Парастосом и полагањем венаца данас је у Великој Хочи обележена 27. годишњица киднаповања и страдања Срба и Рома на територији општине Ораховац.
У општини Ораховац је током јула месеца 1998. године убијено 47 људи, а киднаповано више од 100 Срба и Рома.
Парастос испред спомен обележја служили су свештеници из Ораховца, Велике Хоче и Дечана, а започет је минутом ћутања.
Венац на спомен обележје је у име Канцеларије за КиМ положио помоћник директора Игор Поповић, који је казао да страдање Срба у општини Ораховац представља живу рану која и дан данас боли.
„Окупили смо се овде да обележимо ове страшне догађаје у знак сећања на нашу пострадалу браћу и сестре. Тешко је наћи праве речи у овој прилици, јер ово није пригодан скуп, већ је обележавање страдања, жива рана која и дан данас боли и не пролази. Ово је као да покушавате да држите говор на Голготи у Јерусалиму где је пострадао Христ. Наша браћа пострадала су зато што терористи ОВК нису желели Србе на овим просторима, и њиховим погубљењем хтели су да застраше остало српско становништво да напусти овај крај. Боли и то што терористи и организатори, извршиоци злочина нису пронађени и кажњени све ове године, иако видимо да се за сличан злочин отмице израелских цивила разара цела Газа. И поред свих међународних група истражитеља Умника, Еулекса и Хашког трибунала нема суђених и кажњених, већ се још ОВК означава ослободилачком организацијом и борцима за слободу”, казао је Поповић.
Испред Комисије за нестала лица Владе Србије обратила се Весна Бошковић која је казала да нас овај дан гласно опомиње да не смемо заборавити жртве.
„Тешко је помирити се са судбином а још теже са оном која је неизвесна, која не дозвољава да се најмилијима упали свећа и остави цвеће на гробу, она која не допушта мртвима да почивају у миру, ни живима да их ожале онако како доликује. Данас опет можемо да осетимо бесмисао невино проливене крви, и опет је оживела туга за неповратно изгубљеним животима. Ми којима је ово свакодневна стварност знамо колико је важно неодустајање од истине и правде, жеља за њима нам даје снагу без обзира на то колико времена пролази, а прошло је много”, казала је Бошковић.
Председник Удружења киднапованих и несталих лица општине Ораховац Негован Маврић је казао да су сећања на те догађаје и данас свежа.
„Не можемо да заборавимо 12.мај 1998. године када је први страдао Александар Мицић. И данас ми је пред очима његово укочено тело, када смо га пребацили из полицијског возила. Сећамо се да се Југослав Костић који је пошао на посао није вратио. Сећамо се да је 17. јула нападнут град Ораховац, и да је заузет Дом здравља, заробљени лекар, техничар и бабице. И данас сам осетио мирис жита као тог 18. јула када смо чули да је страдало Ретимље, Оптеруша, страдали наши Срби на послу, путу, у својим кућама”, казао је Маврић.
Председник Привременог органа општине Ораховац Александар Мицић је казао да су се сабрали како би се поклонили сенима мученички пострадалих Срба који су својом крвљу запечатили своје сведочење вере, идентитета и припадности.
„Овде смо да тихо, молитвено и достојанствено кажемо нисмо вас заборавили, нити ћемо. Имена људи уклесана су у камен, али и наша срца. Они нису бројеви у извештајима, нити сенке прошлости, они су наши и остали су са нама. Њихови гробови су наша света места, њихова жртва наш путоказ”, казао је Мицић.
