Према подацима ЦИК-а, у другом кругу локалних избора на Косову покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова освојили су по седам општина, Демократска партија Косова шест, Алијанса за будућност Косова пет, док је Српска листа задржала контролу у десет општина са српском већином.
Резултати мењају политичку реалност
Маринковић сматра да резултати показују постојање истинског политичког плурализма на локалном нивоу, али и пад подршке Самоопредељењу.
„Четири велике албанске партије поделиле су управљање општинама прилично равноправно. То јасно оспорава наратив који Покрет Самоопредељење и премијер Курти већ дуже време промовишу, да они једини поседују политички легитимитет да воде Косово. Очигледно је дошло до промене расположења у бирачком телу на штету Самоопредељења. Сматрам да ови резултати у потпуности оправдавају захтев опозиције за превремене парламентарне изборе. Једноставно, резултати из фебруара ове године више не одражавају реалност у политичкој арени Косова“, казао је у разговору за Ким радио.
Маљоку је резултате оценио неочекиваним, истакавши да су се у већини општина задржали исти градоначелници.
„Оно што морамо навести јесте да је странка Самоопредељење у 2021. години имала четири, а сада је додала још три и има укупно седам (градоначелника), као и Демократски савез Косова. Демократска партија Косова је изгубила у две општине. Алијанса за будућност Косова је сачувала своје општине у којима је била. Српска листа је добила свих десет општина на српском већином“, подсетио је он.
Парламентарни избори – једини начин да се изађе из политичке кризе
Маринковић и Маљоку су сагласни да ови резултати значајно утичу на политичку сцену и да ће вероватно убрзати расписивање превремених парламентарних избора.
„Једини начин да се изађе из политичке кризе јесу превремени избори“, рекао је Маљоку за Ким радио.
Маринковић сматра да Самоопредељење може остати на власти само одлагањем избора кроз процедуралне маневре.
„Резултати јасно показују пад подршке Покрету Самоопредељење и озбиљан ризик од даље политичке маргинализације на наредним парламентарним изборима. Реално је очекивати да се они одрже већ до краја ове године“, додао је он.
Грађани за симболичку везу са Србијом, а не за Српску листу
Говорећи о Српској листи, Маринковић је нагласио да њена победа не представља „историјски успех“ како је то синоћ поручили њен председик Елек и шеф Канцеларије за КиМ Петар Петковић. према његовом мишљењу, та победа не одражава подршку самој странци, већ симболичку везу косовских Срба са Београдом.
„Иако се комуницира на популистички начин тај резултат ипак има политичку тежину. Али, не зато што Српска листа нуди посебну визију или развојну политику, већ зато што показује да косовски Срби, у контексту све агресивније политике из Приштине, свој политички ослонац виде само у Београду. Дакле, као и на парламентарним изборима у фебруару, ови резултати не показују подршку Српској листи као аутономном политичком актеру, већ подршку институционалној и симболичкој вези са Србијом коју она представља“, казао је Маринковић.
Маљоку је додао да кандидати Српске листе нису понудили конкретне пројекте, већ су своје кампање заснивали на националним темама.
„Резултате Српске листе не могу назвати ‘историјском победом’. Ово је моменат који треба искористити за критику, због демократског начина размишљања. Сигуран сам да је било бољих кандидата међу Србима који би боље и више радили за људе који живе у овим општинама. Српска листа се у многим моментима представљала као стуб одбране српства на Косову. Користили су теме које нису за локалне изборе. Такође је било и манипулација да се не гласа за остале политичке субјекте“, рекао је он.
Кампања протекла без инцидената
Аљбинот Маљоку је оценио да је предизборна кампања била добра. Према његовим речима, није било инцидената.
„Свакако се користио сваки начин да се утиче на бираче, али је ипак била у неким демократским границама“, додао је он.
Подсетимо, у првом кругу локалних избора на Косову 12. октобра излазност је износила више од 40 одсто. У другом кругу 9. новембра (јуче) је у 18 општина гласало тек нешто више од 32 одсто уписаних у бирачки списак.
Катарина Мирковић
