Ако Еди Рама победи на парламентарним изборима 11. маја, постићи ће оно што нико до сада није успео у албанском плурализму. Сада рекордер са три узастопна владајућа мандата, обезбедио би четврти успех, а можда и 16 година на власти, нешто што су постигли само Енвер Хоџа и његов „гвоздени“ премијер Мехмет Шеху.
С друге стране, Саљи Бериша који је већ у 81. години, мимо старости, и мимо одлуке Стејт департмента, који га је прогласио за персону „нон грата“ у САД, зацртао је себи за циљ да по трец́и пут дође на власт.
Бериша, лидер прве антикомунистичке партије у Албанији, Демократске партије, био је председник земље пет година и премијер осам година заредом. Рама га је победио само једном, 2013. године, а после тог пораза Бериша је поднео оставку на чело странке, али је остао посланик и члан Управног Савета.
Какав ће бити резултат 11. маја? Да ли ће Рама поново моћи да има већину у парламенту, пошто је 2021. Социјалистичка партија освојила 74 од 140 посланичких места?
И сам премијер је изјавио да тражи апсолутну већину, чак и ону којом би могао да промени устав. За то би била потребна 93 посланика, односно две трећине у Скупштини, док би апсолутна већина била са 84 посланика, што се десило у првом Рамином мандату.
Социјалисти су овога пута у великој предности у односу на опозицију, јер имају не само законодавну, односно извршну власт, већ и локалну. Рама има већину у 54 од 61 општине у земљи, док демократе имају само седам. На локалним изборима 2023. године изгубиле су и Скадар у коме су биле на власти тридесет година.
Опозиција је забринута да ће социјалисти натерати све чланове државне управе, заједно са породицама, да гласају за њих, а та сумња није без основа. У Албанији се ова појава дешавала скоро на свим изборима, о чему је и ОДХИР писао у својим извештајима.
Међутим, након 12 година на власти, Рама је поприлично исцрпљен, посебно бројним аферама, а многи његови бивши градоначелници, министри и посланици су под истрагом, осуђени или су у бекству. Међу њима су градоначелници Сафет Ђици, Елвис Роши, Ерион Велиај градоначелник Тиране, Фран Туци, Фран Фрокај, Рајмонда Балилај, Лефтер Ала, Фатос Туше или Адем Лала. Исто тако, бивши министри Саимир Тахири, Илир Бећја, Лефтер Кока, као и бивши потпредседник владе Арбен Ахметај.
За предстојеће изборе премијер Албаније направио је раскид са прошлошћу и нова имена ставио на листу кандидата за посланике, посебно на такозваним „затвореним листама“, којима је осигурано место у парламенту.
Еди Рама кампању води под слоганом „Европски пасош”, тврдећи да ће преговоре са ЕУ завршити до 2027. године, а чланство добити у 2030. Према његовим речима, само социјалисти могу да остваре европске интеграције земље. Такође, реформу правосуђа описује као достигнуће владајуће већине у земљи, истичући да данас у Албанији нема недодирљивих и да су истражени и осуђени високи званичници, па чак и социјалисти.
У међувремену, опозиција је одлучила да води кампању указујући на економске проблеме у земљи и корупцију у влади. Бериша је обећао месечну исплату виталног минимума од 200 евра, пензију не мању од 200 евра, минималну плату од 500 евра и просечну плату од 1.200 евра месечно. Рама је првобитно оптужио свог ривала да „лети на летећем тепиху“, али сада даје иста обећања, са минималном платом од 500 евра и просечном платом од преко 1.000 евра.
Политички аналитичар Бледијан Кока, главни и одговорни уредник на Сири ТВ, која у потпуности подржава Беришу и Демократску партију, истиче управо ову стратегију опозиције.
