Обилне падавине које су почетком године захватиле Косово проузроковале су значајну материјалну штету у више општина, међу којима су и Клина, Грачаница, Пећ и Призрен. Најугроженија су била рурална подручја, а погођена су и повратничка села у општини Клина, где су поплављени пољопривредно земљиште, домаћинства и помоћни објекти.
Силвија Рашковић из Дугуњева, представница Канцеларије за заједнице у општини Клина, истиче да су последње кише оставиле озбиљне последице управо у овој општини.
„Од Беркова до Дугуњева, Бистрица се излила, излили су се и Дрим и друге реке, а велики број кућа је био угрожен. На срећу, повратничка заједница није претрпела директну штету на стамбеним објектима, али је пољопривредно земљиште претрпело велике губитке. Посебно су страдали усеви пшенице, због чега ће приноси сигурно бити умањени. У Дугуњеву је вода однела и алтернативни мост, па се сада користе правци преко Грабанице и Петрича“, навела је Рашковић.
Тешка ситуација забележена је и у селу Лепина код Грачанице, где су мештани за Божић доживели, како кажу, оно што нису могли ни да замисле. Живорад и Љубица Ничић сведоче да је вода ушла у кућу током ноћи и уништила готово све.
„Вода се повукла, али је штета остала велика. За Божић се догодило нешто што нисмо могли ни да замислимо. Сви смо се радовали том празнику, бадњаку и припреми наших обичаја, али нисмо успели да прославимо Божић како доликује. Све је уништено, да вам кажем отворено – све. Први спрат куће је потпуно у хаосу, а економско двориште уништено, нема ничега живог. Раније сам једва чекао да устанем ујутру, да попијемо кафу и да обиђемо имање, а сада нема шта да се обилази.“
„Код нас је штета највећа. У селу смо једини који највише страдамо већ при првим већим кишама. Код других комшија вода дође до одређеног нивоа, али овог пута је много људи у селу претрпело велику штету – куће, економска дворишта, усеви, пшеница, као и код нас. Апсолутно све је вода преврнула и уништила. Ниво воде је био изузетно висок. Код нас је вода достигла и до метар и по висине, фалило је још мало до прозора. Ушла је у кућу јер је вода потпуно опколила објекат, а затим је почела да продире и одоздо”, кажу Ничићи.
Најдраматичније сцене забележене су у појединим деловима општине Призрен, где су грађани пријавили велику штету на домаћинствима, пољопривредној механизацији и сточном фонду.
„Има нас седморо у породици и сви смо погођени. Вода је ушла у подрум и приземље, а зимница је потпуно уништена. Нисмо имали времена ништа да спасимо, све се догодило током ноћи“, каже један од мештана погођених поплавама.
Други саговорник из Призрена наводи да је вода у неким домаћинствима достигла и до метар и по висине.
„Кућа је била пуна воде, поплављене су све просторије – дневна соба, спаваће собе, подрум. Оштећени су и трактори и друга механизација, а штета је, слободно могу рећи, катастрофална. Стоку смо успели да спасимо у последњем тренутку“, истиче он.
Из општине Призрен поручују да су узроци поплава вишеструки – од непланске градње до дугогодишњег недостатка основне инфраструктуре.
„Око 90 одсто кућа нема грађевинске дозволе нити адекватну инфраструктуру. Не постоји урбанистички план, канализација нити регулисани токови воде. Према доступним подацима, слична ситуација забележена је и 1979. године, а сада се поновила. Падавине су биле изузетно обилне и вода је достигла чак и главне саобраћајнице, због чега су куће уз пут биле потпуно поплављене“, наводе из општине.
Директор Дирекције за комуналне послове и јавне услуге у Пећи, Агрон Никчи, изјавио је за Радио Пеја да је општина била у приправности током обилних падавина.
„У граду Пећи није било озбиљних проблема, сви отворени канали су били функционални. У појединим селима, попут Луга и Барана, забележени су мањи проблеми због запушених канала, али штета није била велика“, рекао је Никчи, додајући да је до сада поднето десетак захтева за процену штете.
Међутим, заједнички проблем свих општина остаје недостатак фонда за ванредне ситуације.
„Не постоји фонд за хитне интервенције, не само у Призрену, већ ни у другим општинама на Косову. Тражили смо да се општинама обезбеди барем минималан фонд како би могле да помогну грађанима у оваквим ситуацијама, али средства нису одобрена“, наводе надлежни.
Комисије за процену штете настављају обилазак терена, док погођени грађани очекују конкретну помоћ и дугорочна решења како би се сличне ситуације у будућности спречиле.
