Очекујемо да не буде ометања и прекида у функционисању здравства и образовања. Европска унија питање универзитета у Митровици „држи у добрим рукама“. Заједница српских општина није нигде нестала и то остаје на снази, поручио је у заједничком интервјуу за групу медија на српском језику, одлазећи амбасадор Европске уније на Косову, Аиво Орав. Ипак, потврђује да се ради о „паралелним структурама“ и да ће доћи до њихове интеграције, иако је питање веома сложено и захтева време. Косово је за њега мултиетничко друштво и независна држава, док је питање повратак Срба у градове, питање за саме Србе.
Одлазећи амбасадор Европске уније на Косову, Аиво Орав, у заједничком интервјуу за групу медија на српском језику, више је пута исказао посебно задовољство договором специјалног представника ЕУ Петера Соренсена са косовским премијером Аљбином Куртијем, 14. марта.
„Верујем да ће 14. март ући у историју Косова јер ја верујем да је то велико достигнуће – тај договор између Владе и Европске уније“, каже, додајући да је овој влади успело нешто што претходним није.
Иако признаје да је чуо како српска заједница „можда није најсрећнија“, додаје да је прихватила споразум, „као и Београд“.
„Очекујемо да не буде ометања и прекида у функционисању здравства и образовања. Сви они који долазе из Србије на Косово да раде у здравственим и образовним институцијама имаће могућност да добију боравишне дозволе, што је веома важно. Такође је важно да Влада Косова има листу људи који раде у тим институцијама, како би постојали технички услови за издавање тих дозвола“, каже Орав.
Гаранција за спровођење – поверење, предајте спискове запослених
Најважнији механизам је поверење, овако је одговорио на питање које конкретне механизме ЕУ има на располагању уколико процени да се Закон о странцима злоупотребљава или примењује на дискриминаторан начин.
Позива се на обећања премијера Куртија, али и додаје да у тиму ЕУ постоји сектор за слободу кретања, који надгледа примену самог споразума, док позива све који примете евентуалну нерегуларност да то пријаве.
„Осећам поверење од стране косовске Владе, али и српске заједнице и њених лидера“, додаје.
У духу тог поверења, „охрабрује“ да српске институције, преко локалних самоуправа, како је и договорено, предају Влади Косова листе запослених.
„А шта ће бити следећи корак – хајде да видимо. Прво треба да покренемо тај поступак. Следећи корак је прављење спискова, онако како је договорено. То не иде директно, већ кроз моју канцеларију, а ми то прослеђујемо Влади.“
Универзитет је паралелна структура али желимо да опстане и потребан је консензус
Што се тиче образовања, признаје да је питање компликованије и теже.
„Што се тиче здравства и просвете, то је посао за мог колегу и пријатеља Питера Соренсена, да крену напред уколико постоји могућност. ЕУ је примила к знању те планове, али то захтева време, без прекида, уз укључивање српске заједнице кроз дијалог.“
За писмо које је пре месец дана уручео Техничком факултету у Северној Митровици о нелегалном коришћењу просторија, више пута наглашава: „То је писмо, није одлука“.
„Универзитет овде (у Приштини) није тај који може да доноси одлуке о томе шта ће се десити са Универзитетом у Митровици. У случају да буде неке званичне одлуке, то је друга прича, али таква одлука не постоји – барем ја не знам за њу“, наводи Орав.
Иако је универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици враћен пре више од две деценије уз подршку ЕУ, амбасадор нема сумњу да се ради о „паралелној структури“ и да ће доћи до његове интеграције у косовски систем. Не може да да конкретне рокове за то.
„Те ствари су врло сложене и захтевају време, много анализа и разговора између различитих актера. Ми смо спремни да помогнемо да се то одради. Нећу рећи да ће се то десити сутра, прекосутра или за неколико месеци. То је врло компликована прича. Можда је у здравству ситуација мало лакша, али у просвети је заиста потребно много времена. Потребан је консензус о томе како да се са тим носимо у будућности. То нису лаке теме, али добро је што дискусија тече.“
Академској заједници Орав поручује да Европска унија питање универзитета у Митровици „држи у добрим рукама“.
„Наравно да желимо да здравство, просвета и све те структуре опстану. Опет кажем, то су тренутно паралелне структуре и њихов статус треба да се решава кроз дијалог. Сигурно ће једног дана постојати решење. Тај дан није баш близу јер процес захтева време, то је врло тешко и сложено питање. Али желим да вас уверим да Европска унија то држи у добрим рукама – у рукама Петера Соренсена – и он ће се бавити тим питањима како би се дошло до решења прихватљивог за све.“
Заједница није нестала као тема, потребан дипломатски излаз
На питање где је Заједница општина са српском већином, пре отварања теме о интеграцији школства и здравства, Соренсен каже да она није нигде нестала.
„Ако још једном пажљиво читате ‘између редова’ изјаву представника ЕУ, господина Соренсена, ми смо примили к знању да мора бити извршено без прекида, са српском заједницом, и то у оквиру дијалога. Дијалог такође значи и Заједницу српских општина. Да ли ће то доћи раније или касније – то није нестало. Чак и ако није артикулисано јасно, Асоцијација је ту. То зна и Влада, зна и Београд, а зна и специјални представник Соренсен.“
Свестан је истовремено, да статут не само што није још увек послат Уставном суду, већ и да се уставни суд прогласио ненадлежним да оцењује исти. Ствар је дипломатије како ће се то решити, каже, сигнализирајући могућ дугачији пут.
