Међутим, жалбу на ову одлуку највећа странка, Самоопредељење, упутила је Уставном суду, сматрајући да је председница Вјоса Османи поступила противуставно јер, како истичу, процес избора председника није био исцрпљен.
“Одлука председнице да распусти Скупштину за мене је била изненађење, јер је противуставна, донета на брзину и наравно да ћу је као такву оспорити и у својству председнице Скупштине. Знате да Устав Републике Косова предвиђа околности под којима се Скупштина Републике Косова може распустити. Стога у овом случају не постоји ниједна околност која даје право председници да, пре истека рока од 60 дана и пре него што избор председника државе буде неуспешан, распусти Скупштину Републике Косова”, каже Аљбуљена Хаџиу, председница Скупштине.
У међувремену, Уставни суд је прогласио привремену меру којом се обустављају све одлуке и радње у вези са декретом председнице Османи о распуштању Скупштине Косова, док се не одлучи о његовој уставности.
Расправа која се води међу правницима, познаваоцима уставних и политичких прилика односи се на то да ли је Османи имала право да распусти Скупштину или су посланици имали рок од 60 дана за избор председника, почевши од 5. марта.
Нови избори неизбежни?
„Главна битка је између два члана, члана 80 и члана 82 – дакле да ли Косово аутоматски иде на изборе у тренутку када парламент не успе да изабере председника, или је потребан шестомесечни период. Председница Османи тврди да се на изборе иде одмах. Тако да је велико разочарање што поново пролазимо кроз једну апсурдну ситуацију. Косовски политичари нису извукли никакву лекцију из прошле године, блокада се наставља, а главни проблем је што, у ком год сценарију да се заврши, опет мислим да су избори неизбежни јер недостаје чак и минимална воља политичких лидера и политичких партија да сарађују и пронађу консензус“, каже аналитичар Артан Мухаџири.
Османи, која се 2021. године заједно са Самоопредељењем кандидовала за место председника, овог пута није предложила иста странка.
Вишенедељне консултације између странке на власти и опозиције о проналаску прихватљивог кандидата за председника биле су неуспешне, због чега је Самоопредељење предложило двоје кандидата из сопствене партије.
За избор председника Косова у прве две рунде потребно је 80 гласова, док се у трећој рунди председник може изабрати и простом већином од 61 гласа, колико их Самоопредељење има у парламенту.
Међутим, кључни фактор у процесу избора председника, који овог пута није ни започео, јесте постојање кворума од 80 посланика у парламенту, који Самоопредељење не може обезбедити без главних опозиционих странака.
