БАЊАЛУКА, БЕОГРАД – Ако напустимо Косово и Метохију, можемо само да се питамо шта је следеће. Да ли је то Република Српска, Ниш, стара Рашка или је то Војводина? То нас доводи до закључка да се Република Српска брани на Косову и Метохији као што се Косово и Метохија бране у Републици Српској. Као што нису 1995. године неки хтели да схвате да се Београд и Приштина бране у Книну.
Тим ријечима је за “Глас” предсједник Покрета за одбрану Косова и Метохије у Републици Србији Милош Ковић најавио новоосновано удружење грађана, под истим тим називом, са сједиштем у Републици Српској које ће сутра званично бити представљено јавности.
Оснивање
Покрет за одбрану Косова и Метохије је основан 14. јуна 2020. у манастиру Сланци код Београда на иницијативу игумана Андреја са задатком заштите те јужне српске покрајине и права српског живља на тој територији.
– Полазимо од тога да смо једно. Да је српски народ један и недељив и да Косово и Метохија не припадају више нама у Београду него вама који живите у Бањалуци. Осим ако нисмо решили да до краја се држимо титоистичких и авнојевских подела које су нам на силу наметнуте – истакао је Ковић који је историчар и универзитетски професор.
То, подвукао је, не значи да на било који начин оспоравају правни поредак држава које су настале на рушевинама Југославије.
– Дужни смо да поштујемо државе у суседству, али нико не може да оспори да смо једно, без обзира у којим државама живимо. Не само Српска и Србија, него и Црна Гора и Хрватска и сви Срби широм света. Косово и Метохија су заједничко питање, суштинско питање идентитета српског народа, јер на Косову и Метохији Срби су потврдили светосавски завет и он је добио форму косовског завета, као опредељења за небеско царство да се вера не мења за вечеру – поручио је Ковић.
Има, каже, много оних који су напустили завјет.
– Како наш народ каже – широко им поље, али ми смо ту да бисмо бранили Косово и Метохију. То је морално питање одбране наших сународника на Косову и Метохији који данас живе у гетима и одбрани наших највећих светиња какве су Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка, Газиместан – навео је.
Историчари, наставио је, веома добро знају да се ту ради и о одбрани српских земаља од даљег распарчавања.
– Док год се у Београду не схвати да се Београд и Србија бране у Републици Српској и Бањалуци те док год у Бањалуци не схвате да се Бањалука брани у Приштини за нас неће бити бољитка и напретка. О овим питањима брину институције, а ми смо ту да, као јавне личности, заступамо ставове у јавности и храбримо је да истраје у уверењу да су Косово и Метохија српски били и остали. Ту смо да храбримо и органе наших држава да истрају у одбрани Косова и Метохије. Никакво одустајање не долази у обзир. Ни разграничење или подела. Наша активност се заснива на Резолуцији Савета безбедности УН 1244, на Уставу Републике Србије те међународном и националном праву по којима је Косово и Метохија интегрални део Републике Србије коме, наравно, припада суштинска аутономија – закључио је Ковић.
На челу протојереј-ставрофор Дарко Ђого
Покрет у Српској ће водити декан Православног богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Дарко Ђого, али до закључења овог броја “Гласа” нисмо успјели да ступимо у контакт с њим.
Уз Ковића и Ђогу би, према најави, на данашњем представљају Покрета за одбрану Косова и Метохије, требало да говоре професор Слободан Самарџић, као члан Предсједништва Покрета у Републици Србији те професор из Источног Сарајева Ђорђе Мариловић у својству члана Скупштине Покрета у Републици Српској.
Мариловић је за “Глас” изјавио да је циљ дјеловање на идентитетском језгру и да је то важно за Републику Српску због односа са Србијом те за грађане како би разумјели сународнике у јужној српској покрајини.
– Покрет ће се бавити и пружањем различитих видова подршке у складу са актима и прописима који су на снази те организовати различите активности унутар Републике Српске. Проширујемо идеју Покрета из Србије, у складу са важећим прописима у Српској и БиХ. Основни задатак је да нашег просјечног грађанина упознамо са дешавањима на Косову и Метохији и начинима да подржи наш тамошњи живаљ, сународнике који животима свједоче шта је то косовски завјет, а ми из Српске, имајући своје искуство из геноцида у Другом свјетском рату и у 20. вијеку над Србима и Одбрамбено-отаџбински рат, можемо да их понајближе разумијемо. Питање је да ли ико може да их у потпуности разумије – закључио је Мариловић.
Оснивачи
Милош Ковић је, говорећи о Покрету, подсјетио да је међи оснивачима и блаженопочивши владика Атанасије Јевтић и читав низ универзитетских професора и академика.
На тој листи су, између осталих, Матија Бећковић, Данило Баста, Часлав Оцић, Милосав Тешић, Слободан Антонић, те Часлав Копривица, Митра Рељић, Слободан Самарџић, Јован Душанић, Слободан Владушић, Срђан Шљукић, Александар Ћорац, Валентина Питулић.
