Светски је дан детета. Јутро у северном делу Митровице започето је плакатима са фотографијама српске деце жртвама, како се истиче у делу српске јавности, међуетничких инцидената на Косову и нападима косовских безбедносних институција. Уследио је састанак Српске листе са поједином овом децом и њиховим родитељима, а затим и трибина на којој се говорило управо о стању српске деце на Косову, њиховим осноцним правима и безбедности, што је, главна је порука – на Косову угрожено. На трибину су, како је потврђено, позвани представници ЕУ и УН на Косову, који се нису појавили.
„Сви облици насиља, злостављања, злоупотребу и занемаривање деце којима се угрожавају психички, физички, морални интегритет личности једног детета – представљају повреду основних његових права садржаних у конвенцији УН о правима детета, а то је право на живот, опстанак и развој“, речено је на самом почетку трибине која је у подне почела у амфитеатру Факултета Техничких наука у Косовској Митровици.
Трибину у амфитеатру прате челници Српске листе, директори основних и средњих српских школа на Косову, поједини наставници и професори. Ту су и деца.
Свима њима пуштен је и филм посвећен управо деци на Косову, односно, како је речено, на који се начин они третирају и како се поштују њихова права.
У филму су, између осталог, приказане сцене појединих инцидената на Косову, у којима су на било који начин, жртве биле деца српске националности.
А док је филм трајао, студенткиње приштинског Универзитета у рукама су држале плакате, идентичне оним виђеним јутрос широм града.
На трибини су потом говорили запослени у српским школама на Косову, северно и јужно од Ибра, али и мајка двоје деце, како је речено, претучене наводно од стране Косовске полиције прошле године у Житковцу.
Како живе деца у околини Липљана?
Директорка Пољопривредне школе у Липљању, измештене у селу Лепина, Слађана Рашић говорила је на трибини о стању у ком живе деца у том селу, њиховом образовању и основним животним условима.
„Живот те деце мало је тежи него овде. Они путују из различитих места, пролазе и те неке опасне дестинације да би дошла до школе. И то је један од највећих изазова тренутно, како да им обезбедимо сигуран превоз. Деца у Липљању слабо излазе из својих кућа, једино место окупљања им је црква“, поручила је Рашић.
И сама је мајка, додаје, и са другима дели жељу да деци у овом делу Косова обезбеди – нормалне услове за живот, али мишљења је да су:
„Српска деца на Косову дискриминисана“.
Труд да се то поправи, каже, постоји, али је то „све теже и теже“.
„Веома је тешко доћи до школских уџбеника за њих, поготово у Основним школама. Уџбеници које добијамо стигну до Рашке, па се после родитељи сами организују или директори школа да их покупе…“.
Без обзира на све, деца са Косова, казала је, показују одличне резултате.
Страх је постао одредница живота деце на Косову
„Данас је најтеже бити дете на Косову и Метохији, најтеже борити се за елементарна људска права као што је право на живот, на безбедност, сигурност, на образовање“, поручила је на овој трибини директорка Предшколске установе „Наша радост“ у Лепосавићу, Зорица Јовановић.
Разне су потешкоће са којима се деца српске националности данас на Косову суочавају. Ту је и страх.
„Страх као емоција је нешто што је њима део свакодневног живота. Иако нам је он биолошки дат, не смемо занемарити његов интензитет. Све оно што се дешава на терену, омета нашу децу…Сви наши програми, као што су дечје манифестације и слично, наилазе на разне опструкције“.
Директор школе у селу Гојбуља: Довијамо се на разне начине, да деци пружимо боље школовање
Директор школе у селу Гојбуља, Вукашин Митровић, коме је прошле недеље Косовска полиција на прелазу Брњак одузела печате те српске школе, говорио је о ономе што је тог дана доживео.
„Доживео сам стрес и хвала Богу да са мном није било деце. Свака институција мора да има печат, како би оверавала документа. Они су то протумачили као фалсификовање докумената, узели су печате. Сад се води случај, код тужиоца“, казао је Митровић.
И деца у његовој школи ускраћена су за уџбенике. За то, али и остала наставна средства се, потврдио је, наставници и родитељи сналазе сами.
„Довијамо се на разне начине како би деци пружили боље школовање, не знам како ће даље бити“, истакао је даље.
И не само то, додао је, школа у овом малом месту крај Вучитрна, и раније се суочавала са проблемима.
„Сваке године ми имамо нападе на школу. Да ли је то ломљење стакла, исписивање графита на школи. Никола Перић из овог села претрпео је насиље од стране албанске деце. Од тог напада родитељи прате своју децу до школе, а радници школе их потом до куће допрате“.
Јовић: Нагло је пао број ученика, због ситуације слабо долазе ђаци из централне Србије
Да српске школе на Косову раде у отежаним условима, и за запослене и за децу, сматра и педагог у Основној школи „Брако Радичевић“ у Косовској Митровици, Мара Јовић.
„Ми улажемо напоре да целу ситуацију релаксирамо, да деца што мање примете, да њима најпре пружимо оно што им треба“, поручила је она.
Акценат је ставила и на образовање ђака у средњим стручним школама, чије се, због актуелне безбедносне ситуације, учење своди само на учионицу.
„Њима је потребан рад у привреди, рад у пракси. Њима је то онемогућено“, истакла је.
Нагло је пао број ученика, тврди Јовић.
„Ми смо раније имали ђаке из централне Србије који су овде долазили на средње стручно школовање. Због целе ове ситуације, број ученика се смањује. Нагло је пао број, ту је страх и код њих и код њихових родитеља. Жао ми је због тога“.
Школе се труде да безбедност деце буде на првом месту, додала је Јовић.
„Све радимо што је у нашој моћи и у сарадњи са родитељима. Обилазе се учионице, ту су дежурства током часова. Све што је у нашој моћи радимо до прага школе, преко прага већ – ту смо немоћни“.
Јовић је, како је потврдила, мајка једног од четворице младића приведених у септембру од стране Косовске полиције.
„Први осећај када сам чула да је моје дете ухапшено и претучено те ноћи – неверица, туга, бол и немоћ. Нисам могла да верујем. Случајно сам видела један део снимка од те ноћи, а волела бих да га нисам видела“.
Радосављевић: Без обзира на међународну заједницу овде, деца нам нису заштићена
На трибини је говорила и Марија Радосављевић мајка деце из Житковца, која су у јуну прошле године према наводима српског дела јавности и родитеља, нападнута од стране Косовске полиције.
„Тешко је после тога. То су деца која би отишла и на журку, на рођендане, у град, све што је за њих нормално. Нон стоп смо на телефону. Саосећам се са свим родитељима који су имали сличан проблем“.
„Без обзира на међународну заједницу, на припаднике ЕУЛЕX-а, УНМИК-а, на ниједан начин наша деца нису заштићена“, поручила је Радосављевић.
А међународна заједница, односно Квинта, ЕУ и УНМИК, како је потврђено на овој трибини, позвани су данас да њој и присуствују, али се нису појавили.
Након трибине, окупљени у амфитеатру прошетали су центром града, све до дна шеталишта – трга Браће Милић.
Ту се обратила ћерка Марије Радосављевић, Зорана, која је била део инцидента прошле године у Житковцу:
„Само желимо да имамо безбрижно детињство, да имамо мирно одрастање, и да градимо безбедан живот на овим просторима…Нека нас чују, нека нас виде, и дозволе да растемо у миру, слободи, што желимо свој деци овог света“.
Уживо пренос са ове трибине који је емитовао наш портал, можете погледати у посебној вести:
