Историјска истина о рату на Косову 1998-1999, из перспективе Албанаца, заштићена је резолуцијом коју је усвојила косовска скупштина. У 17 тачака ове резолуције слави се борба ОВК-а, а осуђује се и сваки покушај аболирање Србије за злочине у овом рату, као и смањивање жртава албанског народа. Читајући тај документ историчар из Грачанице Александар Гуџић каже за Инсајдер да Срби више неће смети ни да поставе питање о злочинима албанске стране током деведесетих без да ризикују правне консеквенце.
„И свако ко се у будућности буде усудио да постави питање: „А шта је са двеста педесет хиљада Срба? Ко је одговоран за погром над Србима? Ко је то организовао 2004. године? – ризиковаће да буде ухапшен и да одлежи вишегодишње затворске казне“, каже Гуџић за Инсајдер.
Косовска скупштина усвојила је резолуцију након што се јавност у Приштини побунила због изложбе Шкељзена Гашија, против кога је касније покренут поступак за подстицање раздора и нетрпељивости. Приштински званичници негодовали су због, како су рекли, нетачних података о жртвама. Једна од посебно интересантних тачака резолуције, је она која позива на увођење казне за оне који негирају или умањују злочине, које је, како пише, починила Србија.
Тачке ове резолуције представљају институционализацију већ постојеће цензуре политичког и критичког мишљења, као и научних истраживања, али и аутоцензуре коју Срби осећају, сматра Александар Арсенијевић из Српске демократије.
„Када ви будете у некој дебати или у некој јавној расправи, ви на то нећете смети да одговорите, већ ћете морати да се сложите ако не желите да ризикујете буквално деценијски затвор. Ово не само да шаље поруку Србима, већ такође шаље и поруку новим генерацијама Албанаца да морају да да буду и даље у том постратном сентименту и да одговарају само једној истини, а то је да је Србија и да је српски народ непријатељ Албанаца, албанске идеје и како они воле да кажу албанског Косова“, сматра Арсенијевић.
Албански и српски аналитичари са Косова последњих месеци све више говоре о томе да је на делу пројекат Аљбина Куртија за стварање такозване “треће косовске државе”, базиране на националним, а не грађанским вредностима, а која би довела до стварања албанског и српског Косова. То би представљало разградњу плана бившег изасланика УН Мартија Ахтисарија, који је и темељ косовског устава.
Улогу у томе има и ова Резолуција, кажу наши саговорници, напомињући да је гласање у парламенту показало да Самоопредељење у тој идеји није усамљено.
Александар Гуџић, историчар из Грачанице, указује да Аљбин Курти себе жели да промовише као оснивача те треће косовске републике, где ће сузбити утицај међународне заједнице.
„Али и дефинитивно решити српско питање јер актуелне политичке елите, у Србима, виде проблем јер ће међународна организација у неком тренутку инсистирати и преко Срба заправо инсистирањем на њиховом положају мешати се у унутрашње ствари косовске државе“, додаје Гуџић.
Арсенијевић напомиње да Куртијево Самоопредељење у тој идеји није усамљено.
„Други су такођер покушавали, имају жељу и, и тежњу ка томе, али је сада Самоопредељење на власти и они су у могућности да такву идеју и спроводе“, наводи за Инсајдер потпредседник Српске демократије.
Један од оних који се нашао пред правних процесом због изјаве о рату на Косову је и Иван Тодосијевић, функционер Српске листе, који је 2019. приведен због изјаве о Рачку, да би 2023. био ослобођен свих оптужби. Саговорници Инсајдера сагласни су да је косовско тужилаштво експресно у случајевима овог типа. Усвајање ове резолуције на предлог опозиције, у време институционалне кризе на Косову, показује да су албанске партије сагласне само када је реч о Србима.
Зорица Воргучић
