Тачно 57 гласова „За“, ниједан више, ниједан мање. Пето заседање за редом с циљем одабира председника косовске скупштине обележило је неуспешно гласање. Самоопредељење не одустаје од кандидатуре Аљбуљене Хаџију, а највеће опозиционе странке се одлучно противе, док се обе стране узајамно оптужују за бокирање институција.
„Није изгласан кандидат предложен од стране покрета Самоопредељење, настављамо за 48 сати“ – још једном је данас поручио посланицима најстарији међу њима и председавајући конститутивне седнице, Авни Дехари.
Исто као и током претходних покушаја, Аљбуљена Хаџију је добила подршку 57 посланика. Данас је нешто мање било против – 41 посланик, док су три посланика била уздржана. За избор председника Скупштине потребна је проста већина од најмање 61 гласа.
Уочи седнице већ је могло да се наслути да ни данас неће доћи до конституисања скупштине.
Посланици Самоопредељења саопштили су да не одустају од кандидатуре Хаџију, а опозиција да је неће подржати.
Међу онима који су то најавили је Тиме Кадријај, из ААК – странке која је у више наврата јавно позивала Самоопредељење да промени кандидата, предлажући чак два имена за председника Скупштине.
Чак је и председник ПДК, Мемљи Краснићи, данас казао да би промена кандидата могла бити решење за застој у косовској скупштини. Међутим, доскорашња власт одбија да да испуни захтеве опозиције.
„Самоопредељење испунило своју уставну обавезу“/“Самоопредељење блокира скупштину“
Виђење тренутне ситуације из угла Самоопредељења данас је, након неуспешног гласања, представио Хекуран Мурати, посланик ове странке.
Тврди да је Самоопредељење испунило своју уставну обавезу предлагањем кандидата за председницу скупштине и да једино што може да учини је да гласа „За“.
Чак каже да неслагање и застој у Скупштини нису одговорност посланика ове странке, већ оних који гласају против одабира председника Скупштине.
Са овим се, међутим, не слаже Тиме Кадријај из ААК. Након седнице је оптужила Самоопредељење да свесно блокира институције.
Каже да ново неуспело гласање показује да ова странка „нема намеру да деблокира Скупштину“.
„Да је било кретања, можда би могао да обезбеди барем један глас, али се види да се резултат понавља и мислим да то раде намерно. Видевши да Хаџију нема гласове, они то понављају, иако су странке рекле да ако постоје други предлози, о њима се може гласати“, рекла је, преноси Коха.
Краснићи: Блокада се врши јер Курти не може да постане премијер, па жртвује Хаџију
Лидер Демократске партије Косова, Мемљи Краснићи, изнео је исте оптужбе на рачун Самоопредељења.
Уједно тврди да ова странка блокира конституисање Скупштине због Куртија, тј. јер нема довољно гласова како би постао премијер.
„Блокада се овде више врши за Аљбина Куртија него за Аљбуљену Хаџију, јер Аљбин Курти не може да постане премијер. Не желећи да дође до блокаде око његовог именовања, жртвује се Аљбуљена Хаџију. Али, на овај начин, блокира се и држава и грађани, остављајући нас без легитимних институција“.
Он је поновио да је неопходно да Самоопредељење промени име кандидата, али и додао да Косово „није талац једне особе, ко год она била“.
Краснићи је уједно казао да је много боље изаћи на изборе, уколико се ова блокада настави, преноси Коха.
Бајрами: Грађани нису гласали 9. фебруара да би се поново ишло на изборе
Могућност одржавања нових избора, осим ПДК, ових дана помињали су и посланици Самоопредељења, и то такође као последњу могућност за решавање институционалне кризе.
Са друге стране, посланица Демократског савеза Косова, Хикмете Бајрам, данас поручује да грађани Косова нису гласали 9. фебруара како би се поново организовали избори.
„Грађани земље нису гласали на изборима 9. фебруара да би земља поново била послата на изборе. Није наша одговорност да деблокирамо ситуацију, већ њихова (Самоопредељења). Не постоји политичка снага која намеће гласање посланика у Скупштини Републике Косово“, рекла је она.
Додала је да су избори одржани у фебруару показали да грађани никоме нису дали апсолутну већину да формира институције као јединствена странка.
„Самоопредељење инсистира на преузимању свих институција, свих позиција без већине, а тако нешто не сме да се деси. То је њихов сопствени неуспех ако нису оставили простор за сарадњу са било којом другом политичком странком, а то је због њиховог кршења закона, Устава и њиховог веома арогантног понашања“, рекла је она.
