Председница Косова Вјоса Османи начела је данас последњу, пету, годину свог мандата. Из њеног угла гледано, четири године је провела у служби грађана и Косова, из угла аналитичара њен мандат је обојила политика коју је водило Самоопредељење и влада Аљбина Куртија. Поводом одука косовске владе које су изазивале крупне полемике у друштву држала се по страни, док се када је говорила о званичницима из Београда или европским представницима, чије јој изјаве нису биле по вољи, није либила увредљивих речи. Ипак је за странце била прихватљивији партнер за разговоре од Куртија, иако су свесни да нема фактичку политичку моћ.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Османи је пре четири године у Скупштини Косова изабрана за председницу. По ступању на дужност повукла се са чела листе Гуџо коју је основала, а која је у међувремену постала политичка партија, на чијем челу су Фатон Пеци и Доника Гервала.
Њен избор за председницу уследио је после парламентарних избора на којима Османи први пут није била кандидат Демократског савеза Косова, који је напустила 2020. године, већ се у договору са Аљбином Куртијем кандидовала на листи Покрета Самоопредељење. Освојила је 300.788 гласова.
Шта планира даље, када јој 2026. године истекне мандат и да ли размишља о нових пет година на истој позицији, не открива.
„Почетком следец́е године разговарац́емо о овом питању. Током целе своје политичке каријере радила сам само на интересу Косова и свих његових грађана. Ниједна моја политичка одлука није била заснована на калкулацијама где ц́у бити, вец́ само на томе где ц́е бити Косово и његови грађани“, изјавила је недавно Османи.
Аналитичари, јој замерају баш то, да је током мандата калкулисала. Тако је бивши дипломата Авни Арифи става да није донела никакву вредност Косову протеклих година и да ће учинити све за своју каријеру, политички аналитичар Хаљиљ Матоши сматра да није имала моћ ни храброст да се супротстави грешкама владе, а политиколог Иљир Хајдини да је четири године ћутала на грешке владајуће коалиције, а да је онда два месеца пред изборе излашла са одређеним критикама.
Бриселску администрацију оставила је запањену када је изјаву бившег портпарола ЕУ Петера Стана прошле године поводом питања отварања главног моста на Ибру, назвала „расистичком“. Из ЕУ јој је одговорено да је у интересу Косова да слуша пријатеље и савезнике, јер у супротном ризикује да буде остављено само.
Индиректно је критиковала и бившег представника ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака, рекавши да око нацрта ЗСО треба да се разговара са САД и да више верује Америци него „неким бирократама из земаља које нису признале Косово”.
Изјављивала је и да Косово с поносом каже да је „најпроамеричка земља на свету“, па ипак, није присуствовала инаугурацији новог председника Америке Доналда Трампа, већ је на тај догађај послала делегацију из свог кабинета.
Недавно је изнела негативан став о европском нацрту статута ЗСО, рекавши да не верује да би могао да прође било који тест на Уставном суду, док је пре неколико месеци изнела идеју да Косово може једнострано да спроведе споразум из Брисела и Охридски анекс из 2023. године (који иначе предвиђају формирање ЗСО) ако од међународних партнера добије гаранције да ће заузврат имати користи од признања и чланства у међународним организацијама.
Политички аналитичар Бљерим Бурјани изјавио је за Косово онлајн да у протекле четири године Вјоса Османи на месту председнице Косова није имала успех који би био посебно вредан, осим у одржавању односа са САД и ЕУ. Понекад је, како каже, изгледала као посредник у односима Аљбина Куртија са САД и ЕУ, а у локалној политици није била превише видљива.
Бурјани такође оцењује да није била активна у спољној политици када су у питању међународна признања Косова и да по том питању није дала посебан допринос.
„На Косову нису задовољни њеним радом протекле четири године. Није имала неку улогу на фундаменталан начин, није била на нивоу задатка како тражи Устав. Није имала добре односе са правним системом земље, на неки начин је онемогућавала рад тужилаштва јер није извршила номинацију за главног тужиоца, а самим тим је овој институцији препуштено да ради с вршиоцем дужности“, наводи Бурјани.
Он каже да је Османи поштовала политичке странке, али да заправо нема капацитет да се бави политиком или политичким управљањем.
„Ћутала је и потписивала законе који су долазили из Скупштине Косова, а ћутња је остављала утисак да има проблем у обављању уставних обавеза. Подразумева се да има улогу Куртијевог бележника и то је доста критиковано“, истиче овај аналитичар.
Имајући у виду, како каже, да се сматра да Курти има негативан утицај на односе с међународном заједницом и да је наглашен као међународни проблем, он је током времена изгубио међународну улогу, а на том пољу га је заменила Вјоса Османи.
Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић оцењује да је Османи током претходне четири године на унутрашње политичком плану морала да балансира између екстремне националистичке и шовинистичке политике владе Аљбина Куртија и своје жеље да има лични печат правника и некога ко је помиритељ када је реч о унутрашњем расцепу у албанској популацији.
Како истиче, то је био баланс између компетитивног шовинизма с једне стране и са друге стране захтева за поштовањем права, устава, закона и осталог.
На пољу односа Срба и Албанаца, Сурлић каже да, ако постоји нешто што позитивно што је проистекло у ове четири године, да је то превођење власништва над земљиштем на манастир Високи Дечани у шта је Османи била укључена.
