Косово се налази на новом геополитичком раскршћу које је, према оцени директора КИПРЕД-а Љуљзима (Лулзим) Пеција, једнако значајно као и избор прозападног курса након Хладног рата, али овог пута кључна тема није идеологија – већ енергија.
„Косово је на највећем геополитичком раскршћу још од краја Хладног рата. Тада је косовска политика изабрала Запад и прави пут“, наводи Пеци.
Он оцењује да је данашњи изазов везан за енергетску безбедност и позиционирање у оквиру америчких инфраструктурних пројеката у региону.
„Данас се Косово суочава са другим раскршћем, које није идеолошко, већ питање енергетске безбедности, која обликује геополитику, укључујући и Балкан“, поручује он.
Пеци тврди да би одбијање укључивања у америчку гасну инфраструктуру имало дугорочне последице по стратешку позицију Косова.
„Највећа катастрофа у свему овоме јесте то што смо сами створили ову дилему, одбијајући да постанемо део америчке гасне инфраструктуре у региону“, наводи он.
Према његовим речима, последице такве одлуке биле би далекосежне по међународни положај Косова и односе са САД.
„Одбијање америчког гаса имаће озбиљне последице које се могу упоредити са оним што би се догодило да је Косово 1989. изабрало погрешан пут“, оцењује Пеци.
Он упозорава да би изолација у енергетском смислу значила и слабљење укупне политичко-безбедносне позиције.
„Данас је избор једноставан: или сте део америчког пројекта, или остајете изолована држава, принуђена да се суочи са озбиљном геополитичком предношћу Србије“, наводи он.
Пеци иде и корак даље, оцењујући да би такав развој догађаја могао имати последице и по евроатлантске интеграције.
„Тиме Косово такође завршава своје снове о чланству у НАТО-у, као и могућност изградње снажних односа са Вашингтоном у области безбедности и одбране“, каже он.
На крају, упозорио је и да тишина политичких и грађанских актера није опција у тренутним околностима.
„Једноставно не могу да верујем докле смо дошли! У овој ситуацији, политичка и грађанска тишина није решење“, поручује директор КИПРЕД-а.
Пратипати: ЛНГ и америчко партнерство кључ за енергетску безбедност Косова
Пеци се иначе огласио након јучерашњег ауторског текста отправнице послова Амбасаде Сједињених Америчких Држава на Косову, Ану Пратипати, у ком је поручила да Косово мора хитно да се окрене развоју енергетског партнерства са Сједињеним Америчким Државама, посебно кроз пројекте течног природног гаса (ЛНГ).
Како је навела, Косово се суочава са растућом потражњом за енергијом и све већом зависношћу од увоза, при чему је у последње четири године потрошено 735 милиона евра на увоз електричне енергије из суседних земаља, уз снажан раст трошкова.
Пратипати истиче да би ЛНГ диверсификовао снабдевање енергијом, повећао енергетску сигурност и смањио изложеност ценовним шоковима, уз напомену да су регионални гасни пројекти већ у развоју, укључујући Вертикални гасни коридор и ЛНГ терминале у Грчкој и Хрватској.
У тексту се поручује да је „прозор за прикључење овим пројектима ограничен“ и да одлагање одлука може довести до тога да америчке ЛНГ залихе буду преусмерене ка другим тржиштима, док Косово ризикује да остане без приступа овом извору енергије.
Закључно, Пратипати позива Косово да убрза развој инфраструктуре и дугорочно партнерство са САД, уз оцену да је енергетска безбедност директно повезана са националном безбедношћу и економском стабилношћу.
Америчка привредна комора: Влада Косова да пређе са планова на конкретне кораке за ЛНГ
Након ауторског текста Пратипати, у чијем центру се управо налазила гасификација, огласила се данас и Америчка привредна комора на Косову.
Америчка привредна комора на Косову позвала је нову косовску владу да питање америчког течног природног гаса (ЛНГ) са планова пређе на конкретне кораке, оцењујући да је развој гасне инфраструктуре стратешки национални приоритет. У документу о енергетској безбедности наводи се да Косово тренутно нема потребну инфраструктуру ни довољно развијен регулаторни оквир за директно коришћење ЛНГ-а.
Према оцени Коморе, проблем није у доступности гаса у региону, већ у унутрашњој спремности Косова. Као кључни предуслови истичу се изградња гасних интерконекција са регионалним коридорима, пре свега преко Грчке и Северне Македоније, као и усклађивање законодавства са енергетским правилима Европске уније.
У документу се наглашава да би постојећа траса историјског гасовода Митровица–Приштина–Урошевац–Скопље могла да убрза изградњу будуће инфраструктуре и смањи трошкове пројекта. Истовремено, Комора тражи измене фискалних и регулаторних правила која, како наводи, тренутно отежавају развој ЛНГ сектора.
Америчка привредна комора поручује да је, услед зависности од увоза енергије, застарелих термоелектрана на лигнит и предстојећих ремонта енергетских капацитета, диверзификација извора снабдевања постала хитна, те да амерички ЛНГ представља и енергетски и стратешки интерес за Косово.
Ховенијер: ЛНГ и покушај партнерства са САД
И бивши амерички амбасадор на Косову, Џефри Ховенијер, оценио је да је администрација председника Доналда Трампа у приступу међународним партнерима „трансакциона“, истичући да спремност на договор одређује ниво америчког ангажмана.
Он је поручио да би, уколико Косово не одговори на понуду администрације Доналда Трампа у вези са ЛНГ-јем, САД могле додатно изгубити интересовање за Косово, укључујући и ангажман у дијалогу и енергетском партнерству.
Ховенијер је нагласио да свака одлука у правцу сарадње и енергетског партнерства са САД јача позицију Косова као партнера, док потези у супротном смеру, како је рекао, могу усмерити потенцијал сарадње ка другим актерима.
Енергетско тржиште Западног Балкана, било је једна од централних тема и на Самиту ЕУ за Западни Балкан, одржаном данас у Тивту.
Промена америчке политике и енергетски заокрет
Нови стратешки документ Стејт департмента редефинише приступ САД Западном Балкану, са фокусом на стабилност, безбедност и енергетику, уз поруку да је ера „изградње држава“ прошла и да се нагласак ставља на пројекте који доносе директне стратешке користи.
У документу се посебно наглашава јачање енергетских веза и инфраструктуре, укључујући гасне интерконекције и диверсификацију снабдевања, као и смањење зависности од руских енергената.
У том оквиру помињу се и пројекти унапређења енергетског сектора на Косову, укључујући модернизацију постојећих термоелектрана на угаљ и потенцијалне пројекте гасификације.
Случај „Косова е Ре“: од енергетског пројекта до арбитраже и одштете
Енергетски сектор Косова већ је раније био суочен са великим преокретима, посебно у случају пројекта „Косова е Ре“, планиране термоелектране на угаљ (лигнит) снаге око 500 МW, чија је вредност процењивана на око 1,3 милијарде евра.
У пројекат је била укључена британско-америчка компанија „Цонтоур Глобал“, а планирано је да нова електрана замени старе капацитете Косово А и Косово Б.
Након политичких промена 2020. године, то јест, доласка Самоопредељења на власт, инвеститор се повукао из пројекта, а реализација је обустављена. Недостатак финансирања и политичке подршке довели су до потпуног застоја.
Компанија је потом покренула међународну арбитражу против Косова, а арбитражни суд је 2023. године пресудио у корист инвеститора.
Као резултат тога, косовска влада је 2024. године издвојила више од 21 милион евра за исплату одштете компанији „Цонтоур Глобал“.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