„На овим изборима постоје два различита става политичких ривала. Господин Рама још није говорио о јасном програму шта обећава албанским грађанима током свог четвртог мандата. Он говори углавном о `европском пасошу`, односно чланству Албаније у Европској унији, нечему што не зависи од воље наше владе, већ зависи од воље Европске Уније. Рама је покренуо свакодневну комуникацију са грађанима на Фејсбуку, под називом `Очи у очи`. Премијер ову комуникацију не користи за представљање свог политичког програма, већ као свакодневно медијско присуство и као покушај да се изборна кампања претвори у популистички приступ. То се види у одговорима на питања која му грађани постављају. Пре неколико дана, сам опозициони лидер, господин Саљи Бериша, дао је поруку Демократској странци, тако да људи ангажовани на изборној кампањи 80 одсто свог времена проводе у представљању програма и директној комуникацији са грађанима”, оцењује Кока.
Међутим, Кока каже да нерегуларности и кршења изборног закона могу утицати на исход избора, с обзиром на предности већине.
„Опозиција је своје деловање усмерила на економске изазове са којима се земља суочава и на решења која предлаже, као прилику да повећа темпо економског развоја Албаније, ако дође на власт. Остаје да се види како ће овакав приступ опозиције бити схваћен и протумачен од стране албанских гласача. Морамо сачекати да схватимо да ли су Албанци уморни од ове владајуће већине, и, ако виде опозицију као решење на изборима 11. маја. Морамо рећи да је у Албанији, нажалост, и даље проблем квалитет или регуларност изборног процеса, а посебно када је реч о пребројавању гласова. Ово је изражена и у извештајима Оебса. Оптужбе с тим у вези углавном се односе на владајућу већину, која је оптужена или за куповину гласова или за сарадњу са криминалним елементима у одређеним деловима земље како би извршила притисак на људе и обезбедила више гласова”, рекао је он.
Како је додао, још проблематичније је коришћење државних средстава да би се утицало на вољу грађана, као што су улагања у путеве, која према албанском Изборном Законику нису дозвољена шест месеци пре избора.
„Такође, обећања о повећању плата и пензија и новчаним наградама, углавном пензионерима, уочи предизборне кампање. Постоје и бројни други проблеми, попут запошљавања великог броја људи у јавној управи, која је тренутно `претерано надувана`, а то се сматра веома забрињавајућим и оптерећењем за државни буџет”, нагласио је Кока.
Чини се да је највећа нада опозиције у промени која се догодила у САД, у победи Доналда Трампа на преседничким изборима. Бериша је постигао договор да у предизборној кампањи добије помоћ Криса Ла Сивите, човека који је водио кампању и обезбедио Трампову победу. Међутим, Кока каже да опозицију може оштетити подела унутар деснице, јер су многе странке попут оне Љуљзима Баше, Енкелејда Алибеаја, Дашамира Шехија или Адриатика Лапаја одбиле да уђу у коалицију са Демократском странком.
„Постоји нови или додатни елемент у овој опозиционој изборној кампањи, који је значајно промовисала. Овај елемент је сарадња коју је опозиција успоставила са стратегом изборне кампање као што је господин Крис Ла Сивита, човек који је господину Доналду Трампу дао други мандат у Сједињеним Америчким Државама. Опозиција је постигла договор, и то се сматра новом шансом, а не мало одлучујућом за изборе у мају. Међутим, главна нада и очекивање опозиције су у подизању свести грађана и начина на који ће гласати. Дакле, остаје да се види да ли Албанци желе четврти мандат за Едија Раму на месту премијера, или можда мисле да је дошло време за политичку ротацију и да се опозицији да шанса да победи на изборима”, рекао је.
Додао је да опозиција није успела да се потпуно уједини пред изборе, није успела да уједини све важне политичке снаге у Албанији.
„Видимо да је Демократска странка направила коалицију са углавном десним партијама, али које немају увек изборну тежину, а на сцени је и неколико нових политичких снага које су се појавиле последњих година. Ове странке имају амбиције и политичку снагу, иако се не зна какав ће заправо утицај имати у изборном процесу. Међутим, једноставна логика и досадашње анкете објављене у албанским медијима показују да би, уколико би ове нове политичке снаге биле у коалицији са главном опозиционом странком господина Берише, могућност политичке ротације у Албанији била већа”, закључује Кока.