„Ако знамо да се то и даље неће десити, мислим да такав приступ никоме не помаже. У дипломатији морамо пронаћи начине како да се носимо са овим процесима“.
„Дакле, Асоцијација је ту. Видећемо да ли ће бити у ‘паралели’, прво, како ће се тачно урадити, да ли ће се ствари померити напред – не могу вам сада казати. Понављам, то су питања за мог колегу Петера Соренсена уколико дође време, али још нисмо тамо, јер се ради о врло почетним разговорима.“
Косово мултиетничка држава, питања повратак Срба у градове је питајне за Србе
Косово је за њега мултиетничко. Упитан зашто Срби више од две деценије након рата не живе у урбаним срединама, осим у Северој Митровици и да ли је он лично, током свог боравка на Косову на месту шефа Канцеларије ЕУ са косовским званичницима разговарао о повратку Срба у урбане центре, каже:
„Мислим да је то више питање за саме Србе, не толико за ЕУ. Ако постоји воља да се живи у неком другом месту, иницијатива треба да дође од њих. Током мојих деветнаест месеци овде, то питање се никада није нашло на столу као нешто чиме би Европска унија требало директно да се бави. Тако да уколико бисте ми казали да је то питање у које би ми требало да се умешамо, онда да“.
17. Март – гледајте у будућност
На више питања о приметном ревизионизму извештавања и изјашњавања о највећем послератом етничком насиљу на Косову – 17. Марту, чија је 22. годишњица управо обележена супротстављеним наративима код Албанаца и Срба, Орав је понављао о успесима европске дипломатије 14. јуна, „где су осетили да могу нешто да ураде“.
„Дипломате, по дефиницији, не треба да буду претерано видљиве, ми не објашњавамо шта радимо док то радимо – можда ћемо то чинити тек у пензији када будемо писали мемоаре“.
На инсистирање да одговори, указао је на потребу гледања у будућност.
„Знам врло добро шта се дешавало у то време и каква је била јасна реакција Европске уније. Што се тиче тог ревизионизма – нажалост, такве ствари видимо на многим местима у свету, па и овде на Западном Балкану“.
У наставку интервју преносимо у целости:
Без прекида услуга, до интеграције уз дијалог и консултацију са српском заједицом
Господине Орав, хвала вам што говорите за медије на српском језику овде на Косову. Моје прво питање тиче се ваше реченице коју сте изговорили у суботу, након састанка са премијером Аљбином Куртијем. Казали сте да сте примили к знању планове Владе Косова да интегрише српско школство и здравство у складу са споразумима из дијалога и у складу са регионалном посвешћеношћу (регионал цоммитментс). Можете ли да нам кажете конкретно на које споразуме мислите и које су то регионалне обавезе?
Хвала вам. Прво, добар дан и хвала вам на прилици да разговарам са вама. Поменули сте тај споразум од 14. марта. Верујем да ће 14. март ући у историју Косова јер ја верујем да је то велико достигнуће – тај договор између Владе и Европске уније. Видео сам реакције јавности и стекао сам утисак да су сви задовољни овим договором.
Прво, Влада је задовољна. Чули смо, такође, да српска заједница – можда није најсрећнија, али то прихватају, као и Београд. И мислим да је тај договор веома добро примљен у Бриселу и главним градовима ЕУ. Тако да сматрам да се ради о великом успеху и наравно, увек се поставља питање имплементације, али хајде да видимо како ће се то развијати. Ово су тек први дани и прве недеље.
Да, било је изјава где је специјални представник Европске уније, господин Соренсен, поменуо планове премијера Куртија у вези са интегрисањем паралелних структура здравства и образовања. Такође, поменуо је да не би требало да буде прекида у пружању тих услуга, у случају да то почне једног дана, али је за то потребно време.
Овдашња српска заједница треба да буде консултована и то би требало да се одради у врло блиској сарадњи са специјалним представником ЕУ и унутар оквира дијалога. Узимајући у обзир све договоре који су већ постигнути током дијалога. А што се тиче „регионалног споразума“, пре свега разумем да је то обухваћено Берлинским процесом.
Да ли можете да будете мало специфичнији овде, мислите ли на Европски споразум и шта је конкретно та „регионална посвећеност“? Ако можете, будите мало конкретнији.
То значи да, ако постоји нешто што је раније договорено на регионалном нивоу, или ако нешто буде било договорено, то треба узети у обзир, али не могу сада да улазим у детаље.
Договор 14. марта је договор Соренсена и Куртија, уз помоћ владе и ЕУ
Можете ли нам дати информације у вези са групама које су – како сте се сами похвалили овим споразумом – преговарале пре него што је господин Соренсен 14. марта то објавио? Ко је конкретно чинио међународну експертску групу? Ко је био у радној групи са стране Косова, а ко из Београда? Ко су људи који су разговарали пре доношења оваквог споразума?
Договор може имати различите облике. Када кажемо „споразум“, људи обично замишљају неколико особа које седе за столом, имају хемијске и потписују документа. Међутим, различити споразуми и договори могу се остварити на различите начине.
