Скупштина Косова усвојила је прошле недеље резолуцију „о истини и достојанству жртава рата“ којом се, између осталог, позива на кажњавање умањивања или порицања злочина које је починила српска страна. Саговорници Косово онлајна упозоравају да се овом резолуцијом и потенцијалним кривичним гоњењем онемогућава преиспитивање наратива званичне Приштине, истичући да се њоме такође угрожавају српске, али и друге жртве ОВК, као и слобода говора свих грађана Косова.
Пише: Јелена Новаков
Резолуција, коју је предложила Демократска партија Косова, усвојена је у петак, а у њој се, између осталог, наводи да је одговорност институција Косова, укључујући правосудне институције, да спроводе истраживање и документовање злочина које је Србија починила током рата на Косову.
Поред тога, резолуција позива на допуну Кривичног законика Косова, како би се предвиделе казне за особе које „поричу или умањују злочине које је починила Србија током рата 1998–1999“, као и да се предвиде казне за особе које „почине дела која крше достојанство жртава, одобравају, величају или оправдавају тиранију и произвољну владавину Србије, као и злочине које је починила на Косову, или шире српску пропаганду“.
Саговорници Косово онлајна навели су да Аљбин Курти покушава да изгради „трећу републику“ на националној основи, што се, кажу, огледа и у овој резолуцији, у којој се одаје почаст „узвишеној жртви албанског народа, свим мученицима нације, погинулима и свима који су на било који начин допринели и жртвовали се за слободу и независност“.
Грађани, медији и институције су позвани да се укључе у прикупљање доказа како би се подигле оптужнице против Србије.
Након незадовољства изложбом Шкељзена Гашија, у којој су споменуте и албанске жртве ОВК, резолуција обавезује сваку институцију да, пре него што финансијски или на било који начин подржи активности које имају за циљ да представе ратни период или које садрже елементе из ратног периода, обезбеди „садржај материјала, тачност података и историјску истину“.
Сигурност за преовлађујући наратив
Историчар Александар Гуџић каже за Косово онлајн да је циљ резолуције да се доминантан наратив о рату на Косову не преиспитује, додајући да Аљбин Курти себе види као „оца треће косовске републике“ која је искључиво национална и изграђена на албанским жртвама.
„По мом мишљењу, Косово одустаје од концепта грађанске државе и улази у период националне државе“, рекао је Гуџић.
Гуџић оцењује да Курти види Србе као препреку том циљу, јер међународна заједница, по свом мандату, води рачуна о правима српске заједнице на Косову.
Говорећи о резолуцији, Гуџић је оценио да ће она изазвати додатно неповерење Срба према косовским институцијама, додајући да је слобода говора такође угрожена.
„Свакако ће бити ограничена могућност преиспитивања одговорности ОВК у ратовима 1990-их за евентуалне ратне злочине. Такође ће бити угрожена могућност да се износе другачија мишљења о ратовима, а смисао и суштина ових закона јесу, по мом мишљењу, да се теме 1990-их и наратив који је доминантан у косовској научној, али и политичкој и широј јавности, не преиспитују и не доводе у питање“, казао је Гуџић.
Наводи да би међународна заједница требало да реагује, али напомиње да не очекује да ће то донети резултате када је у питању промена ставова косовске политичке елите.
„Да ли међународна заједница треба да реагује — да. Да ли ће то реаговање довести до неких резултата — скептичан сам и не верујем да ће то у већој мери довести до ревидирања ставова политичких елита на Косову“, закључио је Гуџић.
Угрожена слобода говора
Са проценом да је резолуција усвојена како се не би преиспитивао званични и општеприхваћени наратив о рату слаже се и историчар Петар Ристановић.
„Верујем да има колега историчара који ће, поготово с протоком времена, бити слободнији да говоре и истражују теме везане за рат, као и оно што му је претходило и што се непосредно након њега догодило“, каже он за Косово онлајн, додајући да је ова резолуција покушај да се спречи истраживање и преиспитивање догађаја током рата.
Према његовим речима, ова резолуција ће бити коришћена као вид притиска и угрозиће право на слободу говора свих грађана, укључујући и Албанце, а такође указује и на могућност раста међуетничких тензија.
