Мисија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову организовала је у Пећи регионални округли сто о унапређењу општинских преводилачких капацитета и усклађености, са циљем јачања комуникације, поштовања језичких права и унапређења координације између општинских канцеларија и медија.
Мисија ОЕБС-а на Косову окупила је представнике општинских канцеларија, преводиоце и медије како би се разговарало о системским проблемима у локалним преводилачким капацитетима и недостатку усклађености у примени језичких права.
Службеник за људска права ОЕБС-а регионалног центра у Пећи, Шарлин Џесика Жув (Цхарлене Јессица Јоуве), на самом почетку говорила је о општем циљу округлог стола и важности координације.
“Наш циљ је да препознамо јазове у процесима превођења, да поделимо искуства и да заједнички разрадимо решења за недостатак капацитета и усклађености у смислу општинског превођења мисије ОВС на Косову. Препознаје се да адекватна примена језичких права зависи од снажне координације на општинском нивоу, усмеравајући се на свакодневне изазове са којима се суочавају преводилачке јединице, општинске канцеларије, одељења и дирекције. Ми имамо за циљ да подржимо општинске системе за бољи одговор у новим ситуацијама”, казала је на самом уводу предс
Силвија Рашковић, представница канцеларије за заједнице у Општини Клина истиче озбиљне проблеме са недостатком преводилаца у својој општини, због чега локална канцеларија не добија званичне документе на српском језику и свакодневно мора да се сналази у комуникацији са грађанима.
“Ја се осврћем и на нашу општину, зато што већ, као што је и Самка рекла, немамо преводилаца већ више од годину дана, а наша општинска канцеларија има потребе за тим. У ствари, не добијамо ни један текст, нити имамо превод на српском језику. Најгоре нам је када, рецимо, идемо у дирекцију за издавање личних карата и када су нам потребне личне карте, привремене, а службеник нема стандардни захтев на српском језику. Тако се суочавамо са чињеницом да морамо да преводимо код обичних људи који мало познају српски језик.”
Са друге стране, преводиоци из општина Исток и Пећ осврнули су се на језичке препреке и проблем недостатка кадрова за симултано превођење.
“У Истоку, поред албанског и српског језика, такође имамо и босански језик у служби на употреби у општини. Значај усклађености са језиком не може се довољно исказати. Пре свега, он је саставни део поштовања људских права, што значи да свако има право да добије документа и информације на свом језику. Ми смо увек били спремни и вољни да помогнемо становницима, било у оквиру редовног радног времена, чак и ванредног, имајући у виду право сваке особе да добије информације на свом језику. Изазови су бројни у овом погледу. Што се тиче симултаног превођења, имамо проблем са кадровима.”
“Наиме, погледала сам последње конкурсе и на основу многих се тражи завршени филолошки факултет и две године радног искуства у струци. Остаје питање да ли ће се наћи особа која испуњава оба услова – и завршени филолошки факултет и две године рада у струци. Чак и лице које има две године рада у струци нема завршени филолошки факултет. Видела сам у систему Симбања да је за неколико општина поништен конкурс.”
На округлом столу билу су присутни и медији. Представници Радио Гораждевца и Радио Пећи говорили су о проблемима у добијању информација од општинских канцеларија.
“Радио Гораждевац из локалних самоуправа не добија саопштења нити најаве догађаја ни на српском ни на албанском језику. То нам као медију представља проблем да обавестимо грађане о томе шта се дешава у општини Пећ”.
“Ми добијамо обавештења од општине Призрен, на пример, али они нису у обавези да то раде. Ми овде у Пећи, они тамо имају своју радио-телевизију, а ми, пошто се Радио Пећ чује у Призрену, добијамо обавештења из Призренске канцеларије за информисање, док имамо проблема овде са нашом канцеларијом у Пећи. Да не говоримо о проблемима са којима се суочавају колеге у Гораждевцу, који је удаљен одавде”.
“Исти су проблеми. И код нас, као и код колега, обично се суочавам са овим проблемима и раније сам ово поделила са мојом колегиницом која је преводилац у општини. Када је у питању српска комуникација, они имају преводиоце и тумаче, али не само за српски или босански језик, већ и за албански. На пример, када се одржавају седнице или састанци било ког одбора у општини, ми не добијамо никакву комуникацију на нашем језику. Осим на албанском, добијамо обавештења само на албанском”.
Из невладине организације “Око Визије” из Пећи Вљора Љатифи истакла је потребу за јачањем комуникације између канцеларија за информисање и преводилачких служби у општинама, наглашавајући да тренутни јаз отежава медијима приступ обавештењима и информацијама, те предлаже конкретне кораке за бољу координацију и сарадњу.
“Оно што бих предложила са становишта Организације грађанског друштва јесте да се ради више на комуникацији, посебно када је у питању веза између канцеларије за комуникације и информисање и канцеларије за превођење, зато што је већ поменуто да медији не добијају обавештења, саопштења, информације. Не бих сада именовала општине овде, али мислим да у већини општина постоји празнина и проблеми у комуникацији између канцеларије за превођење и канцеларије за информисање. Та разлика је велика, тако да треба уложити напоре да се смањи та разлика и побољша комуникација између ове две канцеларије. Верујем да је једна од одговорности канцеларије за информисање, као и свих других одељења у општини, да деле материјале са канцеларијом за превођење и тумачење, пре свега”, казала је Љатифи.
