Србија, међу првих пет земаља на свету које су употребиле авијацију у борбеним дејствима (1913), по први пут ће имати и западну технологију међу руским миговима. Какве су последице и геополитичке импликације овакве одлуке?
Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) у савременом контексту један су од најзначајнијих видова Војске Србије па се тиме и род авијација позиционирао као врло значајан за одбрану. У Србији се претходних година доста радило на противваздушној одбрани па тако српско небо са тла бране углавном руски и кинески системи, а до сада су и авијацију чинили авиони совојетске, руске и домаће производње. Ове године пак, договором о куповини 12 нових рафала, Србија је направила приметан заокрет ка Западу.
ПОУЗДАНИ ЛОВАЦ
МиГ-29, вишенаменски борбени авион настао је у Совјетском савезу а у оперативну употребу уведен је 1983. године са првенственом наменом за ваздушне борбе. Овај ловац четврте генерације прво је креиран са намером супростављања америчким авионима типа Ф-16 и има брзину од 2400 км/ч коју ни данас није лако надмашити, као ни домет од 2100 км. Ово је изузетно флексибилна летелица са значајном носивошћу при полетању, где терет од 4000 кг може бити наоружање различите врсте. Може носити ракете и пројектиле типа ваздух-ваздух, као и оне ваздух-земља. Такође опремљен је топом 30 мм.
МиГ- 29 је авион са богатим оперативним искуством, те је коришћен у сукобима попут оних у Либији, Сирији и бившој Југославији. Немало пута показао се добро и у сукобима са далеко надмоћнијим непријатељима. Ово може бити и разлог зашто је као руски производ укључен и у НАТО наоружање преко типова МиГ-29Г/МиГ-29ГТ. Дакле реч је о добро испитаном и провереном борбеном авиону који је вешт за извођење различитих задатака у сложеним околностима. Стога овакав тип авиона одговара земљама које желе поуздану технологију.
ТЕХНОЛОГИЈА НАСПРАМ ТРАДИЦИЈЕ
Са друге стране француски борбени авион Рафал је новији модел који је ушао у оперативну употребу 2001. године. Оспособљен је за извршавање више различитих задатака у ваздуху али и за подршку снагама на копну. Такође посебно значајно је да може да носи и нуклеарно наоружање. Реч је о свакако модернијем типу авиона који поседује радар РБЕ2 као и СПЕКТРА систем. Иако је новији од Миг-29 авиона, ипак је коришћен у више различитих борбених дејстава попут оних у Либији и Сирији као и у Малију. Може да носи до 9000 кг наоружања али и има мању брзину од МиГ-ова, негде до 1300 км/ч.
Дакле Рафал је модеран авион са савременом технологијом, док је МиГ- 29 и даље значајан играч у свету борбених авиона и још увек способан да извршава све потребне задатке. Уколико узмемо у обзир и значајан потенцијал за модернизацију коју поседују МиГ-ови поставља се питање да ли је потребно нарушавати традицију коју има српска авијација зарад савремене технологије или је су разлози за набавку Рафала другачије природе? Управо ово питање забрињава ових дана грађане Србије.
МИГОВИ НА ПОКЛОН, РАФАЛИ ЗА МИЛИЈАРДЕ
Србија има заиста дугу традицију у употреби совјетских и руских авиона. Још у СФРЈ коришћени су мигови прво Миг-21, а потом МиГ-29. У току НАТО агресије на СФРЈ управо су мигови били ослонац наше авијације. Након агресије остала су нам само четири МиГ-а 29, а преломни тренутак за обнову српске авијације је била помоћ пријатеља, односно одлука Руске Федерације да Србији поклони шест МиГ-ова 29. Авиони су испоручени Србији 2017. године, а 2021. године и Белорусија је Србији поклонила још четири МиГ-а 29. Дакле, од четрнаест МиГ-ова 29, колико наша ескадрила сада поседује, 10 је дошло као поклон из братских држава.