„Верујем да може имати негативан ефекат, не само на међуетничке односе, већ и на стварање тензија у дужем периоду. С једне стране, за Србе који живе на простору КиМ или су избегли, али посећују своје домове и имања, наставља се тензија — да стално могу бити предмет неке истраге. Сведоци смо да се људима догађа да, после 26 или 27 година од рата, изненада неко ко је више пута долазио на Косово буде ухапшен и оптужен за ратне злочине“, каже Ристановић.
Он такође доводи у питање могућност историјског истраживања у овим околностима.
„С друге стране, ова резолуција отвара још један могући проблем. Под маском заштите достојанства жртава, суштински покушава да се у камен упише једна истина о рату, при чему би свако њено преиспитивање могло да носи кривичну одговорност. Да ли то значи да историчар који доводи у питање општеприхваћену истину о том рату може да буде предмет кривичног гоњења“, рекао је он.
Истовремено, Ристановић указује да су српске жртве рата потенцијално у ризику од кривичног гоњења јер, према званичном наративу Приштине, ОВК није чинила ратне злочине.
„Такође, уколико нека од жртава са српске стране, или неко чији су чланови породице били жртве злочина ОВК током рата, говори о свом искуству — да ли може бити предмет кривичног гоњења, будући да је једна од општеприхваћених истина на Косову да ОВК није чинила ратне злочине? Много питања и потенцијално много проблема“, додаје.
Криминализација другачијег виђења прошлости
Историчар Милан Гулић рекао је за Косово онлајн да је циљ резолуције о рату коју је у петак усвојила Скупштина Косова криминализација другачијег виђења прошлости. Он истиче да то не би представљало проблем само Србима који живе на Косову већ и другим особама српске националности које посећују Косово, као и да не очекује реакцију међународне заједнице.
„Ова резолуција, као и низ потеза приштинских институција откако су успостављене, заправо не иде ка побољшању међуетничке ситуације на КиМ, већ углавном ка мајоризацији и потпуном превладавању албанског фактора, уз елиминацију готово свих права која српска заједница има. Међутим, у контексту свега што се претходних година дешавало и чему сведочимо готово из дана у дан, чини ми се да је ова резолуција још и најмањи проблем за људе који заиста живе на КиМ. Много већи значај има затварање амбуланте у селу поред Србице, која представља једини начин да се Срби са тог простора лече, него сама резолуција донета у парламенту, па чак и уз такав консензус какав је постигнут око овог документа“, рекао је он.
Говорећи о конкретним последицама усвајања ове резолуције за Србе, Гулић указује да свако постконфликтно друштво на Западном Балкану има посебно гледиште на ратове деведесетих.
„Рат на КиМ на један начин посматрају Албанци, на други Срби. На то смо се, када је реч о томе, навикли. Оно што овде може представљати разлику јесте уколико почне да се санкционише другачији однос према том рату — то је оно што може изазвати одређене промене, док сама резолуција то неће. У њој се наглашава и прикупљање докумената и сведочанстава о злочинима Срба на КиМ, најављује се могућност тужби пред међународним судовима — све су то ствари које смо већ чули“, објашњава.
Како наводи, главни проблем била би криминализација другачијег погледа на рат на Косову.
„Оно што јесте проблем јесте евентуална криминализација другачијег погледа на прошлост. Међутим, ни то не би било ништа ново. Једини суштински проблем ове декларације био би уколико се оствари оно што она предвиђа, а то је да се било какво другачије виђење или негирање неког сегмента злочина Срба над Албанцима на КиМ посматра као кривично дело“, рекао је он, подсетивши на Инцков закон у БиХ.
Резолуцијом је, како каже, угрожена и слобода говора, али наводи да ни то није нова појава.
„Ми живимо у времену када је борба за слободу довела до тога да се укидају многе слободе, па и слобода да неке ствари видите другачије. Ово је нешто што потенцијално може бити проблем не само за Србе на КиМ, већ и за све Србе који у било ком тренутку, из било ког разлога, кроче на територију покрајине и имају другачије виђење рата 1998–1999“, рекао је он.
