„Данашњу посету председника Републике Албаније не можемо посматрати само као званичну посету. Она је снажна порука да су Прешево, и уопште Прешевска долина, неодвојиви део албанског света“, поручила је јуче градоначелница Прешева, већински албанског града смештеног у јужном делу Србије. Док су главне политичке теме у Србији и на Косову биле негде другде, председник Албаније Бајрам Бегај у Прешеву и Бујановцу није дочекан само као гост који отвара Сајам књига.
Уз црвени тепих, децу у народним ношњама, заставе Албаније и поруке домаћина да стиже председник „матичне државе“, похвалили су се и он и она на друштвеним мрежама, али је изостала пажња већих медија и на Косову и у Србији. Но, робустно обезбеђење албанског председника са дугим цевима, приметио је данас опозициони посланик Александар Ивановић, постављајући питање: Ко су људи који су га обезбеђивали у Србији?
Више од посете
Оно што је уследило током неколико сати посете албанског председника показало је да је Сајам књига био тек оквир за много ширу политичку поруку.
„Данашњу посету председника Републике Албаније не можемо посматрати само као званичну посету. Она је снажна порука да су Прешево, и уопште Прешевска долина, неодвојиви део албанског света и да овај регион остаје у сталној националној и институционалној пажњи Републике Албаније.“
Овим речима председница општине Прешево Ардита Синани описала је посету председника, како је сама навела, матичне државе, речи које можда и најбоље сумирају догађај који је формално организован поводом отварања Другог сајма књига у Прешеву.
Међутим, већ током првих сати прерастао је у низ политичких порука о положају Албанаца у Србији, њиховом односу према Албанији и Косову, очувању националног идентитета и међународном заступању њихових права.
Црвени тепих, заставе, народне ношње и „председник наше матичне државе“
Да посета неће бити представљена искључиво као културни догађај било је јасно још дан пре Бегајевог доласка.
Најављујући отварање Другог сајма књига под слоганом „Књига и традиција“, Ардита Синани позвала је грађане да дочекају председника Албаније „онако како Прешево зна“.
„Ове године имамо посебну част и привилегију да на отварању Сајма дочекамо Његову екселенцију, председника Републике Албаније, господина Бајрама Бегаја“, поручила је Синани.
„Позивам вас све да постанете део овог сајма и да га заједно учинимо још достојанственијим и величанственијим. Дочекајмо председника наше матичне државе онако како Прешево зна. Са поштовањем, отвореним срцем и традиционалним прешевским гостопримством.“
На снимцима које су објавили локални званичници и медији види се да је Бегај дочекан уз црвени тепих, децу обучену у албанске народне ношње и заставе Албаније. Сама Синани објавила је видео уз кратку поруку на енглеском језику: „Добро дошли у Прешевску долину! Ваша Екселенцијо, председниче Бајраме Бегај!“
Ни Бегај у својој објави није скривао емоције нити симболику дочека.
„Данас сам посетио Прешевску долину, где Албанци живе на својим огњиштима, нажалост ван матице. Дочекали су ме са заставама и срцима пуним љубави, као што брат дочекује брата.“
Та формулација – „на својим огњиштима, ван матице“ – провлачиће се као једна од централних порука читаве посете.
О правима Албанаца на сајму у првом плану
Данас сам посетио Прешевску долину, где Албанци живе на својим огњиштима, нажалост ван матице
Ако је формални повод Бегајеве посете било отварање Другог сајма књига у Прешеву, садржај његових порука на друштвеним мрежама показује да је фокус био на сасвим другим темама.
У објави након посете, председник Албаније Сајам књига готово да није ни споменуо.
Уместо тога, навео је да је са председницом општине Прешево Ардитом Синани, председником општине Бујановац Арбером Пајазитијем, јединим албанским послаником у Скупштини Србије Шаипом Камберијем и председником Националног савета Албанаца Енкељом Реџепијем разговарао о политичким и друштвеним питањима која годинама доминирају у јавном простору Прешевске долине.
„Разговарали смо о решавању забринутости Албанаца Прешевске долине, о јачању јединства албанског фактора, као и о пројектима који ће помоћи овдашњој омладини“, навео је Бегај.
