Прицеза Љубица је публици у Грачаници говорила о очувању идентитета, култури сабрања око светог дрвета и програмима који окупљају децу и породице широм Србије. Госте из Шумадије је присутнима представио директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић.
„Вечерас је посебан празник видети оволико деце која су дошла да виде њихова краљевска височанства – принцезу Љубицу и принца Михаила. Видимо како су они део нас и како су једна породица, како пишу лепе књиге. Карађорђевићи имају дивне принцезе. Једна се бави сликарством, наша Даница која нам је била овде. Љубица пише и прави ове лепе књиге за децу које носе дубоко људске, природне, породичне и савремене поруке“, рекао је он на почетку промоције.
Окупљенима у великој сали се потом обратио принц Михаило.
„Искрено, нисам планирао нешто да кажем. Али, стварно, ви пуните мени душу што сам овде са вама вечерас. Ова књига је прича о борби за запис. То је борба за идентитет, нашу културу и религију“, казао је он.
„Књига носи један дубоки однос не само према вери, него и према природи и према запису, јер сви настојимо да се негде запишемо. Како се будемо записивали у срцима својих ближњих, у односу према другим људима, у односу према нашој култури, према нашој традицији, према савременом стварању, тако ћемо бити и добри људи“, рекао је потом Живојин Ракочевић.
Принцеза Љубица о запису и књизи коју је написала
„Мање волим да причам о књизи, више волим да вам прочитам стихове, па да ви сами све те слојеве које сам ја покушала да уклопим покушате да рашчланите. Књига зове ’Борба за запис‘. То јесте кад се нешто запише, али ова књига говори о једном мало другаћијем запису. То је једно дрво. Дрво запис је свето дрво. Кад наш народ није имао цркву у којој је могао да се моли, онда би се окупљао око једног дрвета у свом селу, које би свештеник претходно, наравно, благосиљао. И то дрво је постајало свето дрво за ту средину, где би се они о празницима окупљали, читали молитве и то је било једно место сабрања“, казала је она.
Принцеза Љубица је подсетила да у многим ситуацијама српски народ није био у прилици да се моли у цркви.
„Зато су та стабла постала врло важна. У Шумадији, где Михаило и ја живимо, свако село има бар по један запис. То је обично храст, може да буде и дуд, дивља крушка, липа, разноразно дрвеће. Али, оно што је свима њима заједничку, то је дрвеће које дуго живи, које је на том поднебљу стотинама година. Сад можете да замислите ако неко дрво, на пример, живи 200 година, шта је оно све могло да види и да доживи за тих 200 година, и чему је оно сведок, шта се све дешавало пред њим и око њега, чему оно сведочи. О томе је ова прића“, рекла је она и потом прочитала публици један део из књиге.
О Фондацији „Корени“
Принцеза је говорила и о раду Фондације „Корени“.
„Пошто се ми у фондацији трудимо да радимо на начин који је пријемчив деци, кроз игру, кроз интеракцију, то је и ова књига морала да буде у стиху и морала је да буде пропраћена овако лепим илустрацијама коју је урадила једна учитељица из Сремске Митровице, Ивона. И заиста сам је написала у једном даху, а инспирација су била деца и наш рад са децом кроз Фондацију ’Корени‘“, казала је.
Фондацију је са супругом Михаилом и управником Задужбине краља Петра И на Опленцу Драганом, основала 2019. године.
„И од тада радимо са децом и младима, могу да кажем и широм Србије, јер заиста долазе из свих крајева. Сви програми које водимо ту су да развијају код деце и код младих те важне животне вештине које ће им помоћи да се осамостале и да градећи себе, граде и ово наше друштво да буде боље од оног којо смо ми саградили и у ком данас живимо“, навела је.
„Имамо дечји фестивал на Опленцу, којих је осам одржано. У септембру, дакле, пре пар месеци, имали смо негде 35.000 гостију горе на Опленцу који су учествовали у различитим активностима. Ми волимо да кажемо да је то празник породице, јер окупљамо породице и трудимо се да им покажемо начине на које могу квалитетно да проводе то мало заједничког времена које породице данас имају“, казала је.
Одрживи и пројекти едукације
Принцеза Љубица је најавила и наредни велики догађај на Опленцу.
„Следећи догађај који нам предстоји у фебруару је ’Дечје Сретење‘. Ту пуно прићамо о нашој историји, о нашем наслеђу и традицији, опет кроз игру и кроз интеракцију“, рекла је.
Фондација „Корени“ се бави и одрживим пројектима развоја.
„Опленац и Задужбина краља Петра И је у још увек правно недефинисаном статусу. Тако да, после 70 година смо отворили једну нову ствар на Опленцу, то је природно дечје игралиште и свакако да је Задужбина партнер у том пројекту. Радимо даље, имамо велике амбиције што се одрживих пројеката тиче. Трећа грана су пројекти едукације, пуно радимо са младим људима на обукама, подстичемо их да кроз волонтеризам стичу важне вештине. Коначно, и књига је један од пројеката едукације“, рекла је она.
Додала је како је књигу написала и поклонила фондацији како би продајом финансирали један део пројеката, али да су књге које ће поделити деци једним делом дониране од донатора широм Србије које су желели да усреће децу пред празнике, а да су другим делом поклон Фондације „Корени“.
Помешана осећања
Принцеза је истакла да је „можда после Бијељине“, у Грачаници промоцији њене књиге присуствовао највећи број деце. Захвалила је владики Теодосију и Српској православној цркви на прилици да први пут посети Грачаницу.
„Овај пут за нас је, па, изузетно емотиван, да будем искрена. Један сплет врло помешаних осечања: радости, туге, поноса и, да будем сасвим искрена, има и љутње, али има и пуно наде. Ми смо овде нешто више од 24 сата, али смо за толико мало сати упознали и тако изванредне људе који заиста буде наду да ће они, ако нико други, својом одлучноћу, истрајноћу, и храброћу сачувати оно најсветије што имамо овде. Ми смо дошли тим поводом да причамо о књизи, али смо пут овде планирали већ јако дуго. Мени је је први пут да сам овде. Михаило је последњи пут био још 2004. у мају, чини ми се. Јако смо срећни да смо ту, а ето, ако је књига требала да нас доведе овде онда је и то Божја промисао“, рекла је она.
Подсетимо, Карађорђевићи су претходно посетили и Призрен, манастир Светих Архангела, Призренску Богословију где су преспавали. Затим су су обишли Пећку Патријаршију и Високе Дечане, пре него што су стигли у Велику Хочу где је принцеза Љубица такође имала промоцију своје књиге.
Горан Аврамовић