С друге стране, политички аналитичар Фрок Чупи потпуно је уверен у дубоку победу социјалиста. Он не даје конкретну прогнозу резултата, али је врло јасан када ове изборе назива последњом шансом опозиције да опстане.
„Проблем опозиције је да преживи. Односно, замишљам опозицију као да је у мору, и да је извукла цев да узме кисеоник. Опозиција једноставно жели да преживи и овај пут. Постоји могућност да ће ово бити последњи избори за Демократску странку, јер је на следећим изборима више неће бити. Ово је први проблем. Други проблем за опозицију је што су ови избори надметање два „света“, и то је важније од других разлога. Демократска Странка и њени савезници су потрошени толико година у узалудне битке, на пример, они су потрошени у происламским, сада у про-грчким биткама, у биткама за сукобе на Косову и у другим земљама”, каже Чупи.
Чупи даје Рами и социјалистима заслуге за оно што он назива модернизацијом Албаније, или стварањем Албаније какву данас познајемо.
„Напредак и развој у нашој земљи је остварен само под управом ове већине. Постоји идеја, за коју се мора рећи да има логике, по којој је та већина потрошена. Мислим да је то везано само за дуго времена колико су социјалисти на власти, али у стварности је то већина која није стагнирала, а то је нешто што бирачком телу не даје могуц́ност да помисли да покуша да промени владајућу већину. То би била катастрофа“, сматра Чупи.
Чупи наглашава да, упркос бројним бившим министрима и бившим социјалистичким градоначелницима који су истражени или осуђени од стране правде, опозиција и даље има највеће проблеме са судовима и тужилаштвом. Он помиње суђења кључним лидерима као што су Илир Мета или Саљи Бериша.
„Друго питање је однос политике са правосудним органима. Опозиција има своје главне кандидате у СПАК-у (Специјална структура за борбу против корупције и организованог криминала), они су под истрагом и убудуће ће сигурно бити осуђени. Већина, на својим сигурним листама кандидата за посланике, нема ниједног од њих. Као што сам видео из података СПАК-а, опозиција има 12 главних кандидата под истрагом, било оптужених или затвореника. Очекује се да ће и Сали Бериша, који је лидер Демократске странке, провести одређено време у затвору, јер се терети за многе оптужбе. То значи да ова опозиција заправо тражи гласове да не спроведе било какав изборни програм, већ да заштити Салија Беришу од затвора”, закључио је Чупи.
На парламентарним изборима 11. маја учествује осам партија и три коалиције. Партија „Заједно” Арлинда Ћори, Евроатлантска коалиција Лулзима Баше, Социјалдемократска партија Тома Дошија, Странка „Албанија Мозе” Адриатика Ллапаја, Албанска национална Алијанса Елене Коцаћи, Алијанса Нова Албанија Едмонда Стојкуа, Странка „Отадзбина” Крешника, Османија, Странка „Прилика” Агрона Шехаја. Коалиција Демократске партије „Велицанствена Албанија“ Салија Берише, Социјалистичка партија Едија Раме и Коалиција „Права за развој“ са копредседавајућим Дашамиром Шехијем и Енкелејдом Алибеајем.
Према подацима Министарства уутрасњих Послова, право гласа има нешто више од 3.730.000 Албанаца у земљи и у иностранству. Процес гласања це се одвијати у 5.050 бирачких центара. Према листи Централне Изборне Комисије, број званично регистрованих бирача из иностранства за парламентарне изборе 11. маја је 245.808 људи из 85 земаља света. Пријавило се преко 294.000 емиграната. Према Изборном Закону, право на гласање имали су имигранти са важећим или невазећим албанским личним докумената (пасошима, личним картама), и они који имају тачну адресу становања у иностранству. Ово је први пут на изборима у Албанији да дијаспора има право да гласа. Гласачки листићи емигрантима биће од 10. априла послати поштом.
