Православни верници из Сиринићке жупе, предвођени парохом урошевачким, свештеником Трајком Влајковићем, поставили су нови крст на куполу Цркве Светог Илије у Качанику, пренео је РТС.
„Ово је велики дан и за овај храм и за ову цркву у којој се данас налазимо, али и за све нас који смо сведоци да се овде дешава живот и живот ове цркве“, рекао је поводом постављања крста свештеник Влајковић.
То што је крст на цркви замењен новим на дан њеног патрона, Светог пророка Илије, за свештеника и вернике, како кажу, представља велику радост. Крст је дар старешине манастира Зосима, архимандрита Теодосија.
„Овом приликом му се захваљујем, али се захваљујем и мештанима Сиринићке жупе, који су уложили заиста велики труд, вољу и жељу да ово данас буде на свом месту и да овај празник дочекамо у радости и љубави“, рекао је свештеник Влајковић.
Црква у Качанику је након сукоба 1999. године зарасла у коров, а на њој су видљиви и трагови зуба времена.
Прошле године ограђена је порта, а црква је очишћена. У њеној унутрашњости очувана је једино фреска Исуса Христа, на унутрашњој страни куполе.
У цркви у Качанику данас је, другу годину заредом, пререзан славски колач.
Верници окупљени данас у Качанику претходно су присуствовали литургији и резању славског колача у Цркви Светог Илије у селу Некодим код Урошевца. Расељене вернике из тог села, као и из Грлице, Вароши и насеља у Сиринићкој жупи, свештеник Влајковић позвао је да живе у љубави са својим ближњима и комшијама, како Србима тако и Албанцима, али и да не отуђују дедовину.
„Бог воли када узносимо молитву заједно, јер се спасавамо као заједница. Браћо и сестре, немојте да продајете и отуђујете имовину. Немојте да долазе код мене комшије па да ми се хвале како купују за багателу. Немојте. Оставите то неком од својих поколења. Проклетство је продати оно што смо узели у наследство. Прошло је много година од оног злог и лошег дана, али смо се опоравили. Господ је послао сунце. Као што је за време клетве пророка Илије била суша, па је након његове молитве пала киша, тако и Господ: када вам пошаље лоше време, све то прође и пошаље нам добро време. Ја схватам да смо се сви ми помало уплашили. Немојмо да продајемо оно што смо добили. Оставимо то у наследство својим синовима, својим унуцима. Добро је када смо ми нешто добили, али шта ћемо оставити својима? Само грехе“, поручио је свештеник Влајковић.
У Некодиму, Грлици и Вароши до сукоба 1999. године живело је стотинак српских породица. Данас у овим селима нема Срба, као ни у Урошевцу.