Са друге стране, за француске Рафале мораћемо да издвојимо значајна средства чија висина оправдано забрињава домаћу јавност. Иако је свака набавка наоружања уједно и економска и војна али и политичка одлука, ипак се намеће питање да ли у овом случају подразумева и геополитички заокрет Србије од Истока ка Западу- с обзиром да је Рафал западни производ који је направљен са циљем да се уклопи у НАТО стандарде и најбоље делује у савезничком окружењу.
РАФАЛИ НЕ ИДУ У РУКЕ НЕПРИЈАТЕЉА
У војним круговима постоји и теза да се ова врста авиона не продаје ,,непријатељима“. Односно да онај ко купи француске Рафале на неки начин има гаранције да неће ратовати са НАТО пактом. Овде још једном упада у очи да Србија, бомбардована управо од овог савеза 1999. године и главна препрека да се заокружи његово присуство на Балкану, ипак добија такву могућност. Рафале је на пример купила и Хрватска која је НАТО чланица и то половне, док ће Србија која није чланица овог савеза уложити 2,7 милијарди евра у нове. Значајна сума за малу државу попут наше. Но, како се напомиње, Србија је добила нешто повољнију цену као и разуман рок испоруке. Како је најављено из компаније Дасо, први Рафали наћи ће се у Србији већ 2028. године. Ово се може посматрати као позитивна последица преговора око набавке Рафала али опет и као део оног пакета да се Рафали не продају непријатељима НАТО савеза.
БУДУЋНОСТ СРПСКЕ АВИЈАЦИЈЕ
МиГ-ови 29 су старији тип авиона али већ добро интегрисан у постојећи војни систем. С друге стране, да би наши пилоти могли да лете на Рафалима, морају проћи обуку или преобуку за тако нешто и питање је колика ће бити њихова ефикасност након исте. Даље постоји и питање одржавања ових авиона и набавке резервних делова.
Да је Србија и српска војска навикла на источну технологију говори и чињеница да се и данас у склопу авијације налазе само совјетски, руски и српски авиони. До сада се наши пилоти ни механичари нису сусретали са западним авионима у том смислу. Сада по први пут Србија добија западну технологију кроз 12 француских ловаца. Прво питање које се намеће јесте како ће се таквој технологији прилагодити војска која има толико дугу традицију у употеби оне источне.
Поред тога значајно питање и цене, где МиГ-ови нуде добре перформансе за знатно мању цену. Такође руски Фулкруми имају велику могућност модернизације. То је заправо руски авион који је доживео највеће трансформације у односу на све друге типове авиона. Значајна флексибилност у погледу иновација кроз савременије радарске системе и наоружање му пружа могућност да парира и знатно млађим летелицама. С обзиром да је МиГ-29 првенствено конструисан за борбе у ваздуху, значајан домет модернизације је то што он данас може извршавати и задатке који се односе и на тло чиме је постао вишенаменски борбени авион.
ВИШЕ ОД ПОЛИТИЧКЕ ОДЛУКЕ
Дакле у компарацији поменутих руских и француских авиона постоје предности и мане код оба типа. Ипак одлука о набавци авиона не треба да буде вођена само тиме, већ и сопственим могућностима и потребама. Ту треба узети у обзир потенцијалне претње, економске могућности и безбедносно окружење у коме се налази држава као и дугорочне стратешке циљеве.
Евидентно је да се у савременом безбедносном и геополитичком оквиру Србија суочава са изазовом како да конципира своје ваздухопловство. Грађани су показали да су скептични према новим западним и скупим технологијама и томе како ће се оне уклопити у већ постојећи систем. Такође, многи сматрају да је МиГ-29 стабилна платформа на којој би српска авијација требала да гради своју будућност. Има и оних који сматрају да техничке могућности које пружају Рафали у будућности могу бити далеко исплативије.
Одлука о набавци авиона није само тренутна политичка одлука већ визија како српска авијација треба да изгледа у будућности. Такође може бити путоказ у ком правцу се креће држава у геополитичким оквирима. Као држава која још увек балансира између пријатељског Истока и окружењем наметнутог Запада, Србија мора водити рачуна да нагли заокрети у набавци наоружања воде и ка геополитичким заокретима. Посебно уколико то није воља већине народа.
