Бивши адвокат Рамуша Харадинаја у Хагу Мајкл О’Рајли изјавио је да је Харадинај био лична мета Београда и да се то суђење по много чему разликује од оног које се сада води против Хашима Тачија, преноси Национале.
„Постоји велика разлика између суђења Харадинају и Тачију, што је важно истаћи. Случај Харадинај је заснован на оптужбама заснованим искључиво из Београда да су ратни злочини почињени у зони Метохије. Харадинај је био веома лична мета за Београд, зато што је у многим приликама понижавао и наносио штету српским снагама“, рекао је он.
О’Рајли истиче да је Србија укључена и у случају Тачија, али у овом случају, у оквиру политичке борбе за „поткопавање независности Косова“.
„Суђење Тачију је такође резултат политичке ‘дипломатије’ Београда, али у овом случају усмерене на легитимитет саме Републике Косово, на основу потпуно оповргнутих, апсурдних и клеветничких тврдњи из извештаја Дика Мартија – чије порекло такође лежи у Београду (на основу сведочења корумпираног сведока који је такође коришћен у случају Харадинаја)“, рекао је О’Рајли.
Он је додао да је Косово било наивно што је пристало на оснивање Специјалног суда.
„У случају Харадинај, све оптужбе су одбачене након интензивног разматрања тужилаштва. Случај је увек био слаб, а Карла дел Понте га је покретала само да би обезбедила пребацивање високих српских војних и политичких бегунаца од правде у Хаг. Београд је испунио свој део договора“, рекао је бивши адвокат Рамуша Харадинаја.
Он наглашава да сада са Специјалним судом Београд има за циљ да поткопа легитимитет Косова, наводећи да много тога зависи од коначног исхода суђења.
„У случају Тачи, оптужба је да су Главни штаб и каснија Привремена влада били злочиначки подухват који су предводили Хашим Тачи и остали саоптужени, и да су вршили војну, а касније и цивилну команду и контролу. Претпостављам да је било неопходно да одбрана позове међународне стручне сведоке који могу да докажу да ништа од овога није истина“, рекао је он.
Одбрамбена стратегија
Мајкл О’Рајли је годинама био део тима одбране Рамуша Харадинаја у Хашком трибуналу. У то време, О’Рајли се, заједно са другим адвокатима попут Бена Емерсона и Роднија Диксона, суочавао са две тврдње Тужилаштва Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију. Прва је била да је Рамуш Харадинај имао пуну команду над подручјем Метохије, а друга да је само ОВК одговорна за убиства људи повезаних са случајем Радоњичког језера.
„Стратегија одбране била је да докаже да ниједна од теорија тужилаштва у овом случају није тачна“, рекао је за О’Рајли.
Тактика коју су користили О’Рајли и други међународно признати адвокати била је да ОВК није имала ефикасну команду. Слично ономе што данас практикује одбрана Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, са мање-више сличним адвокатским именима.
„Што се тиче прве теорије, без икаквог позивања сведока одбране, одбрана је показала, кроз испитивање сведока тужилаштва, да је ОВК била добровољачка организација без ефикасних линија контроле или командовања, и да је Рамуш Харадинај био, да употребим своје речи, ‘командант свих који су желели да послушају’. Поред тога, сведоци тужилаштва су сведочили да је лично понашање Рамуша Харадинаја увек било веома дисциплиновано и заштитничко према локалном становништву. Укратко, није починио злочине и није наредио, толерисао нити прикривао чињење злочина“, рекао је О’Рајли.
Што се тиче другог кључног аспекта навода тужилаштва, познати адвокат додаје да никада није било доказа који би показали да је ОВК имала потпуну контролу у свим областима и да би могла бити одговорна за све наводне злочине.
„Што се тиче друге теорије оптужнице. Зоне тоталне контроле. војни докази Кфора и других извора, убедљиво су показали да тако нешто никада није постојало. Штавише, стручни докази су утврдили да су многи људи чија су тела пронађена у каналу били под српском бригом, да су многа тела сахрањена на другим местима, а затим ексхумирана пре него што су премештена у подручје Радоњићког језера“, рекао је он.
Упркос чињеници да Тачијев случај у Специјалном суду у Хагу обухвата другачији период у поређењу са Харадинајевим у Трибуналу, главни аргументи оба тужилаштва везани су за „Заједнички злочиначки подухват“.
О’Рајли напомиње да је у Хашком трибуналу утврђено да Главни штаб није имао никаква овлашћења над Рамушем Харадинајем као командантом тог подручја.
„Међутим, целокупна команда и природа ОВК су стављене под лупу и постало је јасно да Главни штаб није имао никакав утицај нити ауторитет над Харадинајем. У ствари, било је јасно да је он, генерално, игнорисао Главни штаб. Поново, да употребим сопствене речи, Главни штаб (који је назвао Политичким одељењем) је могао бити ‘пресрећан’“, каже адвокат.
О’Рајли наглашава да је уважавање Харадинаја од стране војника било засновано на његовом личном угледу, а не на формалној хијерархији.
„Докази су показали да је таква контрола, какву је имао Харадинај, проистекла из поштовања према његовим борбеним способностима и лидерским квалитетима, и да је његова изјава да је он ‘борац, а не командант’ – била истинита. Догађаји у Глођану 24. марта 1998. били су кључни за стицање тог поштовања. Борци су долазили и одлазили из ОВК: понекад су морали да напусте јединице да би бринули о породицама или имањима. Концепт ‘дезертирања’ није имао смисла. Докази су показали да ОВК тада није личила на конвенционалну војну организацију“, наводи адвокат Мајкл О’Рајли.
(Национале/Косово онлајн, 28.09.2025)