Овде, на пример, није било ничег написаног. Премијер Курти је дао изјаву о томе шта је раније договорено, а господин Соренсен је такође говорио о ранијим договорима. Моја канцеларија и канцеларија Петера Соренсена раде заједно – не увек видљиво, али је важно да радимо у смеру финалног исхода.
Након другог одлагања пуне имплементације Закона о странцима 15. јануара, није била баш формирана, али се експертска група често састајала. Ту су експерти из Владе Косова и из амбасада Квинте. Прати се како иде имплементација, који су изазови, и како се процеси развијају. Такође, у међувремену су одржана два састанка између премијера Куртија и свих амбасадора акредитованих на Косову, где смо разматрали тај процес и гледали шта још треба урадити.
Ко је из Београда био конкретно укључен у договарање?
То је био споразум између Европске уније и Владе Косова. У тој радној групи били су људи из Владе Косова и из амбасада земаља Квинте овде на Косову. Дакле, ово је косовски закон и бавимо се косовским законом. Ми, као Европска унија, не учимо никога са висине како треба да ради свој посао, јер су закони усвојени, а ако су усвојени – треба да се примене.
Исход овог споразума је да Влада Косова има могућност да у потпуности спроводи овај закон, а ми смо идентификовали изазове и питања која захтевају додатне кораке како би се ствари исправиле. На пример, српске личне карте на Северу треба да буду прихваћене за регистрацију грађанских статуса, попут брака и слично.
Такође, очекујемо да не буде ометања и прекида у функционисању здравства и образовања. Сви они који долазе из Србије на Косово да раде у здравстевним и образовним институцијама имаће могућност да добију боравишне дозволе, што је веома важно. Такође је веома важно да Влада Косова има листу људи који раде у тим институцијама, како би постојали технички услови за издавање тих дозвола.
У међувремену, Петер Соренсен, као специјални представник ЕУ за дијалог, разговарао је са људима из Београда. Ја сам лично био у контакту са српским политичким лидерима на Косову и информисао сам их о ономе што је Влада закључила 14. марта.
Гаранције – Јавна изјава, поверење и тим ЕУ за надгледање
У вези са овом темом, занима ме које конкретне механизме ЕУ има на располагању уколико процени да се Закон о странцима злоупотребљава или примењује на дискриминаторан начин? Верујем да сте и Ви лично свесни чињенице да пуко административно спровођење једног закона може довести чак и до губитка грађанства.
Најважнији механизам је поверење. Било је успона и падова у односима између Косова и ЕУ, али верујем да као представник ЕУ могу рећи да осећам поверење од стране косовске Владе и али српске заједнице и њених лидера.
Ако постоји посвећеност, ако постоје обавезе и ако нам је нешто обећано, ја верујем да они намеравају да то спроведу у доброј вери. Не бих причао о томе шта се дешава ако неко уради нешто лоше, нити шта се тачно дешава у том случају.
Видећемо. Али, опет кажем, снажно се надам да ће све стране укључене у овај процес имплементирати овај закон у доброј вери и радити у смеру бољег мултиетничког Косова за будућност.
Охрабрујем да се листе запослених предају влади преко ЕУ
Да ли ће сви Срби који поднесу захтев за косовска документа у наредна три месеца добити иста, и шта након 12 месеци? Да ли је ово неко привремено решење? Да ли ће косовска влада имати ексклузивно право да одлучује коме ће продужити боравишне и радне дозволе? И да ли овај договор гарантује опстанак Универзитета у Северној Митровици?
Мислим да је ово добар и позитиван корак, али прво је потребно да се људи пријаве за боравишне и радне дозволе, а онда ће се радити у складу са листом која буде достављена Влади Косова. Тренутно не постоји такав списак, и није могуће започети овај процес.
Желим да охрабрим све оне који су задужени за те листе да их предају Влади, а шта ће бити следећи корак – хајде да видимо. Прво треба да покренемо тај поступак. Следећи корак је прављење спискова, онако како је договорено. То не иде директно, већ кроз моју канцеларију, а ми то прослеђујемо Влади.
Да ли тај договор гарантује опстанак Универзитета у Северној Митровици, било је много прича о измештању Универзитета у Рашку?
То није било тако обухваћено. Јер постоје врло специфична питања – прво потпуна имплементација Закона о странцима у пратњи два додатна корака – личне карте као начин регистрације и привремене боравишне дозволе за здравствене, просветне раднике и студенте.
Сада, имамо то писмо које је послато Универзитету, али само писмо није одлука. Постоји законска процедура и видећемо како ће се то одвијати.
У међувремену, када је Петер Соренсен причао о интеграцији образовања и здравства, наглашено је да је за то потребно време, да не сме бити ометања и прекида, те да су неопходни консултација са локалном српском заједницом и дијалог. То је потврдио и премијер Курти.
Да се надовежем на питање које су отвориле моје колеге, а везано је за Закон о странцима. Раније смо имали договоре који нису испоштовани, на пример онај о Заједници општина са српском већином (ЗСО), али ћу се фокусирати на овај закон. Шта ће бити гарант да ће људи који још увек немају косовска документа – а има их пуно, углавном су то људи који цео живот живе на Косову, али су рођени у централној Србији – моћи да добију лична документа? Администрација је до сада одбијала да их упише у матичне књиге. Шта је гарант за оне који имају само српска документа која издају управе градова са Косова (измештене управе)?
