Ванредни професор на Одсеку за политичке науке Универзитета Вирџинија Тек Бесник Пуља, оценио је да Одбор за мир, који је основао председник САД Доналд Трамп, нема међународни легитимитет и да више личи на приватни клуб него на озбиљну глобалну организацију, преноси Коха.
Одбор за мир основан је у четвртак током церемоније на Економском форуму у Давосу, у Швајцарској, за који је потписало 19 земаља, укључујући и Косово. Најмоћније европске земље су одбиле да учествују.
Пуља је рекао да ова иницијатива изгледа као лични механизам Трампа да око себе окупи људе и земље које се слажу са њим. Према његовим речима, слање, а затим отказивање позива Канади показује неозбиљност и доказује да је ово лична игра, која не би требало да има места у међународној организацији која тврди да је озбиљна.
„Иницијатива ће постојати са државама које су прихватиле, укључујуц́и Косово, али не знам колики ће стварни утицај ова организација имати у промоцији мира. Трамп може ово искористити да каже да је решио сукобе“, рекао је Пуља у емисији „Интерактив“ на КТВ-у.
Нагласио је да, с обзиром на Трампову склоност ка трансакционој политици – „дај ми ово, ја ћу теби дати оно“ – ова иницијатива може бити искоришћена као инструмент за вршење утицаја на неке државе да промене свој став о Косову. Међутим, Пуља је изразио скептицизам у погледу стварних ефеката таквог приступа, напомињући да постоје државе, попут Белорусије, које не би признале Косово ни под којим околностима.
„Овај механизам може створити простор за различите споразуме са Трампом, али не верујем да ће имати велики дипломатски утицај на нова признања Косова, изван тренутног нивоа“, рекао је.
Говорећи о Трамповом другом мандату, Пуља је оценио да видимо учвршћивање агенде „Америка на првом месту“, како у економији, тако и у управљању трансатлантским односима. Према његовим речима, оно што је у првом мандату била углавном реторичка тензија, сада се претворило у стварну тензију, укључујући конкретне мере и претње употребом силе.
Поменуо је најрадикалнију царинску политику и експлицитну стратегију искоришћавања подела унутар Европе, издвајајући случај Гренланда, који је описао као невиђену претњу суверенитету Данске у последњих 80 година.
Пуља је нагласио да претње употребом силе немају подршку ни у америчком Конгресу ни у јавном мњењу, додајући да се преко 80 одсто Американаца противи анексији Гренланда.
(Коха/Косово онлајн, 24.01.2026)