Већ у наредној реченици уследио је позив који је, судећи по објавама свих учесника састанка, представљао једну од централних порука посете.
„Подстакао сам политичке лидере овог краја да се уједине сваки пут када је реч о националном интересу и заштити права Албанаца Прешевске долине.“
Бегај је поручио да ће Албанија наставити да подржава „решавање питања Прешевске долине“, посебно када је реч о, како је навео, правичној заступљености Албанаца у институцијама Србије, пасивизацији адреса, праву на употребу матерњег језика и националних симбола.
„Као председник Републике Албаније, гарантовао сам подршку Албаније за решавање питања Прешевске долине, правичну заступљеност у институцијама, забринутост због пасивизације адреса, као и право на употребу матерњег језика и националних симбола. Уверио сам их да ћу наставити да будем, као и до сада, њихов адвокат – адвокат ускраћених права Албанаца Долине у свакој међународној институцији и канцеларији.“
Ова формулација није остала усамљена. Практично исту поруку пренели су и готово сви медији на албанском језику који су известили о посети.
Портал Репортери насловио је вест реченицом да ће Бегај бити „глас Албанаца Прешевске долине у међународним институцијама“, док су Теве1, ДМедиа и други косовски медији у први план ставили управо његове поруке о пасивизацији адреса, језику, симболима и међународном заступању Албанаца у Србији.
Готово ниједан од тих медија није у први план ставио сам Сајам књига.
„Много више од званичне посете“
Док је Бегај у први план стављао положај Албанаца у Прешевској долини, Синани је у својим објавама додатно развила политичку симболику посете, више пута користећи израз „албански свет“.
„Данашња посета председника Републике Албаније не може се посматрати само као званична посета. То је снажна порука да су Прешево, и уопште Прешевска долина, саставни део албанског света и да овај регион остаје у сталној националној и институционалној пажњи Републике Албаније.“
Синани подсећа да је Бегајева посета договорена још 12. марта у Тирани, током њиховог састанка у кабинету председника Албаније, што показује да није организована ад хоц поводом Сајма књига.
Она наводи да је председнику Албаније захвалила што је прошле године, у обраћању Генералној скупштини Уједињених нација, подсећа – отворио питање положаја Албанаца у Прешевској долини.
„У име свих Албанаца Прешевске долине још једном сам захвалила председнику Бегају што је питање Долине изнео пред Генералну скупштину Уједињених нација. У свом говору одржаном 25. септембра прошле године затражио је да се поштују права и слободе Албанаца ових крајева.“
Према њеним речима, међу главним темама разговора били су селективна пасивизација адреса, недостатак државних улагања, посебно у образовање, стање у Основној школи „Проф. Ибрахим Кељменди“, али и забринутост младих Албанаца због поновног отварања питања обавезног служења војног рока у Србији.
Истовремено, од Бегаја је затражила да настави да користи ауторитет председника Албаније у разговорима са међународним институцијама и властима у Београду.
„Затражила сам од председника Бегаја да, кроз свој ауторитет, настави да заступа ово питање пред међународним институцијама и властима у Београду, како ова школа више не би остала заборављена и запостављена.“
„Више Албаније и више Косова“: Сајам књига као улагање у национални идентитет
Ако је Бегај у својим порукама нагласак ставио на политичка права Албанаца у Србији, Ардита Синани објаснила је како локална власт види значај самог Сајма књига.
За њу, како је претходно навела најављујући догађај, сајам није првенствено културна манифестација.
„Сајам књига није само културна активност. Он је улагање у знање, културу и наш национални идентитет. Књига је наше сећање. Она је наш језик. Она је наша историја. Повезује генерације, чува идентитет и подсећа нас да су наши корени били и остали јачи од сваке препреке.“
Порука се потом шири и на саму улогу Прешева. Синани наводи да је циљ да овај град постане место окупљања албанске културе.
„Желимо да Прешево изградимо као важан центар албанске културе, место где ће наша књига, уметност, традиција и идентитет заузимати све више простора.“
Истовремено, обећава „више Албаније и више Косова“ у културном и институционалном животу Прешевске долине.