Гаранција је оно што је сада објавио премијер Курти уз господина Соренсена – то је објављено пред камерама и то је гаранција коју имате. Временски оквир је три месеца.
Неко би рекао да то није довољно времена, али хајде да видимо како ће се процес одвијати. Опет кажем, ако су рокови предалеко, сви смо ми људи – ако имам рок од две године, ја ћу то урадити два дана раније. Важно је да Влада пружи све могућности, да управља процесом на добар начин уколико би се створили велики редови и гужве.
Могућност за то постоји и то је нешто за шта се залагала Европска унија. Раније то није функционисало, сада ће функционисати. У теорији, а надам се и у пракси, то би требало да буде добро.
Постоји ли механизам мониторинга тог процеса? Као новинар сам сретао многе младе људе који су подносили захтеве за косовска документа, али су одбијани. Да ли Канцеларија ЕУ и мисија на Косову имају механизам да прате потенцијалне случајеве дискриминације?
У мом тиму имамо и сектор за слободу кретања. Они су спремни да прате и надгледају развој ситуације када све почне. Током ранијих фаза имплементације, током протекле две године, неки људи су се пријављивали за документа па добијали збуњујуће одговоре, или нису добијали никакав одговор, или су бивали одбијени без објашњења.
У овом процесу који смо сада успоставили, кроз састанке експерата и сусрете премијера са амбасадорима, премијер је пре неколико недеља врло јасно рекао: ако неко буде одбијен, мора остати папирни траг са образложењем зашто је одбијен.
Мора постојати одговор на захтев – не може све остати недоречено.
Обећано је боље и лакше функционисање тог поступка. То је бирократија, није то само код нас, тако је свуда у свету. Потребно је време, дакле, стрпљење свих актера, а ако нешто буде погрешно, надамо се да може бити поправљено. Молим вас јавите нам, мом тиму и покушаћемо све што је могуће да процес тече глатко.
Универзитет у сигурним рукама ЕУ, датум интеграције није близу, питање је сложено
Када сте раније одговарали на питања о Универзитету, казали сте да само писмо не мора да значи и конкретну акцију. Имате ли контакте или сте водили разговоре са Ректоратом у Приштини? Пошто је рок од месец дана истекао, знате ли шта је Ректорат у Приштини урадио? Ми као новинари нисмо успели да добијемо одговор од њих. Такође, да ли се питање Универзитета нашло на дневном реду у Бриселу?
Опет кажем, то је писмо, није одлука. Универзитет овде (у Приштини) није тај који може да доноси одлуке о томе шта ће се десити са Универзитетом у Митровици. У случају да буде неке званичне одлуке, то је друга прича, али таква одлука не постоји – барем ја не знам за њу.
Што се тиче здравства и просвете, то је посао за могу колегу и пријатеља Питера Соренсена, да крену напред уколико постоји могућност да се крене напред. Понављам, као што је и казао јавно, ЕУ је примила к знању те планове, али то захтева време, без прекидања, српска заједница укључена и кроз дијалог.
Помозите Србима са Косова да разумеју ситуацију. Раширен је наратив да ће се о здравству и школству разговарати тек пошто се формира Заједница општина са српском већином. Сада смо дошли у ситуацију да су ова питања на дневном реду, а ЗСО је и даље по страни – заправо, предлог ЕУ није ни послат Уставном суду на разматрање. Јесмо ли нешто пропустили? Да ли је редослед обрнут?
Мислим да нисте пропустили ништа. Европска унија има овај став већ дуго – статут Заједнице општина треба да се пошаље Уставном суду. Међутим, он није послат јер је речено да Суд нема шта да ради по том питању, односно да нема надлежност да га процењује. Тај став се одржава дуго.
Ми можемо задржати такав став веома, веома дуго, али ако знамо да се то и даље неће десити, мислим да такав приступ никоме не помаже. У дипломатији морамо пронаћи начине како да се носимо са овим процесима.
Ако још једном пажљиво читате „између редова“ изјаву представника ЕУ, господина Соренсена, ми смо примили к’ знању, мора бити извршено без прекида, са српском заједницом, и то у оквиру дијалога. Дијалог подразумева дијалог. Дијалог такође значи и Заједницу општина са српском већином. Да ли ће то доћи раније или касније, шта год да се деси – то није нестало. Чак и ако није артикулисано тако јасно, Асоцијација је ту. То зна и Влада, зна и Београд, а зна и специјални представник Соренсен.
Још једно питање о Универзитету. С обзиром на то да је читава академска заједница, укључујући професоре и студенте, врло забринута, каква је ваша порука европским партнерима и Универзитету у Митровици који је, ако не грешим, 2022. године био једина институција Републике Србије која је враћена на Косово, и то уз подршку управо Европске уније? Да ли је интерес ЕУ да тај универзитет опстане и у каквим оквирима?
Наравно да желимо да здравство, просвета и све те структуре опстану. Опет кажем, то су тренутно паралелне структуре и њихов статус треба да се решава кроз дијалог. Сигурно ће једног дана постојати решење. Тај дан није баш близу јер процес захтева време, то је врло тешко и сложено питање. Али, желим да вас уверим да Европска унија то држи у добрим рукама – у рукама Петера Соренсена – и он ће се бавити тим питањима како би се дошло до решења прихватљивог за све.
