Велика Британија именовала је за новог специјалног изасланика за Западни Балкан досадашњу амбасадорку у САД Карен Пирс. Аналитичари су јединствени у оцени да се избором каријерног дипломате високог ранга шаље јасна порука о важности региона за Уједињено краљевство због чега очекују и да ће у њеном фокусу бити и питање дијалога Београда и Приштине.
Пише: Арсеније Вучковић
Карен Пирс ће функцију преузети на пролеће, од досадашњег специјалног изасланика Стјуарта Пича.
„Њено изузетно искуство и стручност чине је идеалном за специјалног изасланика Уједињеног Краљевства, посебно јер смо домац́ин овогодишњег самита Берлинског процеса“, поручио је британски министар спољних послова Дејвид Лами.
Стишавање страсти у региону
Универзитетски професор из Приштине Мазлум Бараљиу подсећа да је Велика Британија принципијелна у помоћи Западном Балкану, а да ће нова специјална изасланица својим ангажовањем и ауторитетом утицати на стишавању страсти у региону, али и даљем процесу финализације дијалога између Београда и Приштине.
„Велика Британија је веома начелна у помоћи Западном Балкану у решавању проблема који земље региона имају и међусобно и у односу на интеграције. Мада су изашли из ЕУ они су заправо најискуснији у демократским, политичким, па и дипломатским процесима, па је ово за све добро“, каже Бараљиу у разговору за Косово онлајн.
Сумња да ће без обзира на своје богато дипломатсо искуство Пирс имати слободу да сама доноси кључне одлуке по питању региона, али и дијалога Београда и Приштине.
„Наравно да ће у крајњој тачки све зависити од Форин офиса, владе Велике Британије, а не од једног изасланика ма колико био начелан или ангажован. Од ставова владе ће зависити и однос по питању дијалога Косова и Србије. Али, добро је што су урадили, јер знате да је у прошлим годинама било доста специјалних изасланика из свих земаља. Мислим да је добра вест то да је Карен Пирс која је доказана као искусна и принципијелан дипломата који ће моћи да помогне у смислу унапређењу односа Косова и Србије“, истиче Бараљиу.
Њен допринос види пре свега у смиривању ситуације у региону.
„Велика Британија је шампион дипломатије, ако хоћете и извор демократије и дипломатије. Британија води рачуна и зна шта ради у европској политици и дипломатији, без обзира што су ван ЕУ. Мислим да ће допринети у стишавању ситуације, поготово у овом вртлогу политичких и геополитичких превирања и међународног система који се очигледно мења у смислу вишеполних дешавања и центара моћи“, уверен је Бараљиу.
Званичан Лондон и њени изасланици имају подстицајну улогу за све земље Западног Балкана и Косово, а нова специјална изасланица може утицати и на Београд и на Приштину, уверен је Бараљиу.
„Поготово у Приштини зато што су односи представника извршних институција, мислим на владу и премијера, са Великом Британијом одлични. Мислим да ће и позитиван утицај Велике Британије у одређеној мери бити од утицаја на стишавање ствари и кретања ка побољшању и нормализацији односа и побољшању процеса дијалога који ће свакако бити интензивнији у овој години“, наглашава Бараљиу.
Стабилна – политика притисака
С друге стране, доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић сматра да њеним избором Велика Британија наставља стабилну политику према региону која подразумевати и наставак притисака на Београд и подршку Приштини.
„Она наставља једну врло стабилну и континуирану политику Велике Британије према овом региону. Јасно је да је Велика Британија један од највећих заговорника Косова у међународним организацијама“, наглашава Сурлић у разговору за Косово онлајн.
Очекује да ће Пирс наставити и са личним залагањима да Косово види у свим међународним организацијама, а пре свега као пуноправну чланицу Уједињених нација.
„Лично се залагала за чланство Косова у УН. На трагу досадашње британске политике, али и њене личне политичке биографије можемо закључити да ће Британија наставити пре свега политику притиска према Београду и политику апсолутне подршке Приштини да оствари пуноправно чланство у свим међународним организацијама“, истиче Сурлић.
Контрола миграционих токова
Ипак, за бившег амбасадора СРЈ у Оебсу и чланицу Форума за међународне односе Бранку Латиновић у фокусу нове специјалне изасланице Велике Британије за Западни Балкан неће бити питање дијалога Београда и Приштине, већ већа контрола миграционих токова у региону што ће бити и кључна ставка самита Берлинског процеса који се на јесен одржава у Лондону.
„Колико видим из онога што је најављено шта ће бити приоритети, у чему ће се Велика Британија фокусирати у функцији домаћина и председавајућег тог самита то је нешто што је у континуитету њеног интереса на Балкана. У првом плану ће то бити питање ’лоу инфорсмента’, а то је питање полиције, тужилаштва, рада граничних служби, миграционих токова. Што је опет у интересу и фокусу Велике Британије. Ти ставови се не мењају и неће се променити поготово што је Британија и сама у тим јачим сегментима присутна на Косову, пре свега кроз свој војни контигенти“, објашњава Латиновић.
Сматра да ће улога британског изасланика за Западни Балкан у процесу дијалога Београда и Приштине највише зависити од домета нове високе представнице ЕУ за спољне послове и безбедност Каје Калас.
„Видећемо шта ће бити домети нове европске представнице Каје Калас. Да ли ће она (Пирс) имати простора да буде јаче ангажована или ће се наћи модел, модус како ће заједно са високом представницом деловати у једном синхронизованом дуу и тако ће заједно давати један јачи подстрек везан за наставак и неки вид финализације овог дијалога“, истиче Латиновић.
Енглески интереси на Балкану
Политички аналитичар из Приштине Шкељзен Маљићи каже у разговору за Косово онлајн да од нове специјалне изасланице Велике Британије за Западни Балкан Катрин Пирс не треба „ништа специјално очекивати“ јер без обзира што је ова земља заинтересована за овај регион и има јасан политички став по питању кризе на Косову она ипак није „главни играч“ у процесу дијалога Београда и Приштине.
„Они су део Квинте, стална чланица СБ УН и увек су имали јасне ставове око кризе на Косову, мада нису главни играч. То је Брисел. Сада је главна ствар што ће можда преко лета или убрзано покушати да се реши да тај охридско-бриселски споразум почне да се реализује“, истиче Маљићи.
Напомиње да је најпре председник Србије Александар Вучић то одлагао због избора и „својих калкулација“, а затим је и косовски премијер Аљбин Курти „наводно био спреман да потпише“ договорено у Охриду.
„За ЕУ је тај вербални споразум уписан као споразум две стране, као валидни међународни документ. Они ће покушати да то капитализују и вероватно ће можда имати и подршку Трампа и америчке администрације да би се то питање затворило и кренуо напред, у формирање Заједнице српских општина и уједно реализу и сви остали споразуми који су одавно потписани“, нагласио је Маљићи.
Наглашава да је улогу нове специјалне изасланице за Западни Балкан Карен Пирс пре свега треба посматрати кроз њихову заинтересованост за регион.
„Енглези су увек били заинтересовани за Балкан и увек су имали јаке представнике. Први фацилитатор дијалога је био Кетрин Ештрон. Она је на неки начин била и најсупешнија до сада“, подсећа овај аналитичар.
Упитан каква има очекивања од нове специјалне изасланице Катрин Пирс када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Маљићи каже да од ње нема пуно очекивања, али да очекује да ће бити од помоћи.
„Ништа специјално не треба очекивати, али Енглези су увек били веште дипломате и вероватно ће бити од помоћи“, казао је Маљићи.