„Од почетка свог мандата обећала сам да ће Прешевска долина имати више Албаније и више Косова у свом културном и институционалном животу. То обећање није било слоган, већ обавеза коју ћу испуњавати до краја свог мандата.“
Синани истиче да циљ није организовање само једне манифестације, већ успостављање трајне културне традиције.
„Наш циљ није био да организујемо само једну манифестацију. Желимо да Сајам књига у Прешеву постане трајна традиција која ће сваке године расти и постати место сусрета албанске књиге, уметности, културе и стваралаца.“
На крају поручује:
„Када чувамо књигу, чувамо језик. Када чувамо језик, чувамо идентитет. А када чувамо идентитет, чувамо себе и своју националну супстанцу.“
Истовремено је нагласила да је присуство председника Албаније овој манифестацији дало, како наводи, „посебну националну и институционалну тежину“.
„Његово присуство дало је овом сајму посебну националну и институционалну тежину, потврђујући још једном бригу и пажњу Републике Албаније према Прешеву и Долини.“
У другој објави отишла је и корак даље, оцењујући да Бегајева посета превазилази протоколарни карактер.
„Присуство председника Бегаја у Прешеву било је много више од званичне посете. То је била снажна порука да су Прешево, и уопште Прешевска долина, неодвојиви део албанског света и да овај регион остаје у сталној националној и институционалној пажњи Републике Албаније.“
„Албанска мапа“
На крају је ову поруку додатно проширила, наводећи да посету види као нови корак у јачању веза са Албанијом.
„Ова посета није крај једне етапе, већ нови корак у јачању наших међуинституционалних веза и доказ да Прешево и Прешевска долина нису само део албанске мапе, већ и неодвојиви део наше заједничке националне бриге, одговорности и пажње.“
Камбери: „Прешевска долина добија све већу пажњу Републике Албаније“
На Бегајеву посету осврнуо се и једини албански посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери, оценивши да она представља важан тренутак за Албанце у Прешевској долини.
„Посета председника Републике Албаније представља важан тренутак за Албанце Прешевске долине. Ова посета израз је институционалне посвећености Албаније својим сународницима, али и јасна порука подршке очувању идентитета, права и развоја албанске заједнице у овом периоду.“
Камбери је оценио да „Прешевска долина добија све већу пажњу Републике Албаније“, захваливши амбасадору Албаније у Србији Бардиљу Цанају на, како је навео, „непоколебљивој посвећености“, као и институцијама Републике Албаније због додатне пажње коју посвећују Албанцима у Прешевској долини.
„Хвала на посети, господине председниче!“, поручио је Камбери.
Албанци за три општине на југу Србије у којима живе Албанци – Прешево, Бујановац, Медвеђа, инсистирају на изразу „Прешевска долина“ или само „Долина“. Код Срба одомаћена је „Врањска котлина“. Код косовских политичара и више медија, као и од више политичких представника Албанаца на југу Србије се готово не може чути да ове општине категоришу као део Србије, осим у оптужбама. Углавном се користи термин „Долина“, „Албанци из Долине“ или „Прешевска долина“.
Истог дана у Прешеву и в.д. министарка из Приштине Сандра Богујевци
Док је председник Албаније отварао Сајам књига, у Прешеву је боравила и в.д. министарка културе, омладине и спорта Косова Саранда Богујевци.
Њена посета није изазвала већу пажњу медија у Приштини, док се она сама огласилла тек овог поподнева. У својим објавама нагласак је ставила на културу и знатно биранијим речима од Синани, описала је посету, и то без спомињања Бегаја.
„Прешево има богато културно наслеђе које заслужује да буде очувано, прмовисано и претворено у прилику за развој заједнице и младих“, поручила је Богујевци.
„Књига је мост који нас зближава, чува наше културно памћење и јача наше везе кроз језики традицију“, додала.
Током посете, осим Сајму књига имала је разговоре и Националним саветом Албанаца.
Ардита Синани је након састанка са Богујевци саопштила да је реч о наставку сарадње између Владе Косова и Општине Прешево.