Практично, као потпитање на овај део разговора – рекли сте да је ЕУ примила к знању став Владе Косова о интеграцији школства и здравства. Чули смо у недавном интервјуу код колеге са Радио Гораждевца да је косовски министар за повратак и заједнице, Ненад Рашић, казао да више није питање хоће ли се српско здравство и школство интегрисати, већ када. Можете ли нам из ваше позиције конкретизовати временске оквире?
Не могу да вам дам никакве рокове. Те ствари су врло сложене и захтевају време, много анализа и много разговора између различитих актера. Ми смо спремни да помогнемо да се то одради. Нећу рећи да ће се то десити сутра, прекосутра или за неколико месеци. То је врло компликована прича. Можда је у здравству ситуација мало лакша, али просвети је заиста потребно много времена. Потребан је консензус о томе како да се са тим носимо у будућности. То нису лаке теме, али добро је што ова дискусија тече.
Градоначелници показали храброст да дођу на састанак са Ељбертом Краснићијем
Такође, добра ствар је што је министар за локалну самоуправу позвао српске градоначелнике на састанак. Мислим да им није било лако да за почетак оду на састанака. Морам вам рећи да смо ми као дипломате много радили на томе.
Дипломате, по дефиницији, не треба да буду претерано видљиве, ми не објашњавамо шта радимо док то радимо – можда ћемо то чинити тек у пензији када будемо писали мемоаре
Градоначелници су одлучили, показали су храброст и одлучност да оду на тај састанак и мислим да је добро што су имали директну комуникацију. Ми добијамо све те жалбе и проблеме и постоји очекивање да ће ЕУ или нека друга међународна институција то решити.
Ми смо само посетиоци у овој земљи. Дођемо и одемо. Ја следеће недеље одлазим одавде. Постоје нови изазови у мојој каријери
Веома сам срећан што је моја канцеларија успела да задобије поверење и од српске заједнице, како сам чуо. А поверење значи да ако неко дође код нас и представи нам проблеме, да ми то не злоупотребљавамо, него да желимо да решавамо проблеме. Ипак, не можемо решити све проблеме на свету, па ни све проблеме на Косову.
Али ако постоји директна комуникација, то је веома добро. Прво да се мало боље упознамо. Ако то профункционише, онда ствари треба решавати директно. Ми смо, наравно, увек спремни да пружимо руку помоћи или да створимо мостове, али пре свега снажно охрабрујем Владу и српске градоначелнике да наставе са састанцима и да то буде процес. Да то користе као канал за директан разговор о ономе што треба да се уради. Брзих решења нема али и таквим темама треба разговарати, једног дана да Влада шта жели, градоначелници треба да кажу који су проблеми, њихови страхови. Понекад када разговарам са својим запосленим на различитим странама, постоје мисли о томе шта друга страна мисли, као врло удаљено, а заправо нису тако удаљени.
Заједница није нигде нестала
Очигледно је да у српској заједници постоје огромне бриге када је у питању интеграција просветног и здравственог система. Постојали су договори од раније који нису остварени. Људи се често питају – нико више не говори о формирању Заједнице српских општина (ЗСО), а с друге стране се говори о интеграцији просвете и здравства. Да ли је то условљено једно другим? Да ли је ЗСО услов да би се просвета и здравство интегрисали под ту асоцијацију, или Влада Косова планира директну интеграцију у косовски систем?
Могу да вам потврдим да Заједница српских општина није нигде нестала. Можда има мање приче и галаме око тога, али то је обавеза коју је Влада Косова преузела ратификацијом у скупштини двотрећинском већином. То остаје на снази.
Е сад, ствар је дипломатије и политике како ће се то одрадити. Као што сте поменули, став је био да се статут пошаље Уставном суду, али то се још није десило. Можемо да наставимо још 10 година да тапкамо у месту, али ако се ништа не деси, нисам сигуран да ће српска заједница бити претерано срећна због тога.
Дакле Асоцијација је ту. Видећемо да ли ће бити у „паралели“, прво, тачно како ће се урадити, да ли ће се ствари померити напред, не могу вам сада казати. Понављам, то су питања за мог колегу Петера Соренсена уколико дође време, али нисмо још увек ту, јер се ради о врло почетним разговорима.
Може ли ЗСО, када буде успостављена, имати извршна овлашћења у контексту интеграције просвете и здравства, или ће то бити само формална асоцијација? Шта се прича унутар дипломатских кругова?
То је изван мог мандата и области одговорности. Нема сврхе да говорим о стварима које нису у мојој надлежности. То је део посла Петера Соренсена.
Одлука о укидању мера против Косова исправна, никад овако нешто нисам видео
ЕУ је укинула мере које је увела Косову. Мислите ли да је Влада Косова својим потезима у последњих годину дана заслужила укидање мера? Видели смо бројна саопштења амбасада Квинте у којима се изражава неслагање због једностраних потеза Владе, попут укидања институција. Да ли је, упркос томе, одлука Брисела о укидању мера исправна?
Ако је 27 земаља чланица одлучило да укине мере, значи да оне сматрају да је Влада Косова то заслужила. Ако очекујете од мене да кажем да је то погрешна одлука, то би значило да идем против 27 земаља које овде представљам.
