Директор Косовског института за истраживање и развој политике (КИПРЕД) Љуљзим (Лулзим) Пеци оценио је да укидање казнених мера Европске уније према Косову, као и одредбе које се тичу Косова и Балкана у америчком Закону о ауторизацији националне одбране (НДАА), не представљају политичку победу власти у Приштини, већ да се ради о погрешним тумачењима и манипулацији јавности.
„Радујем се укидању казнених мера ЕУ према Косову и приступу Сједињених Америчких Држава Балкану и Косову, онако како је то дефинисано у Закону о ауторизацији националне одбране (НДАА) САД“, навео је Пеци.
Према његовим речима, ови помаци отварају одређени простор за деловање будуће владе, коју, како је рекао, „би било пожељно дочекати након избора 28. децембра“.
Ипак, упозорио је да наставак досадашње политике може имати озбиљне последице. „Ако се настави са досадашњим приступом, Косово ризикује да осцилује између стагнације и санкционисања“, поручио је Пеци.
Он сматра да је погрешно актуелна дешавања представљати као победу. „Називати ове догађаје победом је у најмању руку погрешно тумачење, а још више манипулација“, рекао је.
Пеци је оценио да је увођење мера ЕУ било „стратешки губитак“, док њихово укидање не види као дипломатски успех. „Укидање мера не представља дипломатски успех, већ само управљање штетом која је изазвана аматеризмом Владе Косова у вођењу односа са кључним партнерима“, нагласио је.
Говорећи о америчком НДАА, Пеци је поручио да се тај закон не може приписивати било каквом дипломатском ангажману Приштине. „Закон о ауторизацији националне одбране САД не може и не треба да се представља као резултат неког дипломатског ангажмана Косова“, рекао је.
Према његовим речима, овај закон одражава дугорочне безбедносне интересе САД. „Укључивање Косова и Балкана у овај контекст последица је евроатлантске безбедносне архитектуре, а не заслуга дневне политике у Приштини. У том процесу не само Косово, већ све земље Балкана су посматрачи, од којих се очекује да испуне своје обавезе“, навео је Пеци.
Као посебно озбиљан проблем, Пеци је издвојио прекид Стратешког дијалога са Вашингтоном. „Стварни губитак за Косово је и прекид Стратешког дијалога са Вашингтоном, што представља алармни сигнал за сваку озбиљну државу“, оценио је.
На крају, поручио је да се међународна партнерства не одржавају политичком реториком. „Савези се не чувају слоганима, већ координацијом, предвидивошћу и поузданошћу“, рекао је Пеци, додајући да „трошкове неодговорних политика на крају плаћа народ, док политичари који су их произвели могу и даље да уживају власт, наравно, уз фразе које лепо звуче“.
Санкције Косову и укидање дела истих
У среду, 17. децембра, ЕУ је укинула део мера уведених Косову у мају 2023. Према наводима Кохе, брзина и начин укидања преосталих санкција сада зависе од Европске комисије.
Како се наводи, санкције неће бити укинуте у целости, већ постепено. Такође, Европска комисија није прецизирала када и које санкције ће бити укинуте.
Више посланика Европског парламента, предвођених сталним известиоцем за Косово Рихом Терасом, упутило је потом јуче писмо председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и комесарки за проширење Марти Кос, захтевајући хитно и потпуно укидање свих казнених мера које је Европска унија увела Косову 2023. године.
Како је Терас навео у објави на друштвеној мрежи X, казнене мере ЕУ према Косову не погађају политичке актере, већ имају директне последице по цивилно друштво, мала и средња предузећа, те образовни и енергетски сектор.
„Све мере морају бити одмах укинуте“, поручио је Терас, уз фотографију писма упућеном фон дер Лајен и Кос.
У писму које су потписали посланици Европског парламента наводи се да су мере од самог почетка биле „неправедне, несразмерне и контрапродуктивне“, те да Европска унија њима није постигла никакав конкретан политички циљ. Уместо тога, како се истиче, дошло је до „озбиљног пада поверења грађана Косова у Европску унију“ због чега, тврде посланици, укидање само 50% мера „није довољно“.