Краснићи: Нисмо заинтересовани за коалицију у којој је Српска листа
Са друге стране, посланик Ељберт Краснићи, иначе министар локалне самоуправе у претходној влади Аљбина Куртија, рекао је да мултиетничка група у Скупштини не жели да буде део владине коалиције која би укључивала и Српску листу, преноси Коха.
„Циљ је био и може бити да они желе да буду део тога својим гласом како би се створио утисак да постоји коалиција. Јасно је да ни Самоопредељење, ни ми као мултиетничка група нисмо заинтересовани да будемо у било каквој коалицији где је Српска листа, јер је то листа коју предводи Радоичић, овде, тада, сада и сутра“, рекао је он.
Са друге стране, Српска листа је још раније одбацила спекулације о могућој подршци Самоопредељењу.
Имајући у виду изјаве које долазе од стране Куртијевих најближих сарадника желимо да јавно укажемо да је најављена наводна подршка посланика Српске листе чиста неистина. Можда је то њихова жеља, инсинуација или нешто треће, али јасно и јавно понављамо да је то неистина“, навели су.
Пропале седнице
Више од месец дана након потврђивања коначних изборних резултата, односно 12 дана од прве конститутивне седнице, косовска скупштина је и даље без председника и потпредседника, а Косово без нове владе.
Прва седница, односно покушај конституисања деветог сазива косовске скупштине, уследио је 15. априла, а са данашњим даном, прекидана је седам пута и одлагања за 48 сати. Укупан учинак свих ових заседања јесте једино верификација мандата и полагање заклетве посланика, и то тек на трећој седници одржаној 19. априла.
У прва два наврата изостало је полагање заклетве због неизгласавања извештаја о верификацији мандата, а потом је уследила серија неуспешних покушаја избора Аљбуљене Хаџију за председницу Скупштине. На свим овим седницама Хаџију је добијала 57 гласова, односно фалила су четири за просту већину и именовање.
Посланици су, у складу с правилима, обавезни да се састају на свака 48 сата док се процес не оконча, а како пропис о раду скупштине каже, нема ограничење о броју оваквих сендица, све док се оне одржавају у року од 48 сати.
Међутим, постоји рок од месец дана да се одабере председник Скупштине и то од дана верификације мандата. Уколико до тога не дође, следи расписивање избора.
На избору Аљбуљене Хаџију за председницу Скупштине инсистира Самоопредељење, а на супротној страни су ПДК, ЛДК и ААК.
Доскорашња власт тражи од доскорашње опозиције да гласа за Хаџију, док им они поручују да је на странци која је победила на изборима да обезбеди већину.
С друге стране, Рамуш Харадинај потврдио је да је окончао сарадњу са досадашњим коалиционим партнером – Нисмом, Фатмира Љимаја.
Харадинај тврди да је Љимај у сталној комуникацији са Куртијем и оцењује његов политички став као погрешан, иако наводи да „није било потребе за разилажењем“. Поручио је да би евентуални савез са Аљбином Куртијем значио да делује као „продужена рука Србије“.
Претходно је Рамуш Харадинај, 17. априла саопштио да се Адем Хоџа из Уједињене Горанске партије, чије се име повезивало са Српском листом такође, придружио Харадинајевој ААК. и Дуда Баље из Социјалдемократске Уније је такође раније саопштила да остаје у опозицији, да њен глас „није пресудан“ за избор председника скупштине и да не очекује промену ситуације. Незванично, постоје спекулације да је она своју подршку условила повратним захтевом.
Са друге стране, Љимај и његова два посланика су на свим седницама до сада били уздржани током гласања.
Након седнице одржане у петак, косовско председништво је саопштило да је Вјоса Османи спремна за консултације са странкама око конституисања скупштине.
Баш тог дана је Косовски демократски институт затражио од Османи да преузме иницијативу, јер је, како су навели „Скупштина упала у апсурдан циклус без решења“.
Неуспех конституисања скупштине све чешће повлачи најаве о могућности одржавања нових избора. Управо то су као последњу опцију за излазак из институционалног ћорсокака, у петак поменули посланици Самоопредељења, али све чешће то чини и ПДК – друга странка по учинку на изборима.
Међутим, да би се изашло на ванредне изборе, потребно је да се претходно конституише Скупштина, а потом и распусти. За распуштање је потребно 2/3 гласова свих посланика.
