Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Душан Пророковић оцењује за Косово онлајн да постоји више могућности због којих све више европских земаља именује изасланике за Западни Балкан, а као једну истиче очекивање кризе или дестабилизације на овом простору због чега сви почињу поново да се баве регионом, поготово у светлу преговора Трампа и Путина и могућег решавања украјинске кризе, за коју каже да ће се одразити не само на Западни него на целокупан Балкан.
Имајући у виду недавна именовања изасланика који ће бити задужени за Западни Балкан у Словачкој, Чешкој и Великој Британији, он каже да постоји и друга могућност, да ће се или Европска унија или неке утицајније земље на Западу попут Велике Британије активније бавити Балканом.
„Трећа могућност је да ће бити додатног новца из буџета ЕУ, а где су новци, ту су и специјални изасланици и онда се томе прилагођавају разне структуре у чланицама ЕУ“, наводи Пророковић.
Он напомиње да искуства Србије са специјалним изасланицима нису баш најбоља и да иако је претходних година било неколико специјалних изасланика за питање Косова, није било већег резултата.
„То што су издејствовали у Београду да се да усмена сагласност на француско-немачки план, могли су да учине и без специјалних изасланика. Напослетку то је био резултат координираних притисака Шолца и Макрона, а специјални изасланици нису ту вршили неку велику функцију. Њима се обично у задатак ставља да појачају комуникацију по одређеном питању. Имали смо специјалне изасланике и 1999. и од 2006. до 2008, када су трајали преговори о статусу Косова и Метохије, као и од пандемије на овамо, опет поводом питања Косова и Метохије“, подсећа Пророковић.
У овом моменту, међутим, како примећује, именовање специјалних изасланика за Западни Балкан подразумева нешто шири дијапазон тема којима могу да се баве, јер није само отворено косовско питање.
„Отворено је питање дестабилизације Босне и Херцеговине, раста руског утицаја, ситуације у Северној Македонији, ситуације у Албанији, Црној Гори, ево и последњих дешавања у Бугарској и Румунији који нису Западни Балкан, али јесу део Балкана. Не знам како ће се специјални изасланици свим тим темама бавити. Потребно је да неко буде велики експерт за југоисточну Европу или балканска питања, па да покрије све те теме. Дакле, осим тога што имамо рђава искуства са специјалним изасланицима, сада имамо и нову ситуацију да се њима даје баш један широк корпус питања којима треба да се баве, да фактички координирају рад сопствених амбасада овде на терену, што је још један моменат који нам показује да ће се тај рад вероватније завршити неуспехом него успехом“, оцењује Пророковић.
