Генерал и командант славне Војске Републике Српске, Ратко Младић, умро је у хашком казамату. У бесудном трибуналу и његовој Проклетој авлији био је мрцварен, и физички и ментално, петнаест година.
Генерал Младић носио је на својим леђима и војни и поствојни (далеко од мирнодопског) терет. Онај први био му је много лакши од другог. Ако је рат завршио као победник, послератно време му је наменило доживотно губилиште – најпре скривање у сопственој држави, а потом монтирани судски процес у туђини и, коначно, казаматску смрт. Генералов петнаестогодишњи боравак у мрачном Хагу састојао се од сијасета подметања, уцена и смутњи у режији планетарних кадија (дакле и тужилаца и судија), тајних служби и јавних глобалистичких лумпен-политичара, медијских кућа по узору на си-ен-ен-овштину и свега што је изазвало болесно дејство једне светске лажи: да су Срби криви за рат у Босни и Херцеговини, да тај рат има и карактеристике геноцида и да је његов симбол Ратко Младић. Створен је сурогат-мит о геноциду у Сребреници и преобликован у норму казнене политике (вербалног деликта) да би се тим квази-моралним и квази-правним насиљем заувек поништила пресудна улога НАТО држава у разарању Југославије.
Вечно почивајући у својој земљи, генерал Младић ће остати узор српског војника који је у одсудном часу спреман да плати сваку цену у одбрани свога народа и државе. Глобална лаж о њему, као производ глобалне медијске манипулације, може бити утицајна онолико колико и зло време које ју је створило, али и тада ће остати оно што је увек била – велика лаж.
Вјечнаја памјат генералу Ратку Младићу!
У Београду, На Велику Госпојину 2026.