Наравно да је одлука о укидању мера била исправна. Уосталом, не знам ниједну другу земљу на коју се примењују такве мере
Чак и санкције против Руске Федерације и Белорусије су шестомесечне санкције, па морају да се обнављају сваких шест месеци и потврђују консенсузом. Оно што се десило са Косовом била је изузетно ванредна ствар. Био нам је потребан консензус да бисмо укинули мере. Никада раније нисам видео нешто такво, а дуго радим овај посао. Никада нисам видео такав приступ према другим земљама.
Када разлози за увођење тих мера више не постоје, а знамо зашто смо их увели, онда их треба укинути. Одржани су локални избори, инклузивни и демократски, српски градоначелници су могли да преузму послове у својој општинској згради, а полиција је повучена из њих – то је то.
Наравно, увек има проблема. Чули смо и током процеса укидања мера: „Е, може да искрсне још један проблем који нисмо узели у обзир“, па следећи, и тако даље.
Мислим да није фер стално убацивати нове елементе. У поређењу са другим земљама у региону, то није фер. Дакле, то је завршено. Финансијске мере су укинуте и мислим да је то потпуно исправна одлука.
О 17. Марту – изгубљен у преводу?
Надовезао бих се на колегу – када су у питању односи ЕУ и међународне заједнице са косовским властима, имали смо обележавање мартовског насиља претходних дана. Ако узмемо у обзир све изјаве ОЕБС-а и осталих из 2004. године, чини се да власти поново покушавају да окриве Србе. Имали смо изјаву градоначелника Јужне Митровице, неку врсту покушаја глорификације онога што се десило. Како ЕУ и међународне мисије гледају на такве ставове косовских власти, упркос јасним закључцима изнетим пре много година?
Можемо се вратити на дискусију о томе шта се тада десило и како, али мислим да смо спремни да окренемо нови лист у односима између Косова и Европске уније. Мере су укинуте. Тачка.
Да бисмо их поново увели, опет нам је потребан консензус, а верујем да би то сада било веома тешко извести. 14. март је огроман корак напред, јер ствари које смо толико дуго заговарали, претходне владе Косова нису биле у стају да испоруче. И ево, сада успева. На основу такве праксе можемо ићи напред. Мислим да је то добар пример како наставити дијалог.
Да ли је превод био добар? Говорио сам о мартовском насиљу из 2004. и изјавама косовских званичника које су контрадикторне међународним извештајима. Након што је тада страдало на десетине људи и спаљено много цркава, они су у изјавама претходних дана покушали да глорификују те догађаје. Како ЕУ гледа на то?
Опет кажем, међународна заједница је у врло занимљивом положају овде на Косову. Од нас се очекује да имамо коментар на апсолутно свачију изјаву. Двапут дневно добијамо питања можемо ли дати изјаву о овоме или ономе.
Мислим да би учестало изношење забрињавајућих изјава од стране ЕУ значило да је наша дипломатија неуспешна. Можемо лако давати изјаве о забринутости. Да ли то ишта решава? Одемо кући, вратимо се, и даље смо забринути, али проблем је и даље ту.
Зато покушавамо да проблем решимо тамо где осећамо да можемо то да урадимо. А у овом случају, извињавам се што понављам , 14. март је нешто где смо осетили да можемо да урадимо нешто. Знали смо за ризике, чули смо много прича о томе шта може кренути наопако, знали смо то врло добро. Али је немогуће да се крећемо у процес и да коментаришемо апсолутно све.
Постоји проблем око превода, јер видим одређену дисхармонију између питања колеге и Вашег одговора. Желим да Вас питам нешто што се надовезује, али пре тога – казали сте да поздрављате састанак српских градоначелника са министром за локалну управу и да је за то била потребна велика храброст. Зашто је градоначелнику потребна велика храброст да се састане са ресорним министром, посебно у једном демократском систему? Откуд таква реченица?
Не знам зашто, али сам видео да им је била потребна храброст. Раније није било воље чак ни да се оде на тај састанак. Трудили смо се да припремимо тај сусрет тако да не буде проблема. Видим да нема довољно разумевања међу странама, нити довољно директне комуникације, али је она сада толико потребна.
Зато поздрављам чињеницу да су градоначелници отишли на тај састанак, као и конструктиван приступ Владе за тај састанак. То је веома добар канал и треба да се и у будућности користи. Надам се да ће се наставити. Није да смо урадили нешто посебно око тих састанака, али то треба да постане нормална бирократска пракса – да се два пута месечно или недељно састају, направе дневни ред, решавају питања и можда могу мало да напредују.
Косово је мултиетничка држава
Питање за вас као одлазећег амбасадора – казали се да ЗСО (Заједница општина са српском већином) неће нестати као тема. Да ли мислите да ће косовски Срби у наредним годинама одлазити због начина на који комуницирају косовске и српске власти? Како их оне третирају такође? Да ли примећујете тренд одласка и да ли је за вас Косово заиста мултиетничко друштво?
Да, апсолутно.
Када је Косово добило независност, било је јасно и косовској страни и међународној заједници да је ово мултиетничко друштво. То је у законодавству и тако треба да се спроводи. Знам, Срби одлазе, многи Срби одлазе, одлазе и многи Албанци из ове земље. Разлози су различити зашто то раде. Зато је важно да Косово има јасну визију и могућност кретања ка Европској унији, јер то пружа бољу будућност за све заједнице и овој мултиетничкој земљи.
