Грађани на које се закони односе немају поуздане информације о томе шта их конкретно чека од средине марта. Информативна кампања се не спроводи онако како су је најављивали косовски представници у институцијама, а о „експертској групи“ коју је формирала Влада Косова јавност не зна ништа.
Радуловић: Рашић хтео да се укључи али му није омогућено
Посланик у Скупштини Косова из партије „За слободу, правду и опстанак“, која има и министра у косовској влади (Ненад Рашић), каже да је по овом питању изузетно приметна „ћутња Београда и ЕУ“.
„Шта се дешава, шта је у том Бриселском споразуму, шта су они потписивали – то нико не износи. У Београду се нико не појављује. Сама та прећутна ћутња указује нам да вероватно постоје неки прећутни договори. И као и увек, Србима се гурне тај врућ кромпир и сада ми овде имамо дебате – шта ћемо, како ћемо – а можда је све то унапред договорено“, казао је Радуловић у Медија центру Чаглавица током дебате о поменутим законима.
На питање новинара ”зашто Приштина то не објасни”, Радуловић одговара: „Ако је то неки договор, вероватно је договор да се ћути. Оно што могу да кажем јесте да је министар Рашић имао састанак са Канцеларијом ЕУ овде на Косову и да је желео да се укључи у ту проблематику, али је добио одговор да већ постоји тим који ради на томе и да ће обавестити министра када дође до неког помака или решења. Имамо још 15 дана и у ишчекивању смо да ће доћи до неких промена како би овим људима овде било лакше и да све то превазиђу“, каже Радуловић.
На питање Радија Ким шта раде у институцијама и да ли је нормално да српски министар у влади не зна шта се дешава и да није укључен у експертску групу коју је формирала Влада Косова, Радуловић понавља:
„Рекао сам да је господин Рашић имао састанак са представницима Канцеларије ЕУ и да је од њих тражио да се укључи, јер су они већ формирали тим који се тиме бави, али му то није омогућено. Речено му је да је тим већ формиран, да ће радити на томе и да ће га накнадно обавестити.“
На додатно питање да ли је нормално да представник српске заједнице не буде укључен, већ да други одлучују, Радуловић каже: „Имате Канцеларију ЕУ па њих питајте.“
На питање да ли је свестан шта ће се десити са студентима и грађанима који немају српска документа, Радуловић одговара: „То питајте посланике Српске листе који су били свих тих година у Скупштини, а не нас да доведете пред свршен чин и питате шта радимо. Питајте њих шта су радили и како је дошло до овога.“
Радуловић је казао да не зна ни ко су чланови експертске групе коју је формирала Влада Косова.
Ристић: У Скупштини Србије се неће расправљати о захтеву студената
Самостални посланик у Скупштини Србије Жарко Ристић каже да му косовски полицајци на прелазу између Косова и Србије нису могли да објасне детаље закона.
„Више уопште није питање самог закона који они хоће да спроводе 15. марта, да направе дисциплину. Они заправо имају само један циљ, а то је укидање институција које су остале на КиМ, а везане су за Србију“, казао је Ристић.
Он, међутим, сматра да постоји решење за проблеме Срба.
„Они који су тренутно у косовској влади и партиципирају у власти морају сваког дана до 15. марта да траже доношење леx специалис за тај закон, како српска заједница у том делу не би била третирана као странци“, каже Ристић.
Ристић наводи да не очекује да ће се у Скупштини Србије расправљати о законима који погађају српску заједницу, нити о будућности Универзитета у Северној Митровици, што је захтев студената.
„То што је моја колегиница Данијела Несторовић дала предлог да се о томе расправља само је склањање са суштине проблема. Тамо се ништа неће донети. Апсолутну већину има Српска напредна странка са више од 150 посланика и њима не треба никаква скупштинска процедура да би нешто решили. Да су то хтели, могли су да реше давно“, каже Ристић.
Симић: Три групе грађана биће погођене законима
Применом Закона о странцима највише ће бити погођене три групе становништва, указује Бобан Симић, програмски директор НВО ЦАСА из Северне Митровице.
Прву групу чине Срби који живе на Косову, а немају решен цивилни статус, односно немају косовска документа. Другу, најбројнију групу, чине радници, професори, лекари и студенти који долазе из Србије. У трећу категорију спадају расељена лица са Косова са дугогодишњим пребивалиштем у Србији. Сви они ће од 15. марта бити третирани као странци на Косову.
Симић је на дебати у Медија центру казао да је група невладиних организација са севера на то указала представницима међународне заједнице и да очекују решење.
„Мислим да ће оба закона у неком облику кренути са имплементацијом, али оно на шта ми, као невладине организације и представници цивилног друштва, треба да апелујемо јесте да се међународна заједница хитно ангажује на изузимању одређених категорија лица од пуне примене закона и да им се омогући простор да остваре своја људска права“, казао је Симић.
Он истиче да сам Закон о странцима није дискриминаторан у свом тексту, али да његова правна дејства имају негативан утицај на српско становништво. Нагласио је и да јавност нема информације о резултатима недавне посете Петера Соренсена Косову и Србији.
„Сведоци смо да је тај процес веома нетранспарентан и да немамо повратну информацију да ли је дошло до помака у разговорима између ЕУ и представника косовских власти. Та креативна двосмисленост креирана кроз Бриселски споразум доводи нас у ситуацију да дубљу анализу можемо тумачити на различите начине“, рекао је Симић.
Ђорић: Раде на томе да нас је мање овде
Гордана Ђорић, председница Удружења Авенија, каже да ће промене од средине марта произвести директне последице по грађане и да су Срби доведени у незавидан положај. Сматра да би требало продужити период за прилагођавање.
„Зато је потребно под хитно продужити прелазни период за прилагођавање грађана, спровести свеобухватну информативну кампању на језику заједнице и обезбедити јасна писана упутства у школама, општинама и здравственим установама“, каже Ђорићева, наглашавајући да је неопходна сарадња локалних и централних власти како би се грађанима олакшао процес регистрације возила и пријаве боравка.
Ђорићева истиче да се Срби са Косова нису питали ни када су постизани споразуми у Бриселу, па не очекује да ће се питати ни када је у питању спровођење ових закона.
„Нажалост, доведени смо пред свршен чин после свих тих договора и неми смо посматрачи јер нам се не пружа прилика да било шта променимо. Можемо само да причамо, апелујемо и лобирамо код међународне заједнице.“
Сматра да је циљ свих страна да Срба на Косову буде што мање.
„Изгледа да су интереси међународне заједнице, Београда и косовских институција исти када смо ми у питању. Раде на томе да нас буде што мање овде, да не можемо да живимо нормалним животом и да морамо да одемо“, закључила је Гордана Ђорић.
На дебату у Медија центру су позвани и представници Министарства унутрашњих послова Косова, али се нису одазвали позиву.
Зорица Воргучић