„Када говоримо о дијалогу између Београда и Приштине, иако нисмо имали фактичку нормализацију односа ни саме преговоре или било какав договор за који бисмо могли да кажемо да се остварио на терену, мислим да је њен највећи легат у вези са случајем земљишта манастира Високи Дечани. И страни званичници и невладине организације потврђују да би влада Аљбина Куртија ту одлуку дезавуисала и да фактички та земља не би била преведена у власништво манастира Високи Дечани да Османи није била укључена у целокупан процес“, наводи Сурлић за Косово онлајн.
Каже и да је Османи у претходне четири године себе желела да себе представи као некога на кога не може тако лако да се врши утицај и што се тиче западних актера и што се тиче владе, да је ревносна и да је дошла из академског поља да помогне политику на Косову.
Запад је, међутим, указује, био свестан да Османи нема фактичку политичку моћ и да она балансира између једне формалне функције и одсуства било каквог посебног утицаја на реал-политику.
„У неким случајевима она је чак имала и радикалнију реторику од Аљбина Куртија у јавности, али сви су истицали да је она много умеренија у разговорима, у компромисним решењима у односу на Аљбина Куртија, бар што се тиче западних званичника. Тако да је она ипак имала умеренију струју што се тиче реал-политике и могућности да се дође до неких договора у односу на резолутно негативан став Аљбина Куртија, поготово по питању дијалога Београда и Приштине“, каже наш саговорник.
Манадат Вјосе Османи у претходне четири године, према мишљењу Марка Миленковића из НВО „Нова друштвена иницијатива“ осликавала је политика коју је водило Самоопредељење и влада Аљбина Куртија.
„Од ње нисмо чули ставове који су били критички усмерени према оваквим политикама, а није постојала ни претерана умешаност Вјосе Османи у унутрашња питања на Косову, већ је фокус био на представљању Косова на догађајима у међународној заједници, рекао је Миленковић за Косово онлајн.
„Стиче се утисак да је Вјоса Османи стекла бољи рејтинг и бољи имиџ у односу на Аљбина Куртија који је у претходном периоду, чини се и Косово, али и самог себе изоловао, тако да је Вјоса Османи једино ту пронашла неку разлику, у приступу према међународној заједници. Стиче се утисак да је Вјоса Османи била прихватљивији партнер за разговоре, за конструктивну дебату о проблемима у међународној заједници, па се чак и у овим тренуцима чини да међународна заједница покушава да Вјосу Османи боље политички позиционира“, сматра Миленковић.
На унутрашњем плану, према његовој оцени, Османи је у односу на 2021. годину, када је изабрана за председницу, изгубила политички утицај, а њена тадашња политичка партија је сада ближа Самоопредељењу и Аљбину Куртију него што је ближа њој.
Како сматра, нема много тога специфичног по чему би се памтио досадашњи мандат Вјосе Османи, осим што је у фокусу била владавина Аљбина Куртија.
„Вјоса Османи је негде била по страни и чини се да ту постоји можда и највећи јаз у смислу да су очекивања од међународних актера била да се Вјоса Османи другачије позиционира и да постоји баланс у смислу неурушавања односа према међународној заједници. Чини се да је Вјоса Османи била неми посматрач и да није искористила свој политички утицај и моћ функције коју је представљала да нешто промени и да нешто уради на политичком плану што ће остати забележено и по чему ће остати упамћена. Тако да мислим да је Вјоса Османи симбол пропуштене прилике у политичком смислу и да ћемо је само по томе памтити“, каже Миленковић.
Следећи корак у каријери
О томе да ли ће Османи остати у политици када јој истекне мандат следеће године, Сурлић каже да она сада нема додатни политички капитал који би понудила Аљбину Куртију, неког кеца у рукаву каквог је имала пре четири године када је изашла из Демократског савеза Косова и фактички дала додатни легитимитет Аљбину Куртију, због чега ју је и наградио председничком функцијом.
„Политичке опције су сада јасно диференциране, они који су против Самоопредељења Вјоса Османи их не може привући ни на који начин. Можда размишља о неком свом политичком ангажману па да привуче разочаране гласаче пре свега Демократског савеза Косова, али то је један врло мали постотак бирачког тела јер реално гледано и ДСК се бори са гласовима и евентуалним растом подршке у будућности. На другој страни видимо Демократску партију Косова која има стабилно бирачко тело и она на политичкој сцени Косова не би имала неки велики маневарски простор и велики успех, тако да верујем да заиста размишља шта после. Други мандат мислим да није реалан, али види се да је амбициозна и да неће тек тако ставити тачку на своју каријеру, на пример попут Атифете Јахјаге, него ће желети да буде присутна или кооптирана у Самоопредељење или да креира неку своју политичку опцију“, оцењује Сурлић.
Бурјани, пак, верује да Османи по истеку мандата своју политичку каријеру може да настави у Самоопредељењу.
„Могла би да буде потпредседница Самоопредељења“, оцењује Бурјани.
Миленковић је, међутим, мишљења, да је Османи пред политичким крахом.
„Мислим да је она скоро па потпуно изгубила политичку моћ у политичком позиционирању и представљању и чини ми се да ћемо тешко имати њу на некој сличној политичкој функцији у наредном периоду. Очекујем да она у наредном периоду доживи политички крах и да се повуче са важних функција“, наводи Миленковић.