Након састанка од 14. марта, имам све разлоге да верујем да у овој Влади постоји више воље да се иде у том смеру. Јер на крају свега, зашто би и имали тај договор?
Можда 4. марта је била једна ситуација, али сада са неуспехом да се изабере председник, највероватније ће бити превремених избора, а превремени избори значе предизборну кампању, и предизборна кампања значи да политички лидери морају пажљиво размишљати шта раде и шта не раде, али је премијер одлучио да настави са овим процесом иако је под притиском и критикама опозиције. То треба ценити. Наравно, посао је опозиције да критикује, као и када сам чуо да је било и неких позитивних изјава председника Вучића и премијера Србије о овом договору. И они су били под снажном критиком опозиције.
Има још много да се ради, али осећам да постоји могућност да се нешто оствари. Верујем да и српска заједница жели да крене напред. Све је то осетљиво и „танко“, али без директне комуникације, или комуникације само преко нас, било би много теже. Увек охрабрујем људе да разговарају директно. Ми смо ту да помогнемо, а не да диктирамо и претимо мерама.
Циљ је чланство у ЕУ. Битно нам је да се побринемо о вама као делу Европе, сваки дан се свашта дешава у свету, сваког дана, отворимо телефон и видимо свашта, али морамо да водимо рачуна о Европи, Косово је Европа, и да их доведемо што брже и што је ближе могуће Европској Унији.
За крај, да ли сте лично, као Европљанин и представник ЕУ, на крају свог мандата приметили било какав облик историјског ревизионизма у косовском политичком руководству? Осврнућу се управо на март. Ви сте оптимистични због 14. марта, али вас молим да разумете да су догађаји од 16. и 17. марта сваке године врло болни за Србе на Косову и да их се сећају не само са пијететом, него и са страхом од онога што се догодило 2004. Године, да се не враћам на то. посебно у светлу онога што препознају као новоисторијски ревизионизам. Ово вас питам зато што већ две године уназад, када је ова годишњица, највиши косовски званичници дају изјаве које су у потпуној супротности са оним што су Срби искусили на терену, али и са оним што су верификовали релевантни међународни чиниоци. То укључује команданта НАТО-а, тадашње званичнике УНМИК-а, а пре свега Канцеларију ОЕБС-а у Бечу, која је издала извештај о начину на који су медији извештавали током тог насиља. Тај извештај, доступан и данас, садржи кључну поруку да су медији, пре свега јавни сервис (РТК), одиграли изузетно негативну улогу сензационалистичким и непрофесионалним извештавањем које је подстакло насиље. Хуман Ригхтс Wатцх, као и Фонд за хуманитарно право, такође су потврдили да се радило о насиљу етничког карактера у којем су Срби били таргетирани као заједница. Насупрот томе, ми већ две године слушамо косовске званичнике, укључујући и косовски МУП који је јуче објавио саопштење, како и даље користе реченице које су биле окидач за то насиље, релативизују догађаје и говоре искључиво о Албанцима као жртвама.
Да, чуо сам те наводе, као и од вашег колеге. Знам врло добро шта се дешавало у то време и каква је била јасна реакција Европске уније. Што се тиче тог ревизионизма – нажалост, такве ствари видимо на многим местима у свету, па и овде на Западном Балкану.
Опет кажем, штета је што је тако, али желим да вас све охрабрим да уз нашу помоћ кренете напред, ка бољој будућности, и да се уздржите од било какве реторике која би могла да дестабилизује ово крхко узајамно разумевање које тренутно имамо. Можда моја прича звучи превише дипломатски, али се на то своди.
Владавина права
У реду. Имам још два питања за вас. Врло често говорите о европским вредностима, а једна од њих је свакако владавина права. Пошто сам, као и ви, више заинтересован за садашњост и будућност него за прошлост, занима ме следеће: јесте ли упознати са проблемима нелегалне градње и селективне правде у српским срединама на централном Косову? Долазим из села Чаглавица, из дела који припада општини Грачаница. У периоду од 2022. до 2025. године ту је изграђено више од 70 објеката, углавном стамбених, за које је општина Грачаница донела решење о рушењу, али ниједан није срушен.
Владавина права је кључ политике проширења. Тај приступ имамо још од 2013–2014. године, када сам био шеф мисије у Северној Македонији, а комесар Филе био задужен за то. Владавина права је кључ свега и даље, али она није савршена ни у једној од земља кандидаткиња. Неко би могао да критикује и саме земље Европске уније по том питању; понекад се критикују и једни и други јер неке ствари не раде како треба.
Ипак, морамо се кретати ка бољој будућности и зато врло пажљиво пратимо све што се тиче владавине права. Апсолутно је важно да постоји независно правосуђе, јер је то неизоставан услов за приступање Европској унији и њеном тржишту. Без независних судова нема напретка. Овде на Косову има још много посла, као и у другим земљама у региону. Пратимо те случајеве које сте поменули и верујем да ће се то решавати.
Питање повратка Срба у градове је питање за Србе
Моје последње питање за вас: Зашто Срби, након четврт века од завршетка рата на Косову, изузимајући северни део Митровице, не живе у градовима? Занима ме да ли сте ви лично, током свог боравка на месту шефа канцеларије ЕУ, са косовским званичницима разговарали о повратку Срба у урбане центре? Хвала.
