописац и осликао је цркву Светих Флора и Лавра.
Црква Ваведење Пресвете Богородице сазидана је крајем тринаестог и почетком четрнаестог века, отприлике око 1331. године. Тачан податак ко је ктитор се не зна, али влада претпоставка да је неко из владарске лозе Немањића, цар Душан или његов отац краљ Стефан Дечански.
