Љуљзим Пеци из Косовског института за истраживање и развој политика сматра да би први кораци нове косовске владе требало да буду слање нацрта статута Заједнице општина са српском већином на разматрање Уставном суду и регулисање статуса СПЦ – питања која су унутрашња, али са директним утицајем на међународне односе, преноси Радио Слободна Европа.
Нако формирања нове Владе Косова, поједини посматрачи сматрају да би дијалог са Србијом требало да буде главни приоритет Куртијеве спољне агенде, јер од тога зависи отварање Косова и његов напредак ка европским интеграцијама, пише РСЕ.
Предавач и истраживач на Универзитету Агдер у Норвешкој Абит Хоџа каже да суверенитет не значи само способност одржавања граница, већ и способност доношења одлука у најбољем интересу земље. Према његовим речима, дијалог не треба посматрати као процес који фаворизује Србију, већ као стратешко средство за јачање међународног положаја Косова.
„Једнострана примена споразума би поставила Косово у повољан положај, како у односу са ЕУ, тако и са Србијом. Косово је, до сада, следило оно што је Србија урадила – неспровођење споразума“, рекао је Хоџа.
Косово и Србија нису одржале састанак на високом нивоу од септембра 2023. године.
Љуљзим Пеци из Косовског института за истраживање и развој политика, каже да спровођење обавеза Косова у дијалогу није ствар Србије, већ стицања поверења међународне заједнице. Само на тај начин, каже он, Косово може да отвори пут ка чланству у Савету Европе, а затим и ка кандидатури за ЕУ – питања о којима одлучују саме земље ЕУ, а не Београд.
„Требало би да знамо да са Србијом искуство показује да можете постићи споразуме и почети да их примењујете, али не треба очекивати да ће спровести све тачке како је договорено, јер Србија има стил преговарања Русије у вези са Косовом. Дакле, мислите да сте постигли споразум и одједном се нађете усред океана“, каже Пеци.
Подвлачи да би, у том контексту, први кораци требало да буду слање нацрта статута Заједнице општина са српском већином на разматрање Уставном суду Косова и регулисање статуса СПЦ – питања која су унутрашња, али са директним утицајем на међународне односе, према његовим речима.
„Косово сада мора да избегава предузимање акција иза леђа својих савезника, посебно по питањима на северу и код српске заједнице. Обнављање поверења са Западом ће потрајати, јер ће његов став након губитка поверења у косовску владу бити стављен на пробу у наредним месецима“, рекао је Пеци.
Трансатлантски односи су на ниској тачки, затегнути низом питања – од неизвесности око подршке Украјини и ситуације у Гази, до америчких интереса на Гренланду.
Стога, Курт Басунер из Савета за политику демократизације у Берлину, предлаже да Косово пажљиво управља својим односима са САД и ојача своју позицију у Европи, тежећи признању од пет земаља које га још нису признале и представљајући се као предност уједињеније и стабилније ЕУ.
„Косово треба да види своје дугорочне интересе, у смислу гарантовања своје независности и своје способности да буде демократска и самоуправна држава. А сада. рекао бих да је то вероватније кроз Европу – иако је болно признати – него кроз Сједињене Државе, под садашњом управом“, каже Басунер.
Додаје да Косово мора бити отворено за нове партнере који могу ојачати његову независност и безбедност, али увек одржавајући компатибилност са европским тежњама.
Хоџа, с друге стране, инсистира да Косово буде проактивније са САД, покрећући питања у свом интересу.
„Косово не би требало да одбацује ставове који долазе из Беле куће у интересу Косова. Требало би да гледа даље. Имали смо низ интервенција америчког Стејт департмента током последњег мандата, које су категорички одбачене и изазвале су поделу између две земље“, каже Хоџа.
И док политичари расправљају о стратегији и међународним односима, приоритетима и одлукама, обични грађани се баве својим животима са потпуно другачијим бригама: од пензија и здравственог осигурања до свакодневних услуга које утичу на њихове џепове. Они желе да се политике нове Куртијеве владе претворе у конкретна побољшања, али нада је, нажалост, тања од жеље.