Подсетимо, након сукоба у општини Звечан, између КФОР-а и Срба, маја 2023. године, који су протестовали због насилног уласка албанских градоначелника уз Специјалне јединице у зграде општина, чему се противила Европска унија, Косову су уведене казнене мере.
За нову кризу око општина готово једногласно одговорност је ЕУ али и Америка видела у Приштини, оптужујући их за једнострану акцију упада градоначелника упркос њиховим позивима да се оне наслино не заузимају. Казнене мере су пре свега укључивале привремену суспензију радних група за Споразум о стабилизацији и придруживању, непозивање Косова на састанке на високом нивоу и суспензију билатералних посета.
Такође, суспендовано је и програмирање фондова за Косово, који су били предвиђени да се доставе кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан и ИПА 2024 (Инструменти за претприступну помоћ). Иако су уведене, мере су се, ипак, у више примера селективно примењивале.
Од Приштине се тада тражило да хитно повуче своје потезе како би се ситуација смирила.
ЕУ је тражила да Приштина повуче специјалне јединице из општинских зграда, а један од захтева био је и да се омогуће избори на Северу на којима би Срби повратили локалну власт.
Договор са Европском унијом о потезима који би довели до деескалације ситуације постигнут је у Братислави 10. јула исте године, на састанку који је потпредседник Владе Бесник Бисљими одржао са тадашњим изаслаником ЕУ Мирославом Лајчаком.
Специјалне јединице постепено су повучене из ове зграде, али су ове јединице остале и утврдиле се на више локација на северу.
Приштина од првог дана сматра да су мере неправедне, нарочито јер су услове које је тада Европска унија дала, у међувремену у већем делу испунили. На потоњем су нарочито инститирали након пропалог референдума у априлу прошле године за смене градоначелника, који су, иако су га петицијом измамили, Срби и Српска листа бојкотовали.
Петог децембра 2025. године, Срби и Српска листа званично су преузели власт у ове четири општине, победивши на изборима одржаним 12. октобра.
НДАА 2026: Америчка подршка евроатлантским аспирацијама Косова
Амерички Национални закон о ауторизацији одбране (НДАА) за фискалну 2026. годину, усвојен у децембру 2025, укључује одредбе познате као „Закон о демократији и просперитету Западног Балкана“, којима се изражава подршка евроатлантским аспирацијама земаља региона, укључујући Косово, уз нагласак на стабилност и просперитет.
Кључне одредбе које се односе на Косово
Подршка аспирацијама за чланство у НАТО и ЕУ: Закон позива Сједињене Америчке Државе да подрже приступање оних земаља Западног Балкана које још нису чланице Европске уније и НАТО-а, „за земље које то желе и за које су испуњени услови и које добију подршку свих савезника“.
Такође се наводи да САД треба да наставе да подржавају аспирације за чланство у ЕУ Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније, Црне Горе и Србије, кроз испуњавање приступних захтева.
Економски развој и отпорност: НДАА предвиђа израду и спровођење стратегија САД за јачање економског развоја, отпорности и демократских институција у Западном Балкану, укључујући Косово.
Акценат је на подршци приватном сектору и малим и средњим предузећима, развоју чисте и диверсификоване енергије, јачању сајбер безбедности, као и програмима усмереним на оснаживање жена и младих. Закон посебно указује на потребу смањења зависности региона од руских извора фосилних горива и природног гаса.
Нормализација односа са Београдом: Закон наводи Споразум о путу ка нормализацији односа, који су Косово и Србија постигли 27. фебруара 2023. године уз посредовање ЕУ, као позитиван корак, и позива обе стране на даљи напредак у његовој примени.
Истовремено, истиче се да „Сједињене Државе неће подржавати никакву политику која заговара размену територија, поделу или друге облике прецртавања граница дуж етничких линија на Западном Балкану“.