Мислим да је то више питање за саме Србе, не толико за ЕУ. Ако постоји воља да се живи у неком другом месту, иницијатива треба да дође од њих. Током мојих деветнаест месеци овде, то питање се никада није нашло на столу као нешто чиме би Европска унија требало директно да се бави. Тако да уколико бисте ми казали да је то питање у које би ми требало да се умешамо, онда да.
Имам још три питања, али покушаћу да прва два спојим у једно. Какав ће бити став ЕУ уколико Уставни суд прогласи одлуку председнице Косова о распуштању Скупштине неуставном и ако будемо имали нове изборе? У том контексту поменућу и локални ниво. Долазим из општине Пећ, где је српска заједница можда најбољи пример интеграције, с обзиром на то да је градоначелник Газменд Мухаџери неко ко посвећује много пажње заједницама. Ипак, он је током последње кампање био изложен токсичном наративу својих политичких противника, који је штетан и за њега и за међуетничке односе. Прозвали су га „попом“ зато што иде у манастир на славу или посећује Гораждевац. Нисмо видели реакцију међународне заједнице ни ЕУ, па ме занима шта радите да спречите такве токсичне наративе?
Желимо да се савршено Косово придружи ЕУ како не би правило проблеме Унији
Што се тиче Уставног суда, став ЕУ је увек јасан: ако је суд одлучио, одлука мора да се спроведе. Тачка. Шта год суд одлучи, то мора да се имплементира. У Европској унији критикујемо оне који критикују судове. Јер у владавини права, ако политичари јавно кажу да је судска одлука погрешна, иуносећи и имена судија које су донеле одлуке које им се не допадају, то је нешто о чему не сме да се говори јавно. О таквим стварима можемо дискутовати приватно, али не смемо стављати судове под притисак. То је једна од кључних улога независног правосуђа.
Што се тиче напада због посете манастиру – често постоји очекивање да увек јавно заузмемо став и пресудимо ко је у праву, а ко није. Ми нисмо суд. Европска унија је овде и биће овде док Косово једног дана не постане чланица. Ми дајемо савете из те перспективе, да желимо да Косово буде савршено када у моменту придруживања, како не би уносило проблеме у Унију. Зато се наши ставови не објављују увек свакодневно, већ се преносе на структурисан начин у нашим извештајима о напретку. Морамо бити сигурни у оно што говоримо, да су чињенице и подаци исправни, како бисмо на основу њих изнели коректну процену.
У Европској унији знамо – када ти извештаји дођу у Министарство спољних послова, то се после гледа под микроскопом. Зато морате имати савршено утврђене чињенице. Не би требало да се говори о европским вредностима, а да се притом дешавају случајеви који су, да их тако назовемо, потпуно неевропски.
О дезинформацијама…
Још једно питање. С обзиром на то да смо изложени огромној инфодемији, разним утицајима портала, лажним вестима, дезинформацијама и ширењу токсичних наратива, да ли Европска унија планира да пружи техничку подршку медијима које називамо независнима и слободнима овде на Косову?
Да, времена су компликована, нарочито за млађе генерације које су стално на друштвеним мрежама. Они који зависе искључиво од друштвених мрежа, као што знамо, бирају сајтове који им се свиђају и прате само њих. Постоје и они који прате те људе, па покушавају да „убију“ њихов наратив и поруке.
Увек постоји тензија, нарочито у време избора, када се суочавамо са уплитањима и дезинформацијама. Мислим да је потребно много едукације за људе који конзумирају те информације. Верујте ми, понекад и ја, када отворим Тwиттер (X), запитам се шта је ту исправно, а шта није – једноставно је тешко разумети.
Понекад неко помисли да је све што је написано истина. Не, морате проверити и другу страну приче. Ви, као новинари, први знате да прича увек има две стране и колика је важност проверавања извора пре него што нешто објавите. То је огроман изазов за све нас, па и за ЕУ. Ми у ЕУ не желимо ништа да цензуришемо. Такође верујемо да оно што је илегално офлајн, мора бити илегално и онлајн. Ту нема велике разлике.
Различите земље имају различите односе према свему томе. Сарађујемо са медијима и невладиним организацијама на пројектима провере чињеница (фацт-цхецкинг), како би научили да препознају и одбаце дезинформације. Ако неко иступа у медијима и лаже, то би требало да буде јасно показано и речено.
Ту нема места дипломатији – ако неко лаже, он лаже. То је изазов на којем морамо наставити да радимо. Спремни смо да вам пружимо подршку, као што сам и ја током целог овог времена имао подршку медија и цивилног друштва у вези са питањем мера. Хвала вам.
Питање поште за Србе је за Соренсена
Рекао сам малопре „последње питање“, али знате какви су новинари. Имам још једно врло конкретно, животно питање за Вас. Како Србин из Грачанице да пошаље пакет свом детету које студира у Београду? Занима ме како то, рецимо, чине родитељи и деца у вашој Естонији, ако родитељи живе на једном месту, а дете студира у другом граду?
Да, разумем. Ви говорите о раду поште и тренутном статусу те услуге. Пошто ситуација ту није прилично јасна и с обзиром на све што се дешавало, то је опет питање на којем ће радити мој добар друг и колега, Петер Соренсен. Ја вам о томе, нажалост, не могу рећи ништа конкретније. Хвала вам.