„Овај сусрет представља наставак међуинституционалне сарадње између Владе Републике Косово и Општине Прешево, са посебним фокусом на подршку култури, уметности и очувању нашег националног идентитета.“
Велико обезбеђење, мало пажње
Док медијско-политичку сцену на Косову претходних дана обележавају потврђивање коначних резултата ванредних парламентарних избора, постизборних комбинаторика унутар самих странака и коалиција, самита НАТО-а у Анкари, уз неизбежне извештаје о суђењима и хапшењима за ратне злочине и организовани криминал, а у Србији неке сасвим друге теме, Бегајева посета Врањској котлини/Прешевској долини, прошла је без значајније пажње већине водећих медија у обе средине. Изузетак су били локални медији на југу Србије, као и поједини медији на албанском језику, који су углавном преносили изјаве и објаве учесника посете.
За разлику од Прешева и Бујановца, где је Бегајева посета данима унапред најављивана као важан догађај, уз позиве грађанима да дочекају председника Албаније и објаве готово у реалном времену током његовог боравка, у остатку Србије и на Косову она је прошла знатно тише.
На Косову су о посети известили поједини медији на албанском језику – углавном преносећи Бегајеву објаву са друштвених мрежа или изјаве локалних албанских представника, без сопствених извештаја са терена или шире анализе политичких порука које су том приликом упућене.
Ни у Србији Бегајев долазак није добио значајнији простор у националним медијима. Штавише, могло би се рећи да ју је већина медија игнорисала.
Најдетаљније су о његовој посети извештавали локални медији са југа Србије, пре свега Бујановачке. Њихов снимак и фотографије које је овај портал објавио отворили питање које ће већ наредног дана постати политичка тема у Београду.
На њима се види бројно обезбеђење у цивилу, међу којима и особе са дугим цевима. Ко су они били и под чијом командом су деловали, за сада није званично саопштено.
То питање данас је у Скупштини Србије отворио посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић.
„На фотографији је председник општине који прима председника Албаније, у његовој пратњи су људи који не припадају нашим јединицама, са дугим цевима. На овим фотографијама нема наше полиције, на згради општине је истакнута албанска застава и ово је једно врло озбиљно питање, јер ово је, надам се, озбиљна држава, а не прћија кроз коју може да пролази свако ко жели и како жели да прође, у оваквој пратњи и без икаквог објашњења“, рекао је Ивановић.
Он је додао да нема ништа против посете председника Албаније, али да сматра да такве догађаје треба да обезбеђују искључиво припадници српске полиције.
„Ако постоји потреба за дугим цевима, нека то буду наши полицајци, из наших јединица, али не ови људи. Ко су ови људи? Те информације нема у медијима.“
„Ако постоји потреба за дугим цевима, нека то буду наши полицајци, из наших јединица, али не ови људи. Ко су ови људи? Те информације нема у медијима.“
До закључења овог текста државни органи Србије нису се јавно оглашавали поводом ових навода, нити је било званичног објашњења о организацији обезбеђења током Бегајевог боравка у Прешеву и Бујановцу.
Од културне манифестације до политичких порука
Посета председника Албаније формално је организована поводом отварања Другог сајма књига у Прешеву.
Међутим, поруке које су током два дана упућивали домаћини и гост показале су да је културна манифестација послужила и као простор за отварање питања која превазилазе књижевност и издаваштво.
У средишту готово свих обраћања нашли су се положај Албанаца у Прешевској долини, пасивизација адреса, заступљеност у државним институцијама, право на употребу језика и националних симбола, очување идентитета, повезивање са Албанијом и Косовом, као и позиви на јединство албанског политичког фактора.
Истовремено, управо из објава домаћина могло се чути да је Бегајева посета представљена као „много више од званичне посете“, да су Прешево, и уопште три општине на југу Србије, које Албаци називају Прешевска долина, описани као „саставни део албанског света“, док је председница општине Прешево поновила своје опредељење да „Долина“ треба да има „више Албаније и више Косова у свом културном и институционалном животу“.
Тако је посета која је формално почела отварањем Сајма књига завршила низом порука у којима су се, уз питања права, идентитета и културе, у јавном простору нашли и појмови „албански свет“ и „албанска мапа“, које су у својим објавама користили сами албански званичници.
Насслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
